Ako ste umorni od muzičkih konvencija, tradicionalnog shvatanja muzike glavnih tokova i ako vam je blisko shvatanje muzike u najširem smislu kao svake kontrolisane buke u cilju stvaranja estetskog ugođaja, odnosno ako vam dadaistički, futuristički i antiumetnički koncepti nisu strani ili ako generalno sebe smatrate osobom otvorenog uma sa neutaživom istraživačkom strašću, 19. novembra ste imali priliku da pronađete sebi utočište od kišnog vikenda i svega gore nabrojanog u CK13 u Novom Sadu, na petom po redu Taken by Noise festivalu.

Bilo nas je taman dovoljno koji volimo ovakve sonične egzibicije i performanse da ambijent bude prisan a druženje kvalitetno, da se ideje razmenjuju i da svi budemo svoji međ svojima i neopterećeni balastom nametnute normalnosti, baš kao i sami izvođači koji su tom svom oslobađanju dodali i estetsku formu.


Prvi se pred publikom ogolio izvođač iz Beograda pod nazivom Nundata. Harsh noise semplovi i efekti, trake, neartikulisani distorzirani krici, ekstatično samokažnjavanje kablovima po poluobnaženom telu – desetominutno ceđenje na pod svega ljudskog, nadljuskog i podljudskog. Na kraju samo skromna konstatacija – to je sve – na šta je publika reagovala aplauzima i povicima. Inače se radi o izvođaču koji pod tim imenom radi od 2009. godine i iza sebe ima veliki broj izdanja i nastupa po Srbiji i širom Evrope, a ime mu je Srđan Eftimovski. Prvi put sam ga gledao na Confusion – Demented Noise festu u zrenjaninskom klubu Mitraljez pre tri godine kada je nastupio do imenom Fecal Vomit.


Sledeći je nastupio Daniel Tikvicki iz Subotice, čovek poznat svakome ko prati fanzinašku scenu po njegovom uređivanju Librariona i Crnoslovlja, ali i mnogim drugim aktivnostima na alternativnoj i andergraund sceni. Te večeri nam je predstavio svoj noise/ambient/drone projekat pod nazivom Protoneurosys, nadahnut, kako sam kaže, velikanima drone metal scene, sastavom Sunn O))) i Evanglesom Papatanaisom. Monolitno polučasovno hipnotičko i repetitivno razlaganje jedne fraze i poigravanje sa istom bilo je scenski upotpunjeno koreografijom performerke Evgenije Tamnavac, meni poznatoj sa nastupa Vartre na Mount of Artan festivalu, čiji performans se ovde kretao od slowmotion utvare do razigranog crnog labuda. Ceo paket je izgledao i zvučao vrlo upečatljivo, autentično i memorabilno.


Traumator iz Kragujevca je prostor ispunio mirisom tamjana, zvucima prirode i svakodnevnog života prošaranim sintom, efektiranim i distorziranim u space/harsh noise maniru. Polučasovni set držao je pažnju publike sve vreme. Na bini mu se takođe priključila pomenuta Evgenija Tamnavac. Iza projekta stoji Aleksandar Jevremović koji se ovakvim muzičkim eksperimentima bavi od 2018. godine. Ostao mi je u sećanju takođe još od nastupa od pre tri godine na već pomenutom Confusion - Demented Noise festu, ali ovoga puta je nastupio u skroz drugačijem izdanju.


Peti Taken by Noise fest zatvorio je Plamen Večnosti, dark ritualistic ambient trio koji funkcioniše na relaciji Zrenjanin – Novi Sad i definitivno najiščekivaniji izvođač te večeri, osetilo se to. Možda se njihov nastup najbolje može sumirati u nečemu što je neko iz publike izgovorio za vreme samog nastupa, a što mi je zakačilo uho – jesu li oni poznati? I zaista to pitanje se logično nameće nakon svega prikazanog te večeri. Iz svakog aspekta njihovog nastupa videli su se ozbiljan rad i ogromna posvećenost detaljima. Pogotovo u vizuelnom smislu sastav je dobio jedno sasvim novo ruho i zaista je zadovoljstvo pratiti ih kako napreduju i menjaju se iz nastupa u nastup, dok suština ostaje neokrnjena tim promenama. Čega je tu sve bilo na bini od instrumenata i ostalih rekvizita ja ne umem ni da pobrojim ni da imenujem. Scenografija, koreografija, kostimografija - sve je to davalo njihovom performansu jednu dimenziju koja je šira od muzike i veća od života, a svaki detalj je imao zlokobnu konotaciju, počev od životinjskih kostiju, pa sve do prizora ruiniranog Alepa na video bimu u pozadini.

Ako je Nundata sveo sve humano na ekskrementno, Protoneurosys na efemerno i utvarno, Traumator na prirodno i kosmološko, Plamen Večnosti je sve humano sveo na bestijalno i demonsko, na mrak, na ništa, na manje od ničeg.

Peti Taken by Noise je opravdao sva očekivanja i zaista smo njime dobili jedan bitan događaj na kojem jednom godišnje imamo priliku da izvučemo presek stanja na noise/drone/dark ambient mikro sceni kod nas, a osim što ovaj festival identifikuje pomenutu scenu kao takvu, on istovremeno jasno i nedvosmisleno ukazuje i na postojanje izvođača koji imaju kreativni potencijal da prevaziđu njene uske provincijalne okvire.

Izveštava: Aleksandar Petrović
Foto: Dražen Đorđević