Titanshade je izvanredan primer tvrde detektivske urbane fantastike, verne svojim krimi korenima. Štaviše, fantastika je možda 20% ovog romana - premda ta petina izvanredno začinjava ostatak. Kad smo kod fantastike, čak je izuzetno teško oceniti kom žanru, ili podukusu (ako ćemo nastaviti s kulinarskim metaforama) ovo delo pripada. Svakako jeste urbana fantastika, ali taj fantastični deo mogao bi biti naučna fantastika jednako lako kao što je deklarativno fantazija. Tuđinske, odnosno neljudske vrste zastupljene u romanu svakako više liče na vanzemaljce negoli na vilovnjake, patuljke, vukodlake i ostalu menažeriju iz fantazije i horora, koja najčešće naseljava stranice dela urbane fantastike, dok je magijska mana ne tako daleko od začina iz "Dine" ili virusa iz "Zimske kraljice" Džoan Vindž. Autor se definitivno opredelio za magijsku oblandu - ali ne bi zahtevalo previše posla da se to prebaci na polje čiste naučne fantastike, a da se ni radnja, ni zaplet ni likovi ne promene baš nimalo.

Karakterizacija je izvrsna, world building podroban i detaljan taman koliko treba; čitaocu se pruža uvid u širi svet, čak se i znatiželja golica natuknicom o postojanju više svetova - ali da ne spojlujem tu jednu rečenicu, koja je vešto gurnuta autorska noga u vrata širenja priče i mizanscena. Zaplet je klasičan kriminološki i veoma je osvežavajuća promena čitati priču iz ugla policajca, umesto privatnog detektiva, pa makar taj policajac bio svojevrstan Prljavi Hari - premda više Hari Boš nego Hari Kalahan, samo jadnija i bednija verzija. Taman dovoljan "gubitnik tranzicije" da se velika većina sredovečnih i starijih muškaraca uspešno identifikuje s njim.

Atmosfera romana hibrid je noara tridesetih i akcijaškog krimića osamdesetih, pa je u jednom trenutku sličniji "Čajnataunu" a već u sledećem "Smrtonosnom oružju". Na prvi pogled, ovo bi trebalo da predstavlja ozbiljan problem i disharmoniju koja ometa čitalačko uživanje, ali autor je uspeo da savršeno spoji ove elemente u više nego solidnu mešavinu kojoj je dao lični pečat taman dovoljno da to deluje ne samo originalno već i sveže u aktuelnoj ponudi urbane fantastike - koja poslednjih godina vrlo retko zalazi u sekundarne svetove (a da nije klasična fantazija), pa čak i u paralelne Zemlje.

Uglavnom, srdačna preporuka za prvi roman u Stautovoj trilogiji. Premda je realna ocena nekih 4,5*, zaokružiću na čistih 5* uz Nightflier's Seal of Approval.

Ivan Jovanović Nightflier