IC3PEAK u Beogradu: Horor, antiratna Rusija i granice slobode
Helly Cherry
Koncert ruskog elektro dua pod nazivom IC3PEAK prošao je skoro potpuno ispod radara šire javnosti u Srbiji. Svega nekoliko portala objavilo je vest o koncertu. Promocija događaja se odvijala precizno targetiranim sponsorisanim objavama na društvenim mrežama, što se pokazalo dovoljnim da beogradski klub „Half“ bude ispunjen do kraja, uprkos svemu pomenutom, a osim toga i veoma skupoj karti pride. Razlog takvog skoro pa zavereničkog delovanja verovatno leži u tome da je sastav IC3PEAK jedan od simbola građanskog otpora prema autokratskoj vlasti u Kremlju, antiratnog delovanja i kao takav trpi tešku cenzuru u Rusiji i zabranjivanje, dok je u ostatku sveta postao prava klupska atrakcija.
Koncert je trebao da se desi 18. maja, u prošli četvrtak, međutim, dobru atmosferu među posetiocima koji su pristizali u velikom broju ispred još uvek zatvorenog ulaza u klub, poremetili su dolazak tri policijska vozila i dramatične scene u kojima su organi reda pokušavali silom da uđu u objekat i udalje nas dalje od ulaza zbog, kao su rekli, naše sopstvene bezbednosti. Ubrzo nakon toga smo saznali od organizatora da je posredi dojava o postavljenoj bombi u klubu. Kako su tog dana takve dojave bile mnogobrojne, ekipa iz MUP-a ovlašćena za demontažu nije mogla da postigne sve, te je policija prosto blokirala oba ulaza u klub i sve se pretvorilo i višesatno čekanje i na koncu kulminiralo odlaganjem koncerta za sutradan. Mnogim posetiocima je takva odluka teško pala, pogotovo onima koji nisu iz Beograda, a naročito onima koji su pristigli iz okolnih zemalja, od kojih su neki morali i da odustanu od koncerta i refundiraju novac. U tim trenucima svašta mi je prolazilo kroz glavu. Da sam sklon teorijama zavere pomislio bih da se radi o sistemskoj opstrukciji događaja. Neke od dominantnih misli tada bile su – hoćemo li ikada postati normalno i dosadno društvo, kao i gde su granice slobode, odnosno kako smo došli do toga da ta teritorija postane uska poput ludačke košulje i, konačno, da li je IC3PEAK u Srbiji moguć. Takve misli u kombinaciji sa opštim pritiskom i napetošću u prestonici prouzrokovani nedavnim masovnim ubistvima i masovnim protestima, a koje svi mi pojedinačno osećamo na svojoj koži, učinili su da se osećam zaista besno, frustrirano, nervozno i anksiozno.
Sutradan oko dva sata popodne mi je stiglo obaveštenje od strane organizatora da su sve bezbednosne provere izvršene i da će koncerta definitivno biti. Odahnuo sam. Ne samo zbog samog koncerta, nego zbog svih dilema gore navedenih. Međutim, ni drugi dan nije prošao bez napetosti, neizvesnosti, drame, ponovne dojave o postavljenoj bombi, policijske blokade ulaza, raspravljanja posetioca koncerta sa policijskim službenima, urlanja policijskih službenika preko telefona o nesposobnosti Ministarstva, trilera koji se na kraju ipak srećno završio u pogledu sudbine koncerta. Aplauzima i povicima smo ispratili odlazak policije i nagrnuli u unutrašnjost kluba u naručje slatkoj izvojevanoj slobodici.
U petak, 19. maja, ruski sastav IC3PEAK, zajedno sa nešto drugačijom ruskom mladošću u emigraciji i isto tako drugačijom Srbijom, nedvosmisleno je poručio jedno veliko: “Смерти больше нет”, na svom tzv. horor šou koji se dalje seli u Istambul, Tbilisi, Jerevan, Tel Aviv. Svako ideološko učitavanje u tu poruku je ovde potpuno bespredmetno, a pošto se koncert završio dosta rano, požurili smo da to isto poručimo i sa Brankovog mosta, odnosno Gazele.
Koncert je trebao da se desi 18. maja, u prošli četvrtak, međutim, dobru atmosferu među posetiocima koji su pristizali u velikom broju ispred još uvek zatvorenog ulaza u klub, poremetili su dolazak tri policijska vozila i dramatične scene u kojima su organi reda pokušavali silom da uđu u objekat i udalje nas dalje od ulaza zbog, kao su rekli, naše sopstvene bezbednosti. Ubrzo nakon toga smo saznali od organizatora da je posredi dojava o postavljenoj bombi u klubu. Kako su tog dana takve dojave bile mnogobrojne, ekipa iz MUP-a ovlašćena za demontažu nije mogla da postigne sve, te je policija prosto blokirala oba ulaza u klub i sve se pretvorilo i višesatno čekanje i na koncu kulminiralo odlaganjem koncerta za sutradan. Mnogim posetiocima je takva odluka teško pala, pogotovo onima koji nisu iz Beograda, a naročito onima koji su pristigli iz okolnih zemalja, od kojih su neki morali i da odustanu od koncerta i refundiraju novac. U tim trenucima svašta mi je prolazilo kroz glavu. Da sam sklon teorijama zavere pomislio bih da se radi o sistemskoj opstrukciji događaja. Neke od dominantnih misli tada bile su – hoćemo li ikada postati normalno i dosadno društvo, kao i gde su granice slobode, odnosno kako smo došli do toga da ta teritorija postane uska poput ludačke košulje i, konačno, da li je IC3PEAK u Srbiji moguć. Takve misli u kombinaciji sa opštim pritiskom i napetošću u prestonici prouzrokovani nedavnim masovnim ubistvima i masovnim protestima, a koje svi mi pojedinačno osećamo na svojoj koži, učinili su da se osećam zaista besno, frustrirano, nervozno i anksiozno.
Sutradan oko dva sata popodne mi je stiglo obaveštenje od strane organizatora da su sve bezbednosne provere izvršene i da će koncerta definitivno biti. Odahnuo sam. Ne samo zbog samog koncerta, nego zbog svih dilema gore navedenih. Međutim, ni drugi dan nije prošao bez napetosti, neizvesnosti, drame, ponovne dojave o postavljenoj bombi, policijske blokade ulaza, raspravljanja posetioca koncerta sa policijskim službenima, urlanja policijskih službenika preko telefona o nesposobnosti Ministarstva, trilera koji se na kraju ipak srećno završio u pogledu sudbine koncerta. Aplauzima i povicima smo ispratili odlazak policije i nagrnuli u unutrašnjost kluba u naručje slatkoj izvojevanoj slobodici.
foto: Danijela Radojković |
Najverniji fanovi su odmah po ulasku čvrsto zauzeli prve redove. Počelo je višeminutnim ambijentalnim dronom i histeričnim smehom koji su imali ulogu da nestrpljenje publike dovedu do vrhunca. Nakon što su krenuli prvi taktovi kompozicije „Мертвая луна”, a na binu se napokon popeli Nastja i Nik, usledila je erupcija oduševljenja i vriska koja probija bubne opne mnogo učinkovitije od bezobraznog zvuka basa koji je pomerao unutrašnje organe. Zaista odavno nisam doživeo ovakvu ekploziju pozitivne energije na bilo kom koncertu u poslednjih ko zna koliko godina. Nizali su se hitovi koje je i srpska i mnogobrajna ruska publika u emigraciji znala napamet. Ispostavilo se da ruski jezik tako divno zvuči u modernom, eksperimentalnom, a istovremeno pitkom pakovanju ovog sastava koje lako komunicira sa mladom publikom širom sveta. Electro-pop, witch house, trap, darkwave i druge srodne zvučne estetike, očigledno su kroz IC3PEAK penetrirale u sve supkulturne grupacije, pa smo na koncertu mogli da vidimo zaista šaroliku publiku – rave, goth, hip-hop, punk, metal, queer itd. Nastja je pokazala svoje izvanredne glasovne mogućnosti i kada peva i kada repuje i kada grouluje ili vrišti u falsetu, uz sjajnu koreografiju sve vreme, dok je Nik pokazao zašto je jedan od najatraktivnijih producenta danas. Negde oko sredine koncerta, Nastja i Nik su se sklonili sa bine, dok je sa video bima nekoliko minuta bila emitovana poruka: „Stop the war, stand with Ukraine“, što je izazvalo aklamativno odobravanje i aplauze. Vrhunac večeri desio se na izvođenju njihovog najvećeg hita „Грустная сука”, kojeg je inače pozajmljivao i remiksovao i popularni Skrillex, a izvedene su još i: „Марш“, „Привет”, „Quartz“, „Пламя”, “Make You Cry”, “Сказка”, “Plak-plak”, “Kiss of Death”, “Last Day / Новый день” (u kojoj je u studijski verziji gostovala i popularna Grimes), “Вампир” (u kojoj u studijski verziji gostuje Oliver Sykes iz Bring me the Horizon), „I'm not evil, I'm sad”, “Let's die together, Я не шучу”, “Are you scared, I am not”, “Все равно”, „Червь" (u kojoj je u studijskoj verziji gostovao Kim Dracula), „This World is Sick“, „Смерти больше нет”, a za bis još i “TRRST” i “Dead But Pretty”. Tako su pokrivne sve faze njihovog rada i bogate diskografije, pred prezadovoljnom beogradskom publikom.
U petak, 19. maja, ruski sastav IC3PEAK, zajedno sa nešto drugačijom ruskom mladošću u emigraciji i isto tako drugačijom Srbijom, nedvosmisleno je poručio jedno veliko: “Смерти больше нет”, na svom tzv. horor šou koji se dalje seli u Istambul, Tbilisi, Jerevan, Tel Aviv. Svako ideološko učitavanje u tu poruku je ovde potpuno bespredmetno, a pošto se koncert završio dosta rano, požurili smo da to isto poručimo i sa Brankovog mosta, odnosno Gazele.
Izveštava: Aleksandar Petrović