Revolution Saints su još jedan all star bend sačinjen od zvučnih imena svjetske rokenrol scene pod okriljem Italijanske Frontier Records. I još jedan veliki plus za Frontier Records, jer oni su glavni „krivci“ za ovaj bend. Oni su bili inicijatori i oni su ponudili članovima da se sastanu i da daju ideje. Ta početna radna iskra je do sada stvorila tri album a „Rise“ je posljednji. Ako poznajete rad benda, sasvim vam je jasno da je pola albuma komercijalno okrenuto, dok je druga polovina ipak pokrenuta željom da se napravi dobra rok pjesma. Mada, ni ona prva polovina, komercijalnija, nije pretjerano ljigava, ali zna da iritira. Govorim o baladama. Stalno jedne te iste teme o neprežaljenim ljubavima ... znate već, propraćene adekvatnim sladunjavim rifovanjem. Kada nekoliko puta čujete jednu od tih pjesama, već polako počinje stomak da se okreće. No, ipak, ovI ljudi su dugo na sceni, poznaju scenu i ipak znaju da zauzdaju porive. Tu bih izdvojio pjesmu „Price We Pay“, koja počinje sladunjavo, ali je veliki rif izvlači a Doug Aldrich je sa solažom baš potrefio. Eto, za svaki ukus po malo.
Sa druge strane, one jače pjesme su odlične, bez imalo ustezanja. Kvalitetne rok pjesme sa nabudženom produkcijom. Eto, jedino to donekle može da se izdvoji kao upitni dio cijele slike, ta pretjerana produkcija. Bend zvuči odlično, ali je jako interesantno kako bi bend zvučao kada bi zvuk bio manje nabildovan. Jasno mi je da je to trend, da je i to dio komercijalne priče ... samo kažem ☺
Kao što sam gore već napomenuo, na „Rise“ ima za svačiji ukus i album obiluje velikim i žustrim rifovanjem kao i peglavim ljubavnim baladama da pokriju MTV i sve ostale muzičke TV kanale. Tokom drugog sv. rata je sistematsko bombardovanje bilo prozvano „Carpet Bombing“. Ideja iza „Rise“ i svih prethodnih Revolution Saints albuma je slična – da se svi frontovi popune, ispune i prekriju njihovim pjesmama, i naravno, da se uzmu pare onima koji su manje probirljivi. Siguran sam da taktika uspjeva.
Nikola Franquelli
