Kada bi filmski i serijski likovi bili kandidati za predsednika
Tajler Durden (Fight club)
Neobičan kandidat s obzirom na to da bi koristio svaku priliku da minira i blokira ceo izborni proces insistirajući na pričama o anarhiji, antiglobalizmu i revoluciji potlačenih proleterskih masa. Sugestivni i zapaljivi retor, držao bi strastvene mitinge koji bi se završavali ponekim polupanim izlogom i vandalizovanim bioskopom.
Majkl Daglas (Falling down)
Jedan od najradikalnijih kandidata i predstavnik ekstremne desnice, potencirao bi u kampanji sve moguće socijalne i klasne probleme, svu krivicu svalio na migrante i mahao bejzbolkom ostatak kampanje. Ako bi kojim slučajem dobio izbore, rekao bi da se samo šalio i da je hteo da impresionira kćerku.
Hanibal Lektor (Kad jaganjci utihnu)
Uglađeni kandidat baršunasto hipnotišućeg glasa vodio bi elegantnu kampanju u kojoj bi govorio o psihičkom ozdravljenu nacije i potrebi za mentalnom higijenom. Populističke poene u kampanji sticao bi tako što bi sarađivao sa policijom u nastojanju da otkrije vinovnike izvesnih estradnih zločina.
Henk Mudi (Kalifornikacija)
Najneozbiljniji kandidat s obzirom na to da bi veći deo svoje kampanje verovatno prespavao ili bi zaboravio uopšte da se pojavi. Kada bi se otreznio, insistirao bi na ukidanju rijaliti programa, podsticao narod da više čita, po mogućstvu njega, i insistirao na što više državničkih poseta, pogotovo sa ženskim predstavnicima vlasti koje bi šarmirao na svoj nehajno kalifornijsko-njujorški način.
En Vilkis (Mizeri)
Jedan od najozbiljnijih i najposvećenijih kandidata bazirao bi svoj predizborni program na kompletnoj reformi zdravstva. Insistirala bi da poboljšanju intenzivne i postoperativne nege i uvela kao obavezu da se po bolničkim krevetima nalazi po jedna šund knjiga kao i malj koji bi podsećao pacijente da se ne bune previše. Eventualne izgubljene izbore dočekala bi kompletnim nervnim slomom.
Trevis Bikl (Taksista)
Posvećeni kandidat koji bi tokom cele kampanje insistirao na tome da zemlju treba očistiti od ološa, prljavštine i gamadi, ne imenujući nikoga posebno i čekajući da se sami prepoznaju. Njegov program je borba protiv kriminala i bolje radno vreme za taksiste. Insistirao bi i na „kežual“ stilu oblačenja i frizure, kao i popustu za bioskope koji puštaju određeni sadržaj.
Danijel Plejnvju (There will be blood)
Konkretni praktičar, ovaj kandidat bi insistirao na tome da zaposli celu zemlju. Obećavao bi poslove sa naftom i gasom, udario temelj novom gasovodu od Kavkaza kao deo marketinške promocije, usput u pratnji sina insistirajući na poštovanju porodičnih vrednosti. Ne bi bio bolećiv prema crkvi i uveo bi porez na sve religijske delatnosti.
Majkl Skofild (Prison break)
Interesantan kandidat, svakako jedan od najobrazovanijih, dobar deo svog predizbornog programa posvetio bi tome. Insistirao bi na temeljnoj reformi pravosudnog sistema, tražio bi bolje, stabilnije i postojanije zatvore i potencirao bi porodične vrednosti za koje se vatreno zalaže, pogotovo bratsku ljubav.
Slobodan Novokmet