U novinama "Variety", koje su izašle u prodaju 4. jula 1979. našla se čudna reklama na kojoj je pisalo "Friday the 13th". Iako novca od producentske kuće "Georgetown Productions" još nije bilo na vidiku, režiser istoimenog filma - Šon Kaningam, smatrao je da će tako privući pažnju javnosti i sponzora i da će tako brže realizovati priču čija je inspiracija, što se strukture filma tiče, bio Karpenterov "Halloween" iz 1978. Reklama je najavljivala projekciju u novembru 1979. ali premijera je bila pola godine kasnije.

Kaningam je 1978. sa filmskom ekipom otišao u šumu u Nju Džersiju i snimio najpoznatiji slešer film koji je tokom 42 godine od trenutka prikazivanja, inspirisao mnoge filmove ovog žanra. Priča je imala i gomilu manje ili više uspešnih nastavaka, ali sve u svemu - jedna stvar je sigurna - "Petak 13." je bio poslastica za sve one koji vole dobar horor film.


U odnosu na originalni scenario Viktora Milera, jedna jako važna stvar izmenila je kompletnu radnju i poentu filma. Milerov Džejson Vorhis je dečak koji se slučajno utopio u jezeru, pored kampa, zbog čega je njegova majka, puna mržnje prema svetu, mladosti i životu i zbog želje za osvetom, postala serijski ubica. Međutim, producent Filip Skuderi je želeo strašniju priču, pa je doveo scenaristu Rona Kurca koji je napravio najznačajniju promenu u filmu - utopljeni dečak se vraća kao deformisan lik koji će, u kasnijim nastavcima ubijati posetioce kampa "Crystal Lake".

Miler se nikad nije pomirio sa takvom postavkom lika i smetalo mu je što su od Džejsona napravili negativca: "On je bio žrtva, a ne zlikovac. U priči sam uzeo majčinstvo i okrenuo ga naglavačke. Mislio sam da je to bilo zabavno. Mama Vorhis je bila majka koju sam oduvek želeo – majka koja bi ubila za svoju decu.”

Film je sniman u kampu "No-Be-Bo-Sco" nakon što je nastupila pauza, a kamperi se vratili kućama. U komšiluku, pored mesta snimanja, imanje je imao i Lu Rid koji je često posećivao filmsku ekipu i pozivao ih na svirku. "No-Be-Bo-Sco" i dalje radi punim kapacitetom. U proleće 1979. film je imao radni naslov "Long Night at Camp Blood".

Što se glumačke podele tiče, Kevin Bejkon još uvek nije bio poznat glumac (pre toga je imao malu ulogu u komediji "National Lampoon's Animal House"), pa je dobio sporednu ulogu, dok je glavna pripala Hariju Krozbiju, sinu legendarnog pevača Binga Krozbija koji je preminuo malo pre toga.

Ulogu Pamele Vorhis režiser je hteo da da nekoj poznatoj glumici, da bi imao zvučno ime na plakatu, i hteo je da to bude Šeli Vinters, ali ona ga je odbila. Produkcija je angažovala Betsi Palmer. Betsi je ispričala da se vraćala kući u Konetiket kada joj se, po ko zna koji put, pokvario auto. Shvatila je da je vreme da kupi novi, ali nije imala baš mnogo para za to. Kada je zazvonio telefon i kada je čula ponudu za film, odmah je pristala.

"Da mi očajnički nije trebao auto, mislim da ne bih bila u "Friday the 13th"

Tatjana Smiljanić