Iskreno, ne uviđam čemu ovolika hvala za ovaj roman. Napisan jeste vrlo pitko, ali u suštini ovo je pre alternativna istorija nego fantazija. Štaviše, jedini fantazijski element jeste plava put "Romeja", koji po rasnoj (i svakoj drugoj) osnovi ugnjetavaju "mlekolike".
Na ovaj element vratiću se za koji trenutak. Najpre valja reći da se "Šesnaest načina odbrane utvrđenog grada" čita kao da ga je pisao mlađi Hari Tartldav. Štaviše, doslovce kao njegov "Videsos" napisan u prvom licu iz vizure Gerina Lisca - s daškom Erika Flinta i njegovog "Velizara". Premda solidno napisano, sve već viđeno kako tematski tako i stilski da mi nije jasno zašto je uopšte pisano. Da stvari budu još gore, ne samo viđeno već i zastarelo. Roman se čita kao da je pisan negde devedesetih, za ondašnju publiku.
Tu sad dolazimo do rase. Element rasne segregacije i rasizma izuzetno je izražen i vrlo bitan za ovaj roman. S jedne strane, to ga čini aktuelnim i zanimljivim za američku publiku, dok s druge u meni budi relativno pristojnu meru odijuma prema knjizi - jer istočnorimski mizanscen na kome je svet zasnovan nije znao za rasizam u savremenom smislu, već je njihov šovinizam bio isključivo jezičko-kulturološki. Autor je toga vrlo verovatno i bio svestan, naročito jer je vidno da je uložio neki trud u istraživanje altistorijskog okruženja, ali takođe je vidno da je to ignorisao usled proračunate namere da kreira proizvod koji će izdavač plasirati za američke pojmove levičarski nastrojenoj publici. Živa je šteta što ovakvi romani uzimaju svetlost reflektora naslovima kao što je "1632." Erika Flinta, ili već pomenutom Tartldavu - a bogami je i Kameronov serijal "Izdajnički sin" umnogome bolje obradio većinu tema načetih u Parkerovom/Holtovom "Šesnaest načina".

3*

Ivan Jovanović Nightflier