Debitantski album ‘Čuka bije pumpa’ benda Lelee obeležavaju udarna žensko-moška višeglasja (na makedonskom in srpskom jeziku) u tradiciji bendova poput Yo La Tengo, koja ostanu dugo usidrana u vašim glavama. Trio inspiraciju crpi u pionirskom neispeglanom zvuku indie rock dinozavrova à la Dinosaur Jr. i The Pixies, novodobnim indie punk ambasadorima poput Sweeping Promises i Uranium Club, lakoživom jangle popu sa obe američke obala, a u smislu regionalne autentičnosti i u jugoslovenskom novom valu. Unatoč generacijskoj razliki među članovima benda svi djele iskreno sklonost prema zvuku indie tradicije, koju sa radošču izgnjeće u savremenije kombinacije sa kojima nagovaraju modernijeg slušaoca.
Moglo bi se reći, da se kod Lelee susrečemo sa nekakvim imaginarnim jadranskim indie-rockom, koji je emotivan, iskren i neposredan, te unatoč alternativnom karakteru ipak dovoljno pitak i za više mainstreamovske radijske frekvencije i širu publiku. Unatoč blago retro štimungi debitanski album Lelee ‘Čuka bije pumpa’ ne bi mogao nastati nigde drugde i nikada pre.
