Odgovarali smo na vaša pitanja

• Nenade, sećaš li se tačno kada ti je i zašto pala napamet ideja o pokretanju HC-ja? Gde si bio, kroz koju fazu u životu si prolazio?

U proleće 2003. sam imao viška slobodnog vremena koje sam želeo nečin da ispunim jer ne volim da se dosađujem. Brat je u to vreme pravio svoj „direktorijum“ i pretraživač (YU Engine Search). Deo tog sajta je trebalo da bude i magazin koji je tematski bio nešto drugačiji. Magazin se ubrzo izdvojo kao zaseban a ideja je u prvih desetak brojeva Helly Cherry-ja evoluirala i on je polako dobio svoj oblik i teme kojima će se baviti.

• Zašto Helly Cherry a ne Hell Cherry?

Još jedno pitanje koje često dobijamo odnosi se na ime. J Iako Helly Cherry nije gramatični ispravno, lakše se izgovara. Zvali su nas i Hello Cherry, Cherry Berry,... A ime je bilo izvor i raznih anegdota gde je recimo naš ilustrator Kostja u radnji pitao: „Imate li Helly Cherry paradajz?“, dok je Ivana (naša kolegenica sa Remix Pressa) pitala ćerku: „Želiš li da ti ispeglam onu Helly Cherry majicu?“ J

• Šta je čitaocima najčudnije u vezi vašeg rada?

Volonterski pristup koji eto već toliko dugo traje. Pokušavamo da im to objasnimo na primer ovako: svako od nas ima neki hobi. Neko recimo voli da peca. Ili da ide u teretanu. Ili se bavi kolekcionarstvom. To radi jer voli. Niko ga ne tera, jednostavno ima potrebu za tim. Tako nekako i mi funkcionišemo. Jedina razlika je u tome što od većine hobija korist i zadovoljstvo ima samo osoba koja se time bavi a od ovog našeg korist ima i šira javnost. I onda je obično ljudima čudno kako se to možemo baviti nečim od čega i drugi imaju koristi. 

• Koliko je članova redakcije pisalo do sada za vaš sajt?

Kao i svaki kolektiv ili sportski tim na primer, sastav se povremeno i lagano menja. Neki ljudi odlaze, novi dolaze. Neki se i vraćaju. Uglavnom, u ekipi je oko dvadesetak članova koji aktivno rade. Trenutna ekipa je sigurno jedno 7-8 godina u ovom sastavu. Neki članovi su tu maltene od početka. Ali da odgovorimo konkretno – nemamo precizan podatak koliko ljudi je prošlo kroz redakciju do sada ali je realno da je taj broj sigurno veći od 50.

• Koji je prosek godina u redakciji? J

Raspon je od ranih dvadesetih do ranih pedesetih pa računaj. J

• Da li se međusobno lično poznajete?

Da! Veći deo redakcije se i lično poznaje. Jedino je jako teško da se okupimo u većem broju. Ali razni koncerti, festivali, dešavanja, privatna putovanja i posete su prilika da se sretnemo.. Neki od tih susreta su zabeleženi u ovoj galeriji. Što bi Youth of Today rekli „A time we('ll) remember“. J

Klik ili svajp (ako gledaš sa telefona) za pregled galerije

• Najslušanija audio kaseta u ličnoj arhivi urednika?

Iako Nirvana nije bend koji me je uveo u svet rokenrola sigurno je jedan od onih koji je najviše uticao na mene u tinejdžerskom periodu. Najslušaniji je, verovatno i očekivano, album „Nevermind“. Naravno, originali su tada bili misaona imenica tako da je to bila jedna od piratskih varijanti. Kasete iz tog perioda još uvek čuvam. J

• Tri omiljene epizode Dilana Doga?

Dilan Dog je verovatno strip junak koga smo najviše ispratili na našim stranicama. Dvojica nas u ekipi smo verovatno za nijansu veći fanovi od ostalih pa umesto tri, evo šest epizoda koje bi svako mogao da pročita i oseti duh i poetiku ovog stripa: „Dugačak pozdrav“, „Uspomene nevidljivog“, „Ukronija“, „Predodređene žrtve“, „Posle ponoći“ i „Zona sumraka“. Verovatno nema puno iznenađenja jer se ove priče smatraju klasicima serijala. Ali ne i bez razloga. O nekim od ovih epizoda više možeš saznati ovde.

• Šta je ono što vas najviše razočara u radu na HC-u?

Bendovi ponekad baš ne znaju da cene podršku koju imaju ne samo od nas već i od strane sličnih medija. Njihova sebičnost da od sajta uzmu samo ono što im treba bez ikakvog osećaja zahvalnosti i solidarnosti – da pomognu i naš rad i rad ostalih bendova.
Primer, potrudimo se oko izveštaja sa koncerta ili galerije – bendovi citiraju samo deo koji se odnosi na njih, niti podele link, niti pomenu druge bendove koji su nastupali. Iz galerije bi da uzmu samo svoje fotografije i kače ih na svoje mreže umesto da podele integralni prilog, onako kako smo ga i zamislili. O tome smo se nedavno i bavili u jednoj od kolumni.
Uglavnom, ima dovoljno sličnih izazova ali smo dovoljno „too old for this shit“ pa stvari rešavamo po kratkom postupuku – prestajemo da se bavimo onima koji to ne zaslužuju iz bilo kog razloga.

• Da li banujete pratioce?

Ponekada da. Uglavnom kada su u komentarima na društvenim mrežama nepristojni, vređaju i omalovažavaju druge ili „istresaju“ sopstvene frustracije i počnu da se besmisleno prepucavaju i ne žele da spuste loptu i nakon naše molbe da se smire strasti.

• Kada ćete menjati dizajn sajta?

Nadamo se tokom leta.

• Da li imate neostvarenih planova i želja što se tiče Helly Cherry-ja?

Da, ali ništa od presudnog značaja za samo postojanje i rad sajta. Neke od planova je teže realizovati jer dolazimo iz desetak gradova širom zemlje i regiona pa je teško uklopiti.

• Koliko puta vam je došlo da dignete ruke? J

Everynow and then, ali eto, još uvek smo tu pa je jasno koja opcija uporno nadvladava. J

• Koja je tajna vaše istrajnosti? J

Tajna je u „doziranju“ posvećenosti sajtu. Svako od nas radi onoliko koliko mu obaveze dozvoljavaju i koliko mu prija. Ali u redakciji ima dovoljno ljudi da uvek možemo ponuditi svež, nov sadržaj i kontinuitet u radu.

• Zašto pišete?

Zato što što imamo priliku da aktivno utičemo na sopstveno okruženje, kulturni život i regionalnu scenu i menjamo ih (nadamo se) na bolje.

• Dokle mislite da radite?

Nedavno smo u jednom intervjuu rekli da ne dugujemo nikome ništa pa je taj osećaj slobode sjajan i omogućava nam da se ovim bavimo bez ikakvih opterećenja i obaveza. Dakle, radićemo dokle god nas to bude „vozilo“. J