Scorpions u Areni: Rokenrol uragan protutnjao Beogradom
Helly Cherry
I mirotvorci, i loši momci, i rok vernici... I po onome kako su sinoć, 25. juna, dočekani u beogradskoj Areni, i te kako rado viđeni gosti u prestonici Srbije. Glavom, instrumentima i bradom - nemačke rok legende, Scorpions. U devedeset i kusur minuta kvalitetne svirke i koncerta koji je se može okarakterisati kao spektakl, uverili su i najpodozrivije zašto 58 godina ne prestaje da duva taj rokenrol vetar i zbog čega ih ovdašnja publika još uvek voli.
Mesecima se pričalo o ovom događaju, dok je grad na ušću Save u Dunav uoči koncerta bio izlepljen plakatima sa kojih su rok veterani pozivali na beogradski šou. Negde oko 19 sati narod je polako počeo da se okuplja kod Štark Arene na Novom Beogradu, da bi prvi redovi ispred ulaza počeli da se formiraju već pola sata kasnije. Većina se ubrzo našla na plesnom podijumu i tribinama, te je sve bilo spremno za predstavu koja je počela u 20.30. Pošto nije bilo predgrupe, odmah se krenulo konkretno. Prvo je pala zavesa na kojoj je pisalo - Scorpions, a onda i druga sa natpisom „Are you ready to rock?”. Nego šta smo.
Stvar kojom su otpočeli nastup – Gas in the Tank, otvara i njihov prošlogodišnji album po kome i ova turneja nosi ime „Rock Believer”, a onda nastavili sa nekoliko decenija starijom Make It Real, gde se na video bimu zaviorila zastava Srbije, što je publika gromoglasno pozdravila. Pevač Klaus Majne se na potom obratio publici sa „dobro veče, kako ste”, ponovo izazvavši ovacije i aplauz. Inače, produkcija koncerta je bila na visokom nivou, pa je tako, na primer, bend svirao na impozantnoj bini sa nekoliko video bima i pistom koja se pružala duboko u fan-pit, te smo i mi iz partera mogli da vidimo njihove članove kada bi u zanosu prošetali istom. Logistički zahtevno i, ujedno, izuzetno moćno. Takođe, imidž vremešnih rokera je bio za svaku pohvalu – gardoreba mahom crna, kožna i sa mnoštvo detalja, uz pokoji šešir i kapicu.
Pošto su izređali nešto starije, pa malo najnovije pesme, stigli smo i do prvog ultimativnog hita sa set liste – Bad Boys Running Wild. Publika horski peva, članovi grupe se smeše, a Arena odzvanja, prvenstveno od pozitivnih vibracija. Pošto smo ušli u drugi deo repertoara, na red su došle i dve himne. Prva – Send Me an Angel. Ako su prethodnu mnogi zapevali, onda su za ovu svi opustili glasne žice. Lagao bih vas kada bih vam rekao da se nisam naježio u momentu. A onda – Wind of Change, pesma po kojoj ih verovatno svaka osoba na svetu koja je došla u dodir sa rokenrolom poznaje. Sa video bima je sve vreme sijao popularni znak mira, a za kraj je Klaus i uzviknuo „Stop the War”, nesumnjivo pozivajući na prestanak rata u Ukrajini. Inače, prvu strofu, kao i kasniji stih u kome se pominje Moskva i Gorki park, nije otpevao.
Lagano ali sigurno, klizili smo ka poslednjim minutima ove sonične avanture gde nas je dočekala numera Blackout. Osnivač grupe Rudol Šenker je za tu priliku istrčao pred okupljene sa gitarom na kojoj je, bukvalno, bio prikačen auspuh odakle je kuljao dim. Ovaj gitarista i jedini član koji je tu od samog početka, nije se libio da menja vlastiti insturument u nekoliko navrata, te je tako u jednom momentu čak svirao na gitari na kojoj je bilo ispisano „Ferari”, hehe. Kako pravila nalažu, još jedan hit za kraj – Big City Nights. Petorka se potom uputila pistom do srca fan-pita gde su podelili trzalice, palice i ostale rekvizite i onda se uz naklon do poda udaljili sa bine.
Ipak, dobro popunjena Arena, nije se dala prevariti, već je nemačke rokere pozvala nazad na bis. Vratili su se sa stilom uz, jelte, Still Loving You. A onda trešnja na torti – Rock You Like a Hurricane gde je grmelo, sevalo i vreme se menjalo. Naposletku ponovo poklon i zaista kraj. Klaus je u mimohodu stigao da potpiše jednu austrijsko-srpsku fan zastavu koju je prethodno, u znak poštovanja prema čoveku iz publike, malo i prošetao po sceni. Ne smem da zaboravim i vidno oduševljenog Mikija Dija, čuvenog bubnjara Motorheda i sadašnjeg člana Skorpionsa, koji je u jednom trenutku tokom nastupa imao i solo tačku, gde nas je sve ostavio bez daha. Slično stanje je pratilo mnoge i po izlasku iz Arene jer u skladu sa pesmom kojom su Nemci zatvorili ovo vrhunsko veče i uraganom kao takvim, na Beograd se, simbolično stuštio pljusak, skoro pa diluvijumskih razmera. Jer ipak – here I am, rock me like a hurricane...
T.
Mesecima se pričalo o ovom događaju, dok je grad na ušću Save u Dunav uoči koncerta bio izlepljen plakatima sa kojih su rok veterani pozivali na beogradski šou. Negde oko 19 sati narod je polako počeo da se okuplja kod Štark Arene na Novom Beogradu, da bi prvi redovi ispred ulaza počeli da se formiraju već pola sata kasnije. Većina se ubrzo našla na plesnom podijumu i tribinama, te je sve bilo spremno za predstavu koja je počela u 20.30. Pošto nije bilo predgrupe, odmah se krenulo konkretno. Prvo je pala zavesa na kojoj je pisalo - Scorpions, a onda i druga sa natpisom „Are you ready to rock?”. Nego šta smo.
Stvar kojom su otpočeli nastup – Gas in the Tank, otvara i njihov prošlogodišnji album po kome i ova turneja nosi ime „Rock Believer”, a onda nastavili sa nekoliko decenija starijom Make It Real, gde se na video bimu zaviorila zastava Srbije, što je publika gromoglasno pozdravila. Pevač Klaus Majne se na potom obratio publici sa „dobro veče, kako ste”, ponovo izazvavši ovacije i aplauz. Inače, produkcija koncerta je bila na visokom nivou, pa je tako, na primer, bend svirao na impozantnoj bini sa nekoliko video bima i pistom koja se pružala duboko u fan-pit, te smo i mi iz partera mogli da vidimo njihove članove kada bi u zanosu prošetali istom. Logistički zahtevno i, ujedno, izuzetno moćno. Takođe, imidž vremešnih rokera je bio za svaku pohvalu – gardoreba mahom crna, kožna i sa mnoštvo detalja, uz pokoji šešir i kapicu.
Pošto su izređali nešto starije, pa malo najnovije pesme, stigli smo i do prvog ultimativnog hita sa set liste – Bad Boys Running Wild. Publika horski peva, članovi grupe se smeše, a Arena odzvanja, prvenstveno od pozitivnih vibracija. Pošto smo ušli u drugi deo repertoara, na red su došle i dve himne. Prva – Send Me an Angel. Ako su prethodnu mnogi zapevali, onda su za ovu svi opustili glasne žice. Lagao bih vas kada bih vam rekao da se nisam naježio u momentu. A onda – Wind of Change, pesma po kojoj ih verovatno svaka osoba na svetu koja je došla u dodir sa rokenrolom poznaje. Sa video bima je sve vreme sijao popularni znak mira, a za kraj je Klaus i uzviknuo „Stop the War”, nesumnjivo pozivajući na prestanak rata u Ukrajini. Inače, prvu strofu, kao i kasniji stih u kome se pominje Moskva i Gorki park, nije otpevao.
Lagano ali sigurno, klizili smo ka poslednjim minutima ove sonične avanture gde nas je dočekala numera Blackout. Osnivač grupe Rudol Šenker je za tu priliku istrčao pred okupljene sa gitarom na kojoj je, bukvalno, bio prikačen auspuh odakle je kuljao dim. Ovaj gitarista i jedini član koji je tu od samog početka, nije se libio da menja vlastiti insturument u nekoliko navrata, te je tako u jednom momentu čak svirao na gitari na kojoj je bilo ispisano „Ferari”, hehe. Kako pravila nalažu, još jedan hit za kraj – Big City Nights. Petorka se potom uputila pistom do srca fan-pita gde su podelili trzalice, palice i ostale rekvizite i onda se uz naklon do poda udaljili sa bine.
Ipak, dobro popunjena Arena, nije se dala prevariti, već je nemačke rokere pozvala nazad na bis. Vratili su se sa stilom uz, jelte, Still Loving You. A onda trešnja na torti – Rock You Like a Hurricane gde je grmelo, sevalo i vreme se menjalo. Naposletku ponovo poklon i zaista kraj. Klaus je u mimohodu stigao da potpiše jednu austrijsko-srpsku fan zastavu koju je prethodno, u znak poštovanja prema čoveku iz publike, malo i prošetao po sceni. Ne smem da zaboravim i vidno oduševljenog Mikija Dija, čuvenog bubnjara Motorheda i sadašnjeg člana Skorpionsa, koji je u jednom trenutku tokom nastupa imao i solo tačku, gde nas je sve ostavio bez daha. Slično stanje je pratilo mnoge i po izlasku iz Arene jer u skladu sa pesmom kojom su Nemci zatvorili ovo vrhunsko veče i uraganom kao takvim, na Beograd se, simbolično stuštio pljusak, skoro pa diluvijumskih razmera. Jer ipak – here I am, rock me like a hurricane...
T.