Ovo je verovatno epizoda MM koja me je najduže držala - od trenutka kada je objavljena kod nas, pa tamo negde do 2010.

Razlog tome je vrlo jednostavan - ova epizoda je predvidela tablet.

Zaplet i radnja epizode su donekle zanimljivi - iz ove perspektive ne onoliko kao kada sam "Spejs invejderse" čitao u osnovnoj školi - ali mogu da prođu. Vrhunac epizode i razrešenje na kraju su mi kao klincu bili muy cool, kao sredovečnom čoveku imbecilni. Crtež mi je tada bio ne toliko ružan da bi mi pokvario užitak, ali svakako ne na nivou prethodne epizode, dok mi je danas to ogavni polukarikaturalni stil, koji mi ogadi epizodu čim ga vidim. Istini za volju, u ovoj epizodi još nije dosegao pune razmere krokikarikaturalnosti kao što će u nekim potonjim.

Ali "televizor", ah taj "televizor".

Osnovni plot device ove epizode je prenosni pljosnati televizor, dijagonale od desetak inča i debljine od recimo inč ili dva, kojem baterija traje nenormalno dugo, može da prima signal bez antene, pa čak i da se poveže na nekakve čudne frekvencije iz kojih izvlači kojekakva tajna znanja. Zvuči poznato? Sad zamislite da imate desetak godina i živite u učmaloj varoši u Istočnoj Srbiji, na granici Homolja i Pomoravlja, pa još krajem osamdesetih godina i možda ćete donekle shvatiti kako sam ja to doživeo. Osim ako niste sličnog podrijekla, u kom slučaju - carry on.

Od prvog trenutka kada sam pročitao ovu epizodu, pa do dvadesetih godina mog života verujem da nije bilo ako ne dana a ono sedmice da nisam maštao o takvoj napravi - samo o napravi koja bi sadržala knjige. Čitavu biblioteku. Ideja da bi to čudo moglo da primi stripove ili čak filmove bila mi je to wild to imagine - bez obzira na to što je ta sprava u stripu bila magijske prirode, pa nije bilo tehničkih ograničenja čak ni tada. Smešno mi je kada se setim da sam čak i u srednjoj školi maštao o tome da imam okruglo 100 video-kaseta sa snimljenim sadržajem. Danas mi se povraća od samog sebe, s milion streaming servisa i bekapovanim sadržajem celog interneta na stotinama dvdova uredno arhiviranih u zvona i koferčiće.

Uglavnom, eto - tablet. Punih dvadeset godina nakon što sam prvi put pročitao ovu epizodu, priuštio sam sebi prvi tablet. Bio je to Asusov "Transformer Prajm", tamo negde 2010. godine i eno ga, i dalje radi. Tek dok pišem ove redove shvatam da sam ga sanjao punih 20 godina i da mi ga je gospodin Kasteli uredno najavio.

Zato, dame i gospodo, treba čitati stripove.

Sve u svemu, samo zbog mojih tableta, 5*

Ivan Jovanović Nightflier