Nik Kejv o inspiraciji: “Najvažnije je sesti za sto i samo krenuti pisati”
Helly Cherry
Nik Kejv podelio je sa fanovima nekoliko misli o procesu pisanja, o ulozi inspiracije i objasnio zašto je bavljenje muzikom posao kao i svaki drugi. Na njegovoj web stranici Red Hand Files, obožavaoci su Kejva pitali kako nalazi inspiraciju.
“Oduvek sam duboko poštovao autore koji grade pesme kao da grade sto – sve je na svom mestu”, napisao je obožavalac iz Kanade. “Mislite li da je važnije pronaći inspiraciju ili se baciti na posao i pisanje”? Drugi je jednostavno pitao: “Kakav je osećaj napisati pesmu?” Kao odgovor, Kejv je objasnio:
– I ja izuzetno cenim muzičare koji se prema svom zanatu odnose kao prema poslu i nisu zavisni od naleta inspiracije – jer ja sam jedan od takvih. Kao i ostali zaposleni ljudi – mi jednostavno radimo svoj posao. Ne pada nam na pamet da prestanemo s radom samo zato što nam se ne radi ili nismo u pravom raspoloženju. Mi odrađujemo svoje sate kao i svi ostali. Najvažniji zadatak u mom danu je jednostavno sesti za sto i uzeti olovku. Bez ovog osnovnog čina ne bih mogao da se nazovemi kantautorom, jer mi inspiracija za pesme dolazi u preblagim tragovima da bih mogao da je percipiram, osim ako nisam već spreman da je dočekam i obradim. Inspiracija nije najavljena trubama, već šapatom, a dolazi samo kad sam ja na svom radnom mestu.
Na drugom mestu u pismu, Kejv je otkrio kako se oseća ‘nemoćnim da predvidi ishod sedenja za stolom dok radi na tekstovima ili muzici’:
– Jako se često osećamo napušteno: lišeni domišljatosti i ičega vrednog za pokazati. Ipak, nekih dana sve ide glatko. Jednom kad smo potpuno prepušteni mašti, događaju se svakakve neobjašnjive stvari, Vreme teče drugačije: prošlost se oslanja na sadašnjost, a budućnost otkriva svoje tajne. Odjednom se reči ponašaju onako kako ne bi trebalo, ali divno: puls nam se ubrzava, prorade leptirići u trbuhu, a pisanje pesama postane sudar između pragmatičnog i zanesenog.
“Oduvek sam duboko poštovao autore koji grade pesme kao da grade sto – sve je na svom mestu”, napisao je obožavalac iz Kanade. “Mislite li da je važnije pronaći inspiraciju ili se baciti na posao i pisanje”? Drugi je jednostavno pitao: “Kakav je osećaj napisati pesmu?” Kao odgovor, Kejv je objasnio:
– I ja izuzetno cenim muzičare koji se prema svom zanatu odnose kao prema poslu i nisu zavisni od naleta inspiracije – jer ja sam jedan od takvih. Kao i ostali zaposleni ljudi – mi jednostavno radimo svoj posao. Ne pada nam na pamet da prestanemo s radom samo zato što nam se ne radi ili nismo u pravom raspoloženju. Mi odrađujemo svoje sate kao i svi ostali. Najvažniji zadatak u mom danu je jednostavno sesti za sto i uzeti olovku. Bez ovog osnovnog čina ne bih mogao da se nazovemi kantautorom, jer mi inspiracija za pesme dolazi u preblagim tragovima da bih mogao da je percipiram, osim ako nisam već spreman da je dočekam i obradim. Inspiracija nije najavljena trubama, već šapatom, a dolazi samo kad sam ja na svom radnom mestu.
Na drugom mestu u pismu, Kejv je otkrio kako se oseća ‘nemoćnim da predvidi ishod sedenja za stolom dok radi na tekstovima ili muzici’:
– Jako se često osećamo napušteno: lišeni domišljatosti i ičega vrednog za pokazati. Ipak, nekih dana sve ide glatko. Jednom kad smo potpuno prepušteni mašti, događaju se svakakve neobjašnjive stvari, Vreme teče drugačije: prošlost se oslanja na sadašnjost, a budućnost otkriva svoje tajne. Odjednom se reči ponašaju onako kako ne bi trebalo, ali divno: puls nam se ubrzava, prorade leptirići u trbuhu, a pisanje pesama postane sudar između pragmatičnog i zanesenog.