Dešava se i to, na svaki relevantniji film Vudija Alena dođe poneki koji ćete brzo zaboraviti, koji će verovatno i on brzo zaboraviti, a koji kao da služi da se ispuni godišnја kvota i održi snimalačka forma, nešto kao džoging u sportu pre furioznog sprinta. Što će reći da na svaku „Blue Jasmine“ dođe po jedan „Scoop“, na svaku „Ljubav u Barseloni“ stane neki „Cassandra’s dream“. 


„Magic in the moonlight“ bismo nazvali jednim takvim Vudijevim filmom, prelaznim ostvarenjem do nečeg ozbiljnijeg, ambicioznijeg i boljeg. To je film koji služi tome da Alen održi svoj upečatljivi tempo od jednog ostvarenja godišnje, a da ne napreže svoje ionako ostarele vijuge. Činjenica je da Alen ima već toliko scenarističkog iskustva da ovakve filmove može da odsanja u popodnevnoj dremki.

Pratimo poznatog mađioničara Stenlija (Kolin Firt) koji je, kao i svi Alenovi alterego parnjaci, prigodno britanski sarkastičan, zajedljiv, egocentrično gord, ali inteligentno šarmantan. Na nagovor prijatelja mađioničara obreće se na francuskoj rivijeri ne bi li „raskrinkao“ mladu Sofi (Ema Stoun) koja je zaludela lokalne meštane svojim kvazimedijumskim sposobnostima (proriče sudbinu, komunicira sa mrtvima i sl.). Naravno, odnos skeptičnog cinika Stenlija i dobrodušno simpatične Sofi u međusobnom nadmudrivanju treba da urodi neobičnom vezom između ove dve individue (koja je zbog razlike u godinama neobična samo onoliko koliko je neobična i Vudijeva veza u stvarnom životu).

„Magija na mesečini“ ne donosi ništa novo ni u jednom filmskom segmentu, ali zato predstavlja prijatno i neopterećujuće filmsko iskustvo. Očigledno je da Alen ovim filmom sebi daje malo vizuelnog oduška, pošto vidimo da uživa u radu sa kamerom snimajući šarmantne i zavodljive pejzaže i uopšte rekonstruišući epohu početka 20. veka istančanim okom nekoga ko je zaljubljen u taj period (nije tajna da je Alen naklonjen 20-im godinama 20. veka). Dijalozi su iskričavi, zabavni i neopterećujući, radnja predvidljiva, ali sasvim u skladu sa opštim tonom filma koji je sav nepretenciozan, pitak i nenametljiv u svojim idejama i izvedbi. Glumci su prirodno odabrani za uloge koje im savršeno leže, sve je nekako neusiljeno i skoro priprosto funkcionalno. Ovaj film neće pomeriti nikakve granice ni u Alenovoj karijeri ni u samoj filmskoj umetnosti, ali predstavlja jednu prihvatljivu stilsku vežbu dok se Alen ne nakani da iznedri nešto ambiciozniji scenario.

Ocena 3+ (5)

Slobodan Novokmet