Trilogije i analogije – Ratovi zvezda i naša društvena stvarnost
Helly Cherry
Kultura je tu da je koristimo u lične svrhe, a ne da budemo njeni pasivni konzumenti. Ako iz dela kojima se izlažemo ne možemo da izvučemo nekakvu korist za sebe, makar to bile tek pouke, upozorenja ili informacije, svodimo se na potrošače, puku biomasu koja potom lako može da bude preorana. Sa filmovima, pesmama, slikama, neophodno je voditi dijalog, sudarati sa njima misli.
Čitao sam eseje o tome kako je režiser i scenarista Džordž Lukas prve filmove iz serijala Ratovi zvezda snimao nakon neuspele američke invazije na Vijetnam, te da su ti filmovi kritika politike američke administracije. Popularna i uticajna holivudska ostvarenja kakva su nesumnjivo i Ratovi zvezda uvek mogu da se posmatraju kao refleksija na dešavanja u američkom društvu u vremenu kada su nastajala. Ipak, mnogo je interesantnije da durbin analize okrenem ka nama i vidim šta korisno mogu da izvučem iz toga.
U ovom tekstu pokušaću da razmotrim sličnosti radnje u filmskim trilogijama Ratova zvezda sa dešavanjima u našem društvu u periodu od Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije do današnje Srbije. Naravno, potpuna analogija je nemoguća, a zbog dužine teksta nemam prostor da se zadržavam na detaljima, sporednim likovima i događajima. Dešavanja u Ratovima zvezda vuku značajne analogije sa onim što su preživele generacije naših roditelja, zatim sa onim što mi tokom života doživljavamo, a date su i naznake šta bi moglo da se dogodi našoj deci koja će morati da dovrše radnju do kraja. Rakursi iz kojih ćemo posmatrati ove analogije neće biti sasvim strogi i kruti. Kao što variraju kvaliteti filmova koji čine pomenute trilogije, tako je varirao i kvalitet društvene realnosti u kojima smo imali priliku da živimo.
Da podsetim, filmove iz serijala Ratovi zvezda čine tri trilogije, ukupno devet ostvarenja snimljenih u različitim vremenskim periodima koja čak nisu napravljena po redu. Prva snimljena trilogija je po redosledu radnje druga, nakon čega su snimljeni prednastavci. Mi ćemo radnju filmova pratiti hronološki, kako su autori zamislili odvijanje događaja u njima.
Radnja počinje kada se u srcu takvog sistema javljaju ljudi od ambicije i strasti koji žele da povećaju svoj uticaj i moć. U filmu, to je senator Palpatin koji iz senke grabi uticaj za sebe. On ima ideologiju sita koja poseže za mračnom stranom sile. Analogiju tome uočavamo u buđenju nacionalizma u Jugoslaviji. Iz srca sistema, iz njegove elite, u narod se pušta ideja nacionalizma koja je moćnija i jednostavnija od bratstva i jedinstva. Ona stvari čini crno-belim i trenutno deluje na ljude da se osećaju sa jedne strane uskraćeno, a sa druge moćno i dobro. Da bi se ovo ostvarilo, narod je morao da se učini ranjivim i frustriranim. Otud pojava fantomskih pretnji koje su izlazile iz pera ambicioznih nacionalističkih intelektualaca u Jugoslaviji. Kao što je senator Palpatin strpljiv u filmu, tako su se i ideje nacionalizma fermentisale u stanovništvu tokom nekoliko decenija. Za to vreme njeni ideolozi lepo žive u središtvu tadašnjeg sistema. Oni su akademici, profesori, umetnici, često javne ličnosti. Kroz delovanje preko medija, najčešće štampe, oni u početku meko i naizgled bezazleno šire svoje ideje, još uvek bez konkretnog rezultata.
U drugom filmu prve trilogije Ratova zvezda gledamo stvaranje armije klonova. U Jugoslaviji bi to bilo stvaranje armija navijača. Poput klonova, i navijači su uniformisani, pre svega bojama klubova za koje navijaju, ali sve više i po oblačenju. U filmu se armija klonova sukobljava sa armijom isto tako jednoobraznih robota. Iza obe od tih armija nalazi se ista interesna grupa sit gospodara. Sukob koji je tako započeo, u sebe uvlači sve, pa i džedaje koji naivno staju na jednu od strana. Slično se dogodilo i sa navijačima u Jugoslaviji. U početku su se sukobljavali na tribinama po klupskim bojama, a posle i po nacionalnim. Svako je morao da se opredeli po principu „ako nisi naš onda si neprijatelj“.
Prva trilogija se završava filmom Osveta sita u kome se nastavljaju sličnosti sa dešavanjima u Jugoslaviji. Ovaj film opisuje pad mladog džedaja Anakina Skajvokera na tamnu stranu sile. Na kraju filma on postaje gospodar Dart Vejder, strah i trepet galaksije, glavni operativac tamne strane. U našoj realnosti, analogiju tražimo u usponu mladog bankara Slobodana Miloševića. U početku komunista i levičar, on iskorištava ideologiju nacionalizma kako bi podržan sa ulice i iz nacionalističkih salona dograbio vlast. Time on zauvek menja prirodu društva. Scene iz filma u kojima Anakin Skajvoker upada u džedajski hram i ubija podmladak džedajskih ratnika, istovremeno aktivirajući naredbu da se ceo džedajski red istrebi, liči na Osmu sednicu CK SKS na kojoj Milošević preuzima vlast obračunavajući se sa ideološkim protivnicima. Kao što u filmu Republika postaje Imperija, tako se i Jugoslavija raspada u ratu, a Milošević čvrstom rukom preuzima Srbiju. Tu je negde i kraj prve trilogije filmova.
Zbog izborne krađe, izbijaju velike demonstracije 1996. godine. Građani višemesečnim protestima uspevaju da odbrane izbornu volju i osvoje lokalnu vlast u pojedinim gradovima i prestonici Beogradu. To je dovelo da razbijanja medijskog monopola – uništenja Zvezde smrti. U Beogradu je oslobođen Studio B, a širi se i ANEM – Asocijacija Nezavisnih Elektronskih Medija, koja okuplja slobodne lokalne radio i TV stanice. Nada se probudila.
Naravno, nije bilo potrebno mnogo vremena da Imperija uzvrati udarac. Slično kao u filmu, režim Slobodana Miloševića postaje ultranasilan. Počinje etničko čišćenje albanaca na Kosovu, NATO pakt bombarduje Srbiju i Crnu Goru, ubijeni su novinar Slavko Ćuruvija i ugledni političar Ivan Stambolić, vođa opozicije Zoran Đinđić beži u Crnu Goru. Slobode i ljudska prava su zgaženi. U filmu, glavni protagonisti bivaju poraženi, ali je Imperija znatno blaža od Miloševićeve vlasti. Han Solo je zaleđen i predat kriminalcu Džabi Hatu, a Luk Skajvoker nakon sukoba sa Dartom Vejderom ostaje bez šake. Nakon bombardovanja, Srbija je još jednom poražena, ali kao i do tad, njena vlast pogonjena nacionalizmom ponovo jača. Za site iz stvarnog života svi događaji koji stvaraju trajne krize i traume su pobede kojima uvećavaju moć. Sluđeni i osiromašeni ljudi tome ne mogu da se suprotstave.
Druga trilogija se završava filmom Povratak džedaja. U tom filmu Imperija gradi još veću i moćniju Zvezdu smrti. Medijski prostor nakon bombardovanja 1999. je ponovo stegnut. Nade skoro da i nema. Film pokazuje odvažnu akciju kojom pobunjenici pokušavaju da unište novu Zvezdu smrti. U Srbiji se događaju petooktobarske demonstracije. Narod se okuplja u Beogradu da odbrani izbornu volju i sruši dotadašnju vlast. Kao što u filmu pobunjenici uspevaju u svom naumu, tako i petooktobarska pobuna daje rezultat. Slobodan Milošević je pao. Uskoro će biti spakovan u zatvor pri sudnici u Hagu, a demokratske stranke će preuzeti vlast.
Kraj druge trilogije se završava hepi endom. Posmatraču sa strane bilo bi nejasno kako bi se dalje uopšte mogla stvoriti nova drama, a kamoli nova trilogija. Nepotrebno, pomalo iznenađujuće i na silu, upravo to se i dogodilo. Ratovi zvezda imaju još jednu, treću trilogiju, a analogno tome srpsko društvo novu dramu i traumu.
Nakon uništenja Imperije stvara se nova moćna organizacija nazvana Prvi red, koja pretenduje da je zameni. Dobri junaci su ostareli, dezorijentisani ili su se povukli. Mračna strana nije pobeđena. Srbija posle petog oktobra je u sličnom stanju. Zamisao o sveprožimajućoj moći pogonjenoj nacionalizmom nije nestala. Novi predsednik postaje nacionalista Vojislav Koštunica koga nasleđuje Boris Tadić, demokrata koji uz pomoć vaskrslog SPS-a, umesto da ih učini nezavisnim, postavlja konture nove kontrole nad institucijama i medijima. Nakon toga, po analogiji sa Prvim redom iz filma, vlast preuzima SNS. Ovde se radi o potpunoj reciklaži. Bez ikakve nove ideje polako se vraćaju postavke iz devedesetih. Tako, glavni operativac Prvog reda, Kajlo Ren, idolizuje svog dedu Darta Vejdera, slično kako se kroz medije u supkulturi mladih vratilo slavljenje kulture iz perioda od pre dve decenije, a predsednik Vučić, vođa SNS-a ponavlja retoriku i postupke Slobodana Miloševića. Nasilje ponovo buja, ali po inerciji, kao kopija. Mediji su još jednom pod pritiskom – Prvi red pravi novu Zvezdu smrti. Tu su i kriminalizovani navijači kao vojska klonova u službi vlasti. No, sad je sve drugorazredno. Umesto da izgradi nov tehnološki objekat poput imperijalnih Zvezda smrti, Prvi red ugrađuje ogromni top na već postojeću planetu koju pokušava da pretvori u smrtonosno oružje. U medijskoj sferi Srbije, SNS pritiska i kontroliše klasične medije poput televizije i štampe, dok informisanje polako klizi ka internetu i društvenim mrežama.
U poslednjoj trilogiji stari heroji Han Solo i Luk Skajvoker ginu od novog udara mračne strane sile. U Srbiji su svoje zalaganje za demokratiju u periodu nakon petog oktobra životom platili Zoran Đinđić i Oliver Ivanović. Od tad, nasilje je eksplodiralo i traje neprekidno. Politički život je izgubio sve nijanse. Jedino važna je ostala samo ogoljena moć koja je spregnuta sa organizovanim kriminalom. Sve je stavljeno u službu opstanka na vlasti. Čak se i ideja nacionalizma ispostila, pa je svedena na ljušturu i formu postala tek mehaničko sredstvo koje se aktivira po potrebi radi obračuna sa neistomišljenicima.
Dolazimo do vremena u kome pišem ovaj tekst. U završnom delu poslednje trilogije, Uspon Skajvokera, vaskrsli Imperator Palpatin gradi armiju hiljada ratnih svemirskih brodova. U Srbiji, vlast pakuje ljude u hiljade autobusa kako bi kontramitingom nadmašila i ućutkala proteste građana protiv nasilja koji su buknuli nakon masovnih ubistava u školi Vladislav Ribnikar i u okolini Mladenovca. Kao što u poslednjoj trilogiji radnju preuzimaju mladi, tako se i na protestima pojavljuje nova generacija koja traži rušenje autokratije i bolji život u zemlji. U filmu, novi junaci Rej, Fin i Po Demeron uspevaju da poraze mračne snage i vaskrslog Palpatina, kao što su podmlađeni demonstranti brojnošču nadmašili kontramiting vlasti. No, da li je ovde stvarno kraj? Šta možemo iz ovoga da zaključimo?
Kao što je Prvi red iz treće trilogije samo isprazna kopija Imperije iz druge, tako su i događaji u Srbiji jedno umorno ponavljanje. Nije jasno šta Prvi red zapravo želi, osim da preuzme vlast. Slično, čini se da i vlast u Srbiji očajnički brani vlast samo vlasti radi. U tom procesu, sve postaje nebitno. U filmu, glavna junakinja Rej uspeva da pobedi zlo, ali šta joj je preostalo? U poslednjoj sceni ona je sama u pustinji u društvu jednog robota. Kada mladi ljudi u Srbiji pobede sadašnju vlast, isto tako će ostati usamljeni u pustoj državi bez institucija, bez veština i znanja kojima bi mogli da poprave stvar. Moraće da uče i grade društvo ispočetka. Da bi uspeli, moraće da prihvate ideju džedaja, neku savremenu verziju bratstva i jedinstva oličenu u ideji beskompromisne odbrane Ustavnih ljudskih i manjinskih prava. Na kraju, ako to zanemare, mračna strana sile će se ponovo probuditi i primorati ih da prožive još jednu trilogiju.
Čitao sam eseje o tome kako je režiser i scenarista Džordž Lukas prve filmove iz serijala Ratovi zvezda snimao nakon neuspele američke invazije na Vijetnam, te da su ti filmovi kritika politike američke administracije. Popularna i uticajna holivudska ostvarenja kakva su nesumnjivo i Ratovi zvezda uvek mogu da se posmatraju kao refleksija na dešavanja u američkom društvu u vremenu kada su nastajala. Ipak, mnogo je interesantnije da durbin analize okrenem ka nama i vidim šta korisno mogu da izvučem iz toga.
U ovom tekstu pokušaću da razmotrim sličnosti radnje u filmskim trilogijama Ratova zvezda sa dešavanjima u našem društvu u periodu od Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije do današnje Srbije. Naravno, potpuna analogija je nemoguća, a zbog dužine teksta nemam prostor da se zadržavam na detaljima, sporednim likovima i događajima. Dešavanja u Ratovima zvezda vuku značajne analogije sa onim što su preživele generacije naših roditelja, zatim sa onim što mi tokom života doživljavamo, a date su i naznake šta bi moglo da se dogodi našoj deci koja će morati da dovrše radnju do kraja. Rakursi iz kojih ćemo posmatrati ove analogije neće biti sasvim strogi i kruti. Kao što variraju kvaliteti filmova koji čine pomenute trilogije, tako je varirao i kvalitet društvene realnosti u kojima smo imali priliku da živimo.
Da podsetim, filmove iz serijala Ratovi zvezda čine tri trilogije, ukupno devet ostvarenja snimljenih u različitim vremenskim periodima koja čak nisu napravljena po redu. Prva snimljena trilogija je po redosledu radnje druga, nakon čega su snimljeni prednastavci. Mi ćemo radnju filmova pratiti hronološki, kako su autori zamislili odvijanje događaja u njima.
Prva trilogija – SFRJ
Prva trilogija Ratova zvezda sadrži filmove Fantomska pretnja, Napad klonova i Osveta sita koji po analogiji pokrivaju period SFRJ. Tu državu možemo da uporedimo sa galaktičkom Republikom sa početka ovog filmskog serijala. U njoj postoji Senat, nekakav suživot među planetama, nije sjajno, postoje sukobi, ali nije ni strašno. U galaktičkoj Republici postoje i vitezovi džedaji koji se bore protiv mračne strane sile. Analogni njima bi bili iskreni baštinici ideje bratstva i jedinstva. Takvih je u Jugoslaviji bilo malo, ali kako je to bila propisana ideologija, po njoj se ravnao moralni kompas zajednice.
Radnja počinje kada se u srcu takvog sistema javljaju ljudi od ambicije i strasti koji žele da povećaju svoj uticaj i moć. U filmu, to je senator Palpatin koji iz senke grabi uticaj za sebe. On ima ideologiju sita koja poseže za mračnom stranom sile. Analogiju tome uočavamo u buđenju nacionalizma u Jugoslaviji. Iz srca sistema, iz njegove elite, u narod se pušta ideja nacionalizma koja je moćnija i jednostavnija od bratstva i jedinstva. Ona stvari čini crno-belim i trenutno deluje na ljude da se osećaju sa jedne strane uskraćeno, a sa druge moćno i dobro. Da bi se ovo ostvarilo, narod je morao da se učini ranjivim i frustriranim. Otud pojava fantomskih pretnji koje su izlazile iz pera ambicioznih nacionalističkih intelektualaca u Jugoslaviji. Kao što je senator Palpatin strpljiv u filmu, tako su se i ideje nacionalizma fermentisale u stanovništvu tokom nekoliko decenija. Za to vreme njeni ideolozi lepo žive u središtvu tadašnjeg sistema. Oni su akademici, profesori, umetnici, često javne ličnosti. Kroz delovanje preko medija, najčešće štampe, oni u početku meko i naizgled bezazleno šire svoje ideje, još uvek bez konkretnog rezultata.
U drugom filmu prve trilogije Ratova zvezda gledamo stvaranje armije klonova. U Jugoslaviji bi to bilo stvaranje armija navijača. Poput klonova, i navijači su uniformisani, pre svega bojama klubova za koje navijaju, ali sve više i po oblačenju. U filmu se armija klonova sukobljava sa armijom isto tako jednoobraznih robota. Iza obe od tih armija nalazi se ista interesna grupa sit gospodara. Sukob koji je tako započeo, u sebe uvlači sve, pa i džedaje koji naivno staju na jednu od strana. Slično se dogodilo i sa navijačima u Jugoslaviji. U početku su se sukobljavali na tribinama po klupskim bojama, a posle i po nacionalnim. Svako je morao da se opredeli po principu „ako nisi naš onda si neprijatelj“.
Prva trilogija se završava filmom Osveta sita u kome se nastavljaju sličnosti sa dešavanjima u Jugoslaviji. Ovaj film opisuje pad mladog džedaja Anakina Skajvokera na tamnu stranu sile. Na kraju filma on postaje gospodar Dart Vejder, strah i trepet galaksije, glavni operativac tamne strane. U našoj realnosti, analogiju tražimo u usponu mladog bankara Slobodana Miloševića. U početku komunista i levičar, on iskorištava ideologiju nacionalizma kako bi podržan sa ulice i iz nacionalističkih salona dograbio vlast. Time on zauvek menja prirodu društva. Scene iz filma u kojima Anakin Skajvoker upada u džedajski hram i ubija podmladak džedajskih ratnika, istovremeno aktivirajući naredbu da se ceo džedajski red istrebi, liči na Osmu sednicu CK SKS na kojoj Milošević preuzima vlast obračunavajući se sa ideološkim protivnicima. Kao što u filmu Republika postaje Imperija, tako se i Jugoslavija raspada u ratu, a Milošević čvrstom rukom preuzima Srbiju. Tu je negde i kraj prve trilogije filmova.
Druga trilogija - devedesete
Drugu trilogiju čine filmovi Nova nada, Imperija uzvraća udarac i Povratak džedaja. Ova trilogija „pokriva“ period devedesetih u društvenom životu Srbije. Trilogija počinje demonstracijom sile Imperije koja zauzima mali pobunjenički brod. Dart Vejder pokazuje svu moć i brutalnost kojima ostvaruje svoj cilj. Paralele u stvarnosti nalazimo u ratovima koji besne u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, kao i transformaciji Komunističke partije u SPS kojom upravlja Slobodan Milošević. Naziv prvog filma druge trilogije je Nova nada. Nova nada je u stvaranju opozicije vladajućem režimu. Na početku ona je slaba, ali vremenom jača. U filmu, Imperija razvija smrtonosni mehanizam, ogromnu Zvezdu smrti koja je u stanju da uništi celu planetu. Ekvivalent tome u Srbiji devedesetih je stvaranje medijske mašinerije koja je zaluđivala stanovništvo netačnim i nepotpunim informacijama, kao i satanizacijom političkih protivnika i svakog ko bi poteze vlasti doveo u pitanje.
Zbog izborne krađe, izbijaju velike demonstracije 1996. godine. Građani višemesečnim protestima uspevaju da odbrane izbornu volju i osvoje lokalnu vlast u pojedinim gradovima i prestonici Beogradu. To je dovelo da razbijanja medijskog monopola – uništenja Zvezde smrti. U Beogradu je oslobođen Studio B, a širi se i ANEM – Asocijacija Nezavisnih Elektronskih Medija, koja okuplja slobodne lokalne radio i TV stanice. Nada se probudila.
Naravno, nije bilo potrebno mnogo vremena da Imperija uzvrati udarac. Slično kao u filmu, režim Slobodana Miloševića postaje ultranasilan. Počinje etničko čišćenje albanaca na Kosovu, NATO pakt bombarduje Srbiju i Crnu Goru, ubijeni su novinar Slavko Ćuruvija i ugledni političar Ivan Stambolić, vođa opozicije Zoran Đinđić beži u Crnu Goru. Slobode i ljudska prava su zgaženi. U filmu, glavni protagonisti bivaju poraženi, ali je Imperija znatno blaža od Miloševićeve vlasti. Han Solo je zaleđen i predat kriminalcu Džabi Hatu, a Luk Skajvoker nakon sukoba sa Dartom Vejderom ostaje bez šake. Nakon bombardovanja, Srbija je još jednom poražena, ali kao i do tad, njena vlast pogonjena nacionalizmom ponovo jača. Za site iz stvarnog života svi događaji koji stvaraju trajne krize i traume su pobede kojima uvećavaju moć. Sluđeni i osiromašeni ljudi tome ne mogu da se suprotstave.
Druga trilogija se završava filmom Povratak džedaja. U tom filmu Imperija gradi još veću i moćniju Zvezdu smrti. Medijski prostor nakon bombardovanja 1999. je ponovo stegnut. Nade skoro da i nema. Film pokazuje odvažnu akciju kojom pobunjenici pokušavaju da unište novu Zvezdu smrti. U Srbiji se događaju petooktobarske demonstracije. Narod se okuplja u Beogradu da odbrani izbornu volju i sruši dotadašnju vlast. Kao što u filmu pobunjenici uspevaju u svom naumu, tako i petooktobarska pobuna daje rezultat. Slobodan Milošević je pao. Uskoro će biti spakovan u zatvor pri sudnici u Hagu, a demokratske stranke će preuzeti vlast.
Kraj druge trilogije se završava hepi endom. Posmatraču sa strane bilo bi nejasno kako bi se dalje uopšte mogla stvoriti nova drama, a kamoli nova trilogija. Nepotrebno, pomalo iznenađujuće i na silu, upravo to se i dogodilo. Ratovi zvezda imaju još jednu, treću trilogiju, a analogno tome srpsko društvo novu dramu i traumu.
Treća trilogija – 21. vek
Poslednja tri filma Ratova zvezda kao da su napravljeni bez suštinske nove ideje. Radi se o reciklaži. To su nekonzistentni filmovi sa odličnim specijalnim efektima, ali bez sasvim razumljivih i motivisanih likova. Nešto poput estradizovanog i defokusiranog života u Srbiji.
Nakon uništenja Imperije stvara se nova moćna organizacija nazvana Prvi red, koja pretenduje da je zameni. Dobri junaci su ostareli, dezorijentisani ili su se povukli. Mračna strana nije pobeđena. Srbija posle petog oktobra je u sličnom stanju. Zamisao o sveprožimajućoj moći pogonjenoj nacionalizmom nije nestala. Novi predsednik postaje nacionalista Vojislav Koštunica koga nasleđuje Boris Tadić, demokrata koji uz pomoć vaskrslog SPS-a, umesto da ih učini nezavisnim, postavlja konture nove kontrole nad institucijama i medijima. Nakon toga, po analogiji sa Prvim redom iz filma, vlast preuzima SNS. Ovde se radi o potpunoj reciklaži. Bez ikakve nove ideje polako se vraćaju postavke iz devedesetih. Tako, glavni operativac Prvog reda, Kajlo Ren, idolizuje svog dedu Darta Vejdera, slično kako se kroz medije u supkulturi mladih vratilo slavljenje kulture iz perioda od pre dve decenije, a predsednik Vučić, vođa SNS-a ponavlja retoriku i postupke Slobodana Miloševića. Nasilje ponovo buja, ali po inerciji, kao kopija. Mediji su još jednom pod pritiskom – Prvi red pravi novu Zvezdu smrti. Tu su i kriminalizovani navijači kao vojska klonova u službi vlasti. No, sad je sve drugorazredno. Umesto da izgradi nov tehnološki objekat poput imperijalnih Zvezda smrti, Prvi red ugrađuje ogromni top na već postojeću planetu koju pokušava da pretvori u smrtonosno oružje. U medijskoj sferi Srbije, SNS pritiska i kontroliše klasične medije poput televizije i štampe, dok informisanje polako klizi ka internetu i društvenim mrežama.
U poslednjoj trilogiji stari heroji Han Solo i Luk Skajvoker ginu od novog udara mračne strane sile. U Srbiji su svoje zalaganje za demokratiju u periodu nakon petog oktobra životom platili Zoran Đinđić i Oliver Ivanović. Od tad, nasilje je eksplodiralo i traje neprekidno. Politički život je izgubio sve nijanse. Jedino važna je ostala samo ogoljena moć koja je spregnuta sa organizovanim kriminalom. Sve je stavljeno u službu opstanka na vlasti. Čak se i ideja nacionalizma ispostila, pa je svedena na ljušturu i formu postala tek mehaničko sredstvo koje se aktivira po potrebi radi obračuna sa neistomišljenicima.
Dolazimo do vremena u kome pišem ovaj tekst. U završnom delu poslednje trilogije, Uspon Skajvokera, vaskrsli Imperator Palpatin gradi armiju hiljada ratnih svemirskih brodova. U Srbiji, vlast pakuje ljude u hiljade autobusa kako bi kontramitingom nadmašila i ućutkala proteste građana protiv nasilja koji su buknuli nakon masovnih ubistava u školi Vladislav Ribnikar i u okolini Mladenovca. Kao što u poslednjoj trilogiji radnju preuzimaju mladi, tako se i na protestima pojavljuje nova generacija koja traži rušenje autokratije i bolji život u zemlji. U filmu, novi junaci Rej, Fin i Po Demeron uspevaju da poraze mračne snage i vaskrslog Palpatina, kao što su podmlađeni demonstranti brojnošču nadmašili kontramiting vlasti. No, da li je ovde stvarno kraj? Šta možemo iz ovoga da zaključimo?
Kao što je Prvi red iz treće trilogije samo isprazna kopija Imperije iz druge, tako su i događaji u Srbiji jedno umorno ponavljanje. Nije jasno šta Prvi red zapravo želi, osim da preuzme vlast. Slično, čini se da i vlast u Srbiji očajnički brani vlast samo vlasti radi. U tom procesu, sve postaje nebitno. U filmu, glavna junakinja Rej uspeva da pobedi zlo, ali šta joj je preostalo? U poslednjoj sceni ona je sama u pustinji u društvu jednog robota. Kada mladi ljudi u Srbiji pobede sadašnju vlast, isto tako će ostati usamljeni u pustoj državi bez institucija, bez veština i znanja kojima bi mogli da poprave stvar. Moraće da uče i grade društvo ispočetka. Da bi uspeli, moraće da prihvate ideju džedaja, neku savremenu verziju bratstva i jedinstva oličenu u ideji beskompromisne odbrane Ustavnih ljudskih i manjinskih prava. Na kraju, ako to zanemare, mračna strana sile će se ponovo probuditi i primorati ih da prožive još jednu trilogiju.
Daniel Kovač