Dub FX u beogradskoj Barutani – Eksplozija pozitivnih vibracija i tonova nekrunisanog kralja uličnog rege zvuka
Helly Cherry
Tamo gde je nekada skladišten barut, sinoć je ekplodirala rege, dab i dram-en-bejs bomba. Karipske tonove u podnožje Kalemegdana, doneo je nekrunisani kralj uličnog rege (i još kojekakvog lepog) zvuka – Dub FX. Potpomognut dvojicom prijatelja, saksofonistom Woodnote-om i reperom Cade-om, usred fino ispunjene Barutane, izveo je više od 20 pesama na nastupu koji je trajao skoro dva sata, bez značajnije pauze. Beogradski koncert održan 23. septembra, bio je treći u nizu na njegovoj turneji „Infinite Reflection” na kojoj promoviše istoimeni album što je pre nekoliko dana ugledao svetlost dana. Australijski muzičar i performer svirao je do sada nekoliko puta u Srbiji, u Novom Sadu i Kragujevcu, a verujem da će se i ovaj događaj, kao i prethodni, dugo prepričavati i pozicionirati pri vrhu. No, da ne dužimo previše, prelazimo na stvar.
Groznica subotnje večeri u vidu rege, dab i ostalih milih jamajčanskih melodija, na mestu dokle su nekada dopirali talasi Panonskog? Može i te kako i to uz Bendžamina Stenforda, popularnije Dub FX. Nastup je otvorio numerom „Made”, baš kao i 2019. na Egzitu, čiji je tim i organizovao ovaj beogradski koncert, kada sam ga prvi i poslednji put gledao uživo. Odmah se latio i semplera i bitboksujući napravio podlogu za prvu pesmu večeri, ali i za drugu, kojom je čestitao rođendan njegovom dugogodišnjem saradniku, saksofonisti Woodnote-u. Na bini im se pridružio i reper Cade, ulepšavši slavlje tortom, koja su, nažalost, morali da odlože. Nastavio je žusto, ređajući dobro poznate stvari poput „Fire Every Day”, „Blessings” i „Fake Paradise”.
A onda je rešio da nas malo bliže upozna sa novim albumom „Infinite Recletion”, po kome se zove ova turneja i koji je u petak ugledao svetlost dana. „Falling”, „Crack in the Mirror”, „Dig This” i „Floating” bile su neke od numera sa potonjeg izdanja koje su odsvirali. Negde u tom nizu potkrala se i pesma „Fresh”, gde se na binu ponovo popeo Cade, sa sve Sublime majicom, odakle je, u jednom trenutku, izručio veoma dobar fristajl. Da mu muzika predstavlja mnogo više od pukog sviranja i slušanja, poput sredstva za širenje ideja, DUB FX je pokazao narednom trakom sa jasnom aktivističkom porukom u naslovu - „Never Be a Slave”, na kojoj gostuje Paolo Bandiniju. Ta poruka se mogla videti i na video bimu, a pisalo je: „Dear system, we’re coming for you. Sign: The People”.
U drugi deo seta se ušlo mračnom „Step On My Trip”, zabavnom „Gamer” i himnom „So Are You”. Poslednja stvar je imala i uvertiru u vidu „call’n’response” dovikivanja, dok su refren svi pevali. Tehnika se u jednom trenutku malo zaznojila, pa je odjednom nešto puklo. Reklo bi se simobolično, budući da smo na mestu koje je nekada služilo kao magacin za barut. Ovde ću iskoriti priliku i napraviti kratko poređenje sa nastupom iz 2019. koji sam gledao. Kvalitet je i dalje prisutan, energija ključa, a sama izvedba je na vrhunskom nivou. Sve je za makar jedan stepen poraslo u odnosu na pre četiri godine. Malo je reći da čovek razvaljuje to što radi, a da vodi računa o svakom segmentu nastupa, pokazao je na primeru vizuelnih efekata sa video bima, koji su bili podloga svakoj pesmi, pa i njegovog stajlinga - šešir, karirane trenerke, bela majica i velika ogrlica. Na repertoaru se našla i „Flow”, koju su Dub FX i Woodnote napravili 2009. na ulicama engleskog grada Bristola, kao i moja omiljena „Sky”.
Došao je red i za odu rege muzici, kompoziciju „Listening”, posle koje je najavio da neće biti bisa jer mu je bezveze sam koncept odlaska sa stejdža i povratka, kada može da nastavi da svira i zabavlja se sa ljudima odmah. Tako je i bilo. No, pre nego što su izveli sledeću pesmu „Love Someone”, Bendžamin se ponovo obratio publici potsetivši prisutne da je njegova umetnička putanja krenula sa ulice i zahvalivši nam se što podržavamo nezavisne izvođače, među kojima je i on. Za rastanak još jedan hit – „Teach”.
Uz zvuke Bob Marlijeve pesme „Three Little Birds”, narod je polako krenuo da se razilazi, dok su oni najistrajniji sačekali malo da se Bendžamin spusti do štanda gde su se prodavale njegove majice, ploče i ostala roba. Usledila je čašica razgovora sa fanovima, a neki su iskoristili priliku da se izgrle sa njim, a i fotografišu. Prelepa slika za kraj jednog koncerta koji ćemo, verujem, svi pamtiti po pozitivnim vibracijama rasejanim po Barutani. Baš kako dolikuje.
A onda je rešio da nas malo bliže upozna sa novim albumom „Infinite Recletion”, po kome se zove ova turneja i koji je u petak ugledao svetlost dana. „Falling”, „Crack in the Mirror”, „Dig This” i „Floating” bile su neke od numera sa potonjeg izdanja koje su odsvirali. Negde u tom nizu potkrala se i pesma „Fresh”, gde se na binu ponovo popeo Cade, sa sve Sublime majicom, odakle je, u jednom trenutku, izručio veoma dobar fristajl. Da mu muzika predstavlja mnogo više od pukog sviranja i slušanja, poput sredstva za širenje ideja, DUB FX je pokazao narednom trakom sa jasnom aktivističkom porukom u naslovu - „Never Be a Slave”, na kojoj gostuje Paolo Bandiniju. Ta poruka se mogla videti i na video bimu, a pisalo je: „Dear system, we’re coming for you. Sign: The People”.
U drugi deo seta se ušlo mračnom „Step On My Trip”, zabavnom „Gamer” i himnom „So Are You”. Poslednja stvar je imala i uvertiru u vidu „call’n’response” dovikivanja, dok su refren svi pevali. Tehnika se u jednom trenutku malo zaznojila, pa je odjednom nešto puklo. Reklo bi se simobolično, budući da smo na mestu koje je nekada služilo kao magacin za barut. Ovde ću iskoriti priliku i napraviti kratko poređenje sa nastupom iz 2019. koji sam gledao. Kvalitet je i dalje prisutan, energija ključa, a sama izvedba je na vrhunskom nivou. Sve je za makar jedan stepen poraslo u odnosu na pre četiri godine. Malo je reći da čovek razvaljuje to što radi, a da vodi računa o svakom segmentu nastupa, pokazao je na primeru vizuelnih efekata sa video bima, koji su bili podloga svakoj pesmi, pa i njegovog stajlinga - šešir, karirane trenerke, bela majica i velika ogrlica. Na repertoaru se našla i „Flow”, koju su Dub FX i Woodnote napravili 2009. na ulicama engleskog grada Bristola, kao i moja omiljena „Sky”.
Došao je red i za odu rege muzici, kompoziciju „Listening”, posle koje je najavio da neće biti bisa jer mu je bezveze sam koncept odlaska sa stejdža i povratka, kada može da nastavi da svira i zabavlja se sa ljudima odmah. Tako je i bilo. No, pre nego što su izveli sledeću pesmu „Love Someone”, Bendžamin se ponovo obratio publici potsetivši prisutne da je njegova umetnička putanja krenula sa ulice i zahvalivši nam se što podržavamo nezavisne izvođače, među kojima je i on. Za rastanak još jedan hit – „Teach”.
Uz zvuke Bob Marlijeve pesme „Three Little Birds”, narod je polako krenuo da se razilazi, dok su oni najistrajniji sačekali malo da se Bendžamin spusti do štanda gde su se prodavale njegove majice, ploče i ostala roba. Usledila je čašica razgovora sa fanovima, a neki su iskoristili priliku da se izgrle sa njim, a i fotografišu. Prelepa slika za kraj jednog koncerta koji ćemo, verujem, svi pamtiti po pozitivnim vibracijama rasejanim po Barutani. Baš kako dolikuje.
