I pored zamki i podmetanja nogu desničara i političara i sa jedne i sa druge strane, kulturna saradnja i razmena između Hrvatske i Srbije je sasvim solidna i povremeno čak i bogata. Ako se stvari spuste na nešto alternativniji nivo svi mi koji se bavimo scenom u kojoj nema para, ali i ma entuzijazma i kreativnosti napretek, na bilo koji način moramo biti zadovoljni kako stvari funkcionišu. Naravno da propusta ima, ali informacije bez problema prolaze granice (u eri ovako brzog interneta i globalizacije bilo bi zaista čudno da nije tako), bendovi sviraju tamo i amo, saradnja je solidna, ali se ponekad dogodi da neka zaista kvalitetna izdanja zalutaju na putu do slušalaca sa druge strane grane. Takav slučaj je sa zadarskim bendom SIKASA koji ima potencijal da postane zaista veliko ime. U svakom smislu.

SIKASA je u biti side projekat pevača bendova ARISES (pročitajte recenziju na našem portalu) i PORKO DIO, Bruna Longfielda.

Malo sam čačkao po netu (čitaj – guglao) i tražio informacije o bendu i na moje poveliko iznenađenje pronašao dosta članaka o Sikasi i nekoliko recenzija koje su listom pozitivne. U ovom prikazu albuma “Matter Earth” (izdanju drugom po redu, posle EP prvenca “Karma” starim oko pola godine) teško da mogu biti inovativan, unikatan ili originalan pa ću samo ponoviti ono što piše na portalima kao što su hrvatski Perun.hr, dertmusic.com ili slovenački paranoid.si a to je da su SIKASA koje pored Bruna (gitara, vokal) trenutno čine Toma Cukrov (zadužen za klavijature i produkciju) i basista Ante Juričev-Martinčev progresivni metal sastav koji može da se zavede i kao post metal bend, death/doom ili atmosferični etno-fusion i poveznice sa grupama kao što su Opeth, Katatonia ali i Swallow Of The Sun, Insomnium ili The Ocean nisu pale sa neba niti su neutemeljene.

Ono što mi se pored kvalitetnog muziciranja, sjajnog pevanja, bilo growl, harsh ili clean (opet taj Bruno :)) i odlične produkcije, melodija i harmonija prijemčivih mojim ušesima izuzetno dopalo je pametno doziranje eksperimentisanja sa netipičnim instrumentima za metal kao što su saksofon, klarinet ili truba (tačnije flugelhorn, ali to ne bih znao da je tako da nisam pročitao na omotu diska ni da me stave na stotinu muka). Tu bi trebalo napisati da su te “netipične instrumente” odsvirali Sven Matijević, Tonči Tošić i Željko Andrić. Kvalitet više je i etno momenat koji preovladava u delovima po meni najboljih pesama “Matter Earth“ i “Mokosh” mada zaista ni ostale ne zaostaju puno za navedenim.

Dobra fora mi je i pevanje i na engleskom i na hrvatskom u pojedinim stvarima jer dodaje mali efekat iznenađenja i ponegde prekida manje zanimljive periode.

Na kraju, moram da preporučim ovaj bend i album svima koji beže od očekivanog i “već viđenog” i traže varijacije i avangardni pristup muzici i sa bandcamp stranice banda besplatno skinu i poslušaju “Matter Earth”. Garantujem da će biti prezadovoljni. Ja sigurno jesam…

Zoran Popnovakov