Gejmanov roman na prvi pogled nije revolucionaran, ali "Američki bogovi" su zacementirali urbanu fantastiku kao samostalan podžanr fantazije, formalno je odvojili od horora, definisali neka njena interna pravila i pokazali da ne moraš biti žensko da bi je pisao. U neku ruku, da nije bilo "Američkih bogova" danas ne bi bilo ni Bučerovih "Drezdenovih dosijea", pa ni mnogih drugih "muških" serijala urbane fantastike, što bi bio ogroman gubitak jer je ženska strana podžanra većinski zglajznula u paranormalnu romantiku - pre svega usled odličnog komercijalnog uspeha Lorel Hamilton, a onda i niza njenih manje ili više uspešnih imitacija kao što je Šarlin Haris i njen serijal True Blood.

American Gods je takođe prvi roman koji na velika vrata uvodi slovenske elemente u savremenu svetsku fantastiku, što je trend koji će se koleblivo nastaviti i kulminirati poslednjih godina, sa serijalima Kevina Herna, Ilone Endrjuz i u manjoj meri Patriše Brigz. Naravno, ova tri serijala, pa i drugi njima slični, predstavljaju najkomercijalniji izraz podžanra i ne preterano vredne književne proizvode, ali redovna pojava slovenskih elemenata, koja je počela s "Američkim bogovima" umanjila je predstavu o Slovenima kao "drugima" i "tuđima", pa se to postepeno prelilo i na druge ogranke fantazije i tako je danas Baba Jaga čest gost i u delima epske fantastike američkih autora. Dakle, "Američki bogovi" su se pokazali globalno značajnim romanom i kao da su naslutili ako ne i podstakli okretanje anglo-američke fantazije negermanskim mitologijama, pa bilo da su istočnoevropske ili afričke ili neke treće. Naravno, ovo je veoma angažovan roman, s jakim društvenim komentarom koji maltene zadire u kiberpank estetiku i stravično je relevantan i sad još malo pa dve decenije po objavljivanju. 

Ivan Jovanović Nightflier