Evo serije koju će iskreno i od srca mrzeti svaki ljubitelj Premijer lige, ili fudbala uopšte, jer jaše na tako bednom američkom steretipu po kome autsajder, „underdog“ ili gubitnik, nedajbože i potpuni neznalica, može u kakvom sportskom kolektivu da poseje zrno uspeha na čist entuzijazam, snagu svoje harizme i urođenog liderstva. 

Ali trt, u Jevropi do juče, a od sutra u Bregzit Britaniji, važe neka druga pravila, postoje licence, zakoni, komisije, teško je zamisliti situaciju u kojoj trener američkog fudbala (dakle onog sa kacigama i lomljenjem kostiju) dođe da trenira premijerligaša ranga Vest Hem ili Fulam, koliko god da je klub u privatnom vlasništvu.

A ova serija izvoljeva ubediti nas upravo u to, da je razočarana i sveže razvedena dobrodržeća gospođa nasledila u razvodu premijerligaša i da je rešila da klub ukopa u propast ne bi li se osvetila bivšem mužu kome je fudbal velika ljubav i to angažujući luckastog, trećerazrednog trenera američkog fudbala iz Kentakija koji ne samo da ne zna fudbalska pravila već ne razlikuje Ronalda od Rikija Martina, a filozofija treniranja svodi mu je sa pano „Veruj u sebe“ (ukoliko je tako štogod moguće, neka me neki poznavalac fudbalskih zakona obavesti).

Ali ako se proguta ovaj sitkom trop otkrićete seriju sa neobično mnogo srca, mešavinu tipične britanske vrcavosti sa američkim sentimentalizmom, a trener Ted Laso osvojiće vas svojim bezrazložnim optimizmom, „happy go lucky“ stavom i živahnim poskočicama. Slično publici, polako će otopljavati i srca navijača, novinara i igrača koji su ga isprva smatrali šarlatanom, a ispod pitkog humora otkriće se kompleksni likovi od krvi i mesa sa sopstvenim patnjama, sumnjama i životnim krizama.

U pitanju je jedna simpatična komedija „fish out of water“ tipa koja se hrani izvesnim američkim steretipima o Ostrvu, ali poentira na nadahnutom nastupu Džejsona Sudeikisa koji pruža do sada najbolju ulogu svoje komičarske karijere.

Slobodan Novokmet