Krvavi mesec nad starom klanicom - Slaughter Fest 2
Helly Cherry
Infernalne dveri su i ove godine bile otvorene na tri dana u Doljevcu. Treću noć je prisutne blagoslomila trudna Luna posred neba koja se, zlokobno crvena, nadvila nad Slaughter Fest baš pred dodelu Macole u obe filmske kategorije. Pipak ludog boga što mrtav u R'lijehu spava je sve dodirnuo skliskom ljigavštinom koja u sebi skriva spore fungija iz mnogih paklova, a kao rezultat su iskočila dva pobednika, „Megalomaniac“ i „Bdenje“. I još par miliona komaraca, krvožednih i beskrupuloznih, koliko da nas podsete da se danak isključivo u krvi daje.
Ove godine je zamišljeni multimedijalni program dobio najavljivano pojačanje u stripadžijama koji su crtali za vreme projekcija filmova i nastupa bendova, dok su grafiteri dodali na atmosferi, nastavivši posao od prethodne godine. Zidovi su dobili nove grafite i murale, tako da je opšti utisak prisustva u nekakvo alt-horor getu bio još i jači nego prošle godine. Na tri mesta za projekcije i dva metal stejdža, horor je zgusnuo atmosferu tako da se mogla seći motornom testerom, bilo onom čuvenom iz Teksasa, ili nekom sklepanom u domaćoj radinosti.
Drugi festivalski dan je doneo i tribinu o filmu „TT Sindrom“, organizovanu u prostoru DELI, na kojoj su učestvovali režiser filma, Dejan Zečević, majstor praktičnih efekata, Miroslav Lakobrija, Maskirani ubica iz filma, Nenad Bekvalac, kao i umetnički direktor festivala, Dejan Ognjanović.
Pored brutalno jake konkurencije, još dve crne zvezde su zasijale na horror nebu, praćene posmrtnim zvucima benda The Bloody Earth, tako da je kraj bio drakonski, a sve posle toga je postapokalipsa koja će trajati do sledećeg susreta. Pomenuti niški oldskul doom metal sastav je priredio spektakl i podigao energiju na maksimum, a pored odličnog finsko-švajcarskog (atmospheric doom) sastava, Sum of R, koji je nastupio prve večeri, predstavljao je vrhunac muzičkog dela festivala.
Na sve strane su se mogli sresti mnogi značajni ljudi koji su uz pomoć štapa i kanapa mukotrpno oblikovali srpsku horor scenu, koja itekako ima perjanica iz tamnih vilajeta mašte kreativaca.
Svakako se radi o festivalu ogromnog kreativnog potencijala i dometa, sa sjajnim umetničkim i programskim odabirom, a svako ko nije došao je samo na gubitku. Sledeće godine Slaughter mora da nastavi sa rastom i aktivnim građenjem srpske i regionalne horor scene, jer - tako je u mogućnosti!
Ove godine je zamišljeni multimedijalni program dobio najavljivano pojačanje u stripadžijama koji su crtali za vreme projekcija filmova i nastupa bendova, dok su grafiteri dodali na atmosferi, nastavivši posao od prethodne godine. Zidovi su dobili nove grafite i murale, tako da je opšti utisak prisustva u nekakvo alt-horor getu bio još i jači nego prošle godine. Na tri mesta za projekcije i dva metal stejdža, horor je zgusnuo atmosferu tako da se mogla seći motornom testerom, bilo onom čuvenom iz Teksasa, ili nekom sklepanom u domaćoj radinosti.
Na štandu sa festivalskom robom su se mogle naći majice, maske, šeširi, ali i Crnosloveni, koji su tu izložili svoje bokseve, fanzine i knjigu Milana Kovačevića, „Vragovesti“. Komunikacija sa posetiocima je bila na visokom nivou, a Yog i Nevesta su svakom ponaosob strpljivo objašnjavali šta se može pronaći unutar korica njihovih izdanja. Orfelinova, kao i autorska izdanja Dejana Ognjanovića su dominirala štandom, kako i dolikuje ovakvom događaju, a tu su se našli i Mijazmični Predeli, moje malenkosti. Nekolicina fanova je već došla u majicama Crnoslovlje, što jasno ukazuje na popularnost ovog andergraund pank-metal projekta sa severa, koji svoju jaku fan bazu već ima i na jugu.
Da stvar bude bolja, u sali za projekcije se mogla videti i izložba praktičnih efekata talentovanog Miroslava Lakobrije, srpskog Toma Savinija. Komadi ljudskih, životinjskih i mutiranih tela i fotografije sa snimanja su činili većinski deo ove postavke, koja je bila sjajan final touch festa, koliko da atmosfera jače ožeže.
Da stvar bude bolja, u sali za projekcije se mogla videti i izložba praktičnih efekata talentovanog Miroslava Lakobrije, srpskog Toma Savinija. Komadi ljudskih, životinjskih i mutiranih tela i fotografije sa snimanja su činili većinski deo ove postavke, koja je bila sjajan final touch festa, koliko da atmosfera jače ožeže.
Nagrade za najbolji film, Zlatne Macole, su bile dodeljene u dve kategorije: najbolji dugometražni (ova se nagrada odnosila na strane filmove), kao i najbolji kratki iz domaće produkcije. Žiri u sastavu: Dejan Zečević, Nenad Bekvalac i Miroslav Lakobrija je imao nezgodan i težak zadatak, ali su donete odluke bile sasvim u skladu sa visoko postavljenim umetničkim standardima događaja. Prvu je osvojio brutalan „Megalomaniac“, belgijskog režisera, Karima Uleaža. Zlatnu macolu za kratak film je osvojio „Bdenje“, Marka Marinkovića, a nagradu je primila glavna glumica, sjajna Dina Arsić, koja bi lako mogla da postane nova scream queen srpske horor kinematografije.
foto: Nikola Tačić |
Na sve strane su se mogli sresti mnogi značajni ljudi koji su uz pomoć štapa i kanapa mukotrpno oblikovali srpsku horor scenu, koja itekako ima perjanica iz tamnih vilajeta mašte kreativaca.
Svakako se radi o festivalu ogromnog kreativnog potencijala i dometa, sa sjajnim umetničkim i programskim odabirom, a svako ko nije došao je samo na gubitku. Sledeće godine Slaughter mora da nastavi sa rastom i aktivnim građenjem srpske i regionalne horor scene, jer - tako je u mogućnosti!