LORD OF WAR (2005)
Nije ni čudo što je ovaj film propao kod publike koju očito nije zanimalo da gleda moralne dileme jednog globalnog dilera oružjem. A ovo je zapravo jedna satirična verzija podzemnog sveta trgovine oružjem koja kroz duhovit scenario otkriva mnoge istine o američkoj ratnoj politici. Jedna od poslednjih velikih uloga Nikolasa Kejdža pre no je potpuno u spiralu opskurnih filmskih izbora.

SCOT PILGRIM VS THE WORLD (2010)
Reditelj Edgar Rajt snimio je možda jednu od najboljih stripovskih adaptacija nafilovavši ovaj film tolikom kinetičkom energijom da ga je najlakše gledati pole tri popijena Red Bula. Majkl Cera je savršeni Pilgrim koji u jednom nadrealnom i stilizovanim svetu koji podseća na video-igricu mora da se sukobi sa bivšim frajerima svoje sadašnje simpatije. Apsolutno blesav film koji je išao daleko ispred svog vremena i ostao nezasluženo zapisan kao finansijska propast.

BIG TROUBLE IN LITTLE CHINA (1986)
Karpenter nije imao mnogo sreće u drugoj polovini 80-ih. Filmovi koji se danas smatraju kultnim klasicima kao što su „Stvor“ i „They live“ tada nisu naišli na široki entuzijazam publike, a slično je bilo i sa ovom akcionom avanturom/ komedijom-fantazijom koja meša moderni vestren sa „buddy“ filmom i azijskom mitologijom(!?) – kombinacija koja je mogla da uspe samo kod Karpentera. Danas se „Velika gužva u Maloj Kini“ smatra jednim od najživopisnijih i najzanimljivijih „studijskih“ filmova 80-ih, a njegova blesavost, uvrnut humor i stripovska atmosfera probudiće dete u svakome od vas.

SALUTE OF THE JUGGER (1989)
Poznat i pod VHS naslovom „Blood of heroes“ ovo je jedan od onih izgubljenih dragulja 80-ih koji pokazuje kolika je šteta što Holivud nije uspeo da sačuva Rutgera Hauera i bolje ga iskoristi. Ovo je jedini rediteljski rad scenariste Blejranera, i pokazuje tipičnu antiutopijsku budućnost u kojoj gomila ljudi preživljava igrajući neku vrlo nasilnu verziju američkog fudbala. Kao kombinacija „Pobesenlog Maksa“ i „Rollerbolla“ ovo je svakako film koji će vam držati pažnju, a osim Hauera u njemu ćete videti Džoan Čen i Vinseta Donofrija.

ESCAPE PLAN (2013)
Neko bi rekao da je Staloneovo i Arnoldovo udruživanje došlo malo prekasno i da su u tom trenutku obe zvezde bile daleko od svog ranijeg pedigrea, ali to ne znači da „Escape plan“ nije savršena B filmska poslastica sa solidnim scenarijem, dobrim lokaciama i izuzetno motivisanim tandemom glavnih protagonista. Osim solidne akcije, film pruža i nekoliko napetih momenata.

LAST ACTION HERO (1993)
Ovaj film je propatio pre svega zbog lošeg tajminga pojavivši se u bioskopima u isto vreme kao i „Park iz doba jure“ i ostavši tako kratkih rukava. Šteta, jer nakon brojnih repriza danas ovaj film ima mnogo bolju reputaciju kao jedan od pravih bisera 90-ih i sigurno jedan od najboljih Arnoldovih filmova. Ovo je jedan od prvih holivudskih blokbastera koji jednom meta naracijom parodira sopstvenu industriju kroz lik i delo svoje tada najveće zvezde maskiravši to u dečju bajku o klincu koji ulazi preko bioskopskog platna u omiljeni akcioni film. Arnold je ovde samosvesno karikirao sopstveni stil i uloge pokazavši koliko je oran za dobru šalu.

MOJ ROĐAK VINI (1992)
„Moj rođak Vini“ je verovatno jedna od ponajboljih komedija 90-ih. Imamo Džoa Pešija, svršenog pravnika koji koristi svoje muljatorske sposobnosti da oslobodi rođaka optužbe za ubistvo u nekom zatucanom američkom gradiću u Alabami. Sudar dve kulture i dva sveta prelama se preko Pešijevih pokušaja da organizuje kompleksnu odbranu u ovom genijalnom filmu koji kombinuje delove sudničke drame sa iskričavom i verbalnom komedijom. Marisa Tomei je iz ovog filma izašla kao Oskarovka.

THIRST (2009)
Za ime Čan-vuk Parka mahom se vezuje već kultni Oldboy. Međutim, mnogi previđaju ovaj njegov biser iz 2009. godine, film kojim je Park udahnuo svežu krv u već izraubovan žanr vampirskog filma osveživši i radnju i estetiku. Nećete često videti kako se sveštenik bori protiv vampirskih nagona u ovoj priči koja je zapravo jedan romantičan horor o nemogućoj i tragičnoj ljubavi između dvoje ljudi koje razdavaja sve na ovome svetu.

SNEAKERS (1992)
Možda je preoštro reći da su „Njuškala“ potcenjen film, s obzirom na to da se često repriziraju na domaćim kanalima, ali mišljenja smo da ovaj film zaslužuje mnogo veći hajp. U pitanju je svakako jedan od najboljih filmova 90-ih, savršena kombinacija špijunskog trilera i blage komedije sa scenarijem koji je toliko načičkan detaljima da prosto postiđuje većinu savremenih filmova. Kasting koji predvode Robert Redford i Sidni Poatije vrca od sjajne hemije i energije, a bukvalno svaki momenat ovog filma ispunjen je ili nekom duhovitom doskočicom ili nekom napetom situacijom. Ovako izgleda kombinacija „Nemoguće mislije“, „Oušenovih 11“ i šarma simpatične postave koju čine i River Finiks, Den Ajkrojd i David Strathairn.

ŠTA SVE MOŽEŠ U DENVERU KAD SI MRTAV (1995)
Možda su Tarantinovi filmovi kumovali da ovaj biser ostane pomalo zaboravljen, iako je u pitanju jedan sasvim solidan film iž žanra gangsterskog filma koji okuplja sjajnu ekipu karakternih glumaca. Endi Garsija je savršeni „leading man“ u ovoj priči o grupi plaćenika koja po loše obavljen poslu biva primorana da se suoči sa beskrupuloznim plaćenim ubicom. Mnogo pre Havijera Bardema, ovde je Stiv Bušemi definisao lik tajanstvenog mafijaškog „hitmena“.

ALIEN 3 (1992)
Ostaje misterija zašto ovaj prvi rediteljski uradak Dejvida Finčera, a treći u Alien franšizi ima nisku ocenu na IMDB-u. U pitanju je vraćanje korenima prvog filma, radnja koja se dešava u ograničenom prostoru interplanetarnog zatvora obiluje hororom koji je bio karakterističan za prvi film, klaustrofobijom i gomilom bizarnih likova. Da ne spominjemo već antologijsku frizuru Sigorni Viver i samoubilački završetak koji je ostavio sve bez teksta.

EYES WIDE SHUT (1999)
Iako možda najmanje cenjen od Kjubrikovih ostvarenja, u pitanju je film koji vremenom samo dobija na kvalitetu. U preciznoj i pedantnoj Kjubrikovoj režiji, ova „košmarna“ vizija bračne krize odvija se kao misteriozna drama do samog kraja. Odiseja glavnog junaka koji, posumnjavši u svoju bračnu zajednicu, tokom jedne noći naleće na kult seksualnih devijanata, film je koji će vas uznemiriti, začuditi i naterati na razmišljanje.

RAVENOUS (1999)
Retko je videti kombinaciju vesterna i horora, a još je ređe kada se u tu mešavinu ubaci i crni humor. Upravo je ovo film koji uspešno kombinuje sve te elemente, ubacujući u mitologiju o američoj divljini sastojke kanibalizma, fantazije i brutalne akcije. Pokojna rediteljka Antonia Bird ostavila je ovim filmom iza sebe dostojno nasleđe.

DONT LOOK NOW (2009)
Iako na prvi pogled deluje kao tipična evropska misterija u kojoj glume dve najatraktivnije evropske glumice – Monika Beluči i Sofi Marso, „Dont look now“ je zapravo mnogo zahtevniji i čudniji film. U pitanju je uradak Marine de Van, rediteljke koja se ne plaši da preuzima na sebe rizik škakljivih tema, a ovde pratimo jednu nadrealnu priču u stilu Dejvida Linča o tome kako se životi dveju žena spajaju u jedan usled porodične targedije. Iako nesavršen, u pitanju je film koji svakako, svojom košmarnom esetikom, zahteva pažnju svakog ljubitelja horora i trilera.

THE MIST (2007)
Finansijksi, ovaj horor po štivu Stivena Kinga i u režiji Frenka Darabonta, prošao je slabije od mnogih drugih horora koji su u međuvremenu zaboravljeni. Međutim, „Mist“ i posle skoro deset godina ostaje relevantan film u žanru gde se status kulta teško stiče, ponajviše zahvaljujući svojoj simbolici o organizovanoj religiji i kraju koji je često proglašavan jednim od najdepresivnijih u istoriji filma. Vrlo hrabar i umešan film koji je srećom prevazišao inicijalno mlak prijem publike.

ZODIAC (2007)
Finčerov triler ima sve karakteristike njegovog besprekornog zanata, mračan je, stilski uglađen i upeglan, precizan i dokumentovan do najtanjih sitnica. Međutim, publici nije legla skoro tročasovna priča o tome kako je tekla realna policijska istraga o čuvenom ubici koji je harao San Franciskom 70-ih. Šteta, pošto je u pitanju film koji će svakako ući u anale kao jedan od najveštije snimljenih trilera po istinitom događaju.

PAIN AND GAIN (2013)
„Pain and gain“ je pretrpeo posledicu nasleđa Majkla Beja, koga niko nikada nije uzimao ozbiljno za reditelja. Iako je snimio možda i ponajbolji film svoje karijere, uspevši da ublaži „bejovštinu“ i sasvim lepo kanališe radove Tarantina i Skorsezea, ovaj film je prošao mahom nezapaženo. Šteta, pošto je u pitanju jedna savršena crnohumorno-satirična-krimi priča o američkom snu na steriodima, o priglupim bilderima koji planiraju kidnapovanje.

Slobodan Novokmet