Ako na početku ne znate da je ovaj film nastao po peru Patriše Hajsmit, spisateljice poznate po serijalu knjiga o „talentovanom“ gospodinu Ripliju, vrlo brzo ćete prepoznati sve sastojke koji čine senzibilitet njenog štiva – evropski ambijent i atmosferu, prevarante i „con artiste“ u akciji, ljubavne trouglove i četvorouglove. 

„Dva lica jaunara“ režira iskusni scenarista Hosein Amini, poznat po redu na filmovima kao što su „Snežana i lovac“ ili „Drive“, a u glavnim ulogama pojavljuju se Vigo Mortensen, Kirsten Danst i relativno nepoznati, ali u poslednje vreme vrlo traženi i angažovani Oskar Isak („Inside Llewyn Davis“). Sam naslov upućuje na boga Janusa koji je u starom Rimu prikazivan sa dva lika, a ta metafora odnosi se na dvojicu glavnih junaka i njihovu suštinski kompatibilnu, ali i suprotstavljenu prirodu.

Radnja prati siromašnog, ali snalažljivog turističkog vodiča u Grčkoj (Oskar Isak) koji naleće na misteriozni bračni par Mortensen-Danst sa kojim će mu se sudbina vrlo brzo preplesti do neslućenih granica. Ispostaviće se da ovaj bračni par nije ono za šta se isprva predstavlja, a naš turistički vodič će, pomalo zbog zaljubljenosti u suprugu, a pomalo i zbog koristoljublja, odlučiti da im pomogne u pokušajima da šmugnu iz Grčke. Tu se razvija niz psiholoških igrica između naših protagonista koje treba da vode konačnom razrešenju njihovih odnosa.

Prednosti filma su svakako produkcijske i glumačke. Reditelj Amini doseže gotovo perfekciju u rekonstrukciji epohe 60-ih u privlačnim grčkim ambijentima, atmosfera je gotovo besprekorna i katkada vuče na noar 30-ih i filmove kao što je „Treći čovek“, gde imamo nesnađene Amerikance u misterioznom evropskom okruženju. Takođe, od materijala koji im je ponuđen, glumci izvlače maksimum. Iskusni Vigo Mortensen je pouzdan kao očinska figura rastrzana između moralnih dilema i ljubomore, a Oskar Isak, iako ne može da mu parira, odrađuje sasvim solidan posao kao ambivalentni antijunak čiji motivi do kraja ostaju pomalo nerazjašnjeni. Kirsten Danst, nakon perioda u kome se šlepala na mladost i lepotu, ulazi lagano u fazu zrelosti koja joj ubuduće može doneti neke zanimljive uloge, ukoliko odluči da ih prihvati.

Jednom rečju, bez previše filozofiranja, u pitanju je solidan triler koji se zasniva više na likovima nego na kompleksnoj i zahtevnoj radnji. On ne nudi ništa preterano inovativno i revolucionarno u svom pristupu, ali je tehnički i glumački sasvim pošteno i regularno urađen da bi zavredio pažnju nekog lenjog poslepodneva. Klasičnih triler zavrzlama ovde izostaje, i to je posledica pre svega pomalo svedenog originalnog štiva, koje se bazira pre na građenju ljubavnog trougla, ali to ne smeta previše konačnom utisku. Vigo Mortensen i Oskar Isak sve vreme igraju glumačku igru mentora i učenika, očinsko-sinovljevskih figura koja su uhvaćene u čudne okolnosti, ali između njih izostaje ona vrsta prepredenog nadmudrivanja koja bi možda ovaj film odvela u pravcu „Uhvati me ako možeš“. Bez obzira na to, ovo ostaje sasvim gledljiv uradak nepretencioznog trilera epohe čiji će vas produkcijski zahvati i zamasi sasvim zadovoljiti.

Slobodan Novokmet