Maj 1984: Nacija je i dalje u šoku zbog samoubistva omiljenog pisca Branka Ćopića... Reditelj Slobodan Šijan započeo je realizaciju novog filmskog projekta "Davitelj protiv davitelja". Sadržaj i glavni junaci već su poznati, a svi željno iščekuju da vide kako će dobroćudni div Taško Načić da odigra strašnog Peru Davitelja... Mlađani diplomac beogradske Akademije Dinko Tucaković priprema se za snimanje "Šest dana juna"... Na radiju se vrte nove pesme grupa Dorian Gray ("Sjaj u tami"), Azra ("Klinček stoji pod oblokom"), Džakarta ("Amerika"), Film ("Mi nismo sami"), Idoli ("Bambina")... A u magazinu Reporter, nastavljaču tradicije čuvenog Zum Reportera, nekoliko stranica je rezervisano za "Art Intermeco", koji uređuju Kosta Bunuševac, Miodrag Šurjanac i Vladan Živojnov. Njih trojica napominju: "Od svih novinskih izdanja u našem gradu, do sada, nijedno od njih u svom sadržaju nije dalo rubriku koja je posvećena umetnosti u širem kontekstu. Projekat rubrike Art intermeco je, pre svega, želja za otvorenom komunikacijom i pružanje informacija o delanju svih životnih medija u Beogradu i šire". Prvi realizovani intervju Art Intermeca ujedino je i prvi intervju jednog talentovanog muzičara čija je muzika zantrigirala javnost još pre godinu dana, kada je njegov demo snimak "Zla kob" otvorio LP ploču emisije "Ventilator 202". Ovako je pre tri decenije govorio 22-godišnji Mitar Subotić Suba...

"Sedeću kod kuće za instrumentima. Ostale poslove koji su neophodni da bi se kreirala rokenrol zvezda prepustio sam ljudima koji znaju sa medijima. Ne znam šta će biti, ali odlično će zvučati"


Ne znam kako da formulišem pitanje, ali hoću da mi pričaš o tome kako koristiš snimljeni materijal iz svog života. Tebi je devojka preko telefona rekla: Volim te, najdraži moj! Ti si to snimio i napravio muziku koja ide uz to. To je neka vrsta dokumentarne muzike.

Rex Ilusivii: Nisam ja to izmislio. Ta ideja dolazi mi iz minimalne i konkretne muzike. Ljudi koji su se njome bavili došli su do toga da sa malo zvučnog materijala puno kažu. Ne vidim zbog čega bih pravio tekstove od po četiri strofe kada je suština svake ljubavi: volim te ili ne volim te.

Ti čak ni to volim te ne konstruišeš već koristiš volim te koje je zbilja upućeno tebi.

Rex Ilusivii: Da, koristim ga u izvornom obliku. Tu nema laži. Ne pišem tekst na muziku, nego muziku na zvučni zapis situacije koja mi se objektivno dogodila. Meni nisu došle muze nego je to volim te jednostavno tako bilo.

To je veoma iskren način stvaranja.

Rex Ilusivii: Može se reći da je to neki rokenrol realizam. Dokumentarni snimak ima dušu, a ja mu muzikom dajem telo, ali, stvar ne razvodnjavam, već je dajem u esencijalnom obliku.

Mislim da ozbiljna muzika sadržaj daje u apstraktnom obliku, jazz ga takođe daje u apstraktnom obliku, ali se trudi da objasni i zbog toga može da bude dosadan - kao čovek koji hoće nešto lepo da kaže, ali ti se unosi u lice da bi to objasnio.

Rokenrol ceo svoj sadržaj daje direktno a ja sam unutar rokenrola otišao još jedan korak dalje i sažeo sve na nekoliko reči: Volim te, ne volim te, mogla si, nisam mogla...

Plus tehnologija.

Rex Ilusivii: Ne, to nije tehnološki fazon. To je samo upotreba tehnologije tamo gde drugačije stvarati nije moguće. Ja ne mogu da dovedem svoju devojku da mi na bini, pred deset hiljada ljudi kaže: Volim te, a da to bude iskreno i onda tako iz večeri u veče. Ne možeš da kažeš volim te po nekoj drugoj potrebi osim kada to stvarno osećaš.

Da li iz elektronike dobijaš ono što želiš ili ti se događa da instrument sam svira?

Rex Ilusivii: Stvari držim pod svojom kontrolom. Kod sintisajzera u pitanju je dupla kreacija. Kod ostalih instrumenata znaš na koji zvuk možeš računati, a ovde kreiraš i instrument i muziku za njega.

Tebi je baš lepo: Snimiš je jednom i onda nasnimiš sto puta: volim te, volim te, volim te, volim te, volim te, volim te, volim te, volim te, volim te, volim te, volim te...

Rex Ilusivii: Da, a u isto vreme to nije gluma.

Direktan prenos intime


Kako se osećaš u trenucima dok to slušaš?

Rex Ilusivii: A kako bi se ti osećao?

Ona ti je rekla: Volim te, jedini moj u jednom trenutku...

Rex Ilusivii: E tu je sada tehnologija uz pomoć koje se ne osećam voljenim samo jednu sekundu, nego tri i po minuta puta onoliko koliko slušam stvar.

Da to je taj osećaj jer znam kada meni neko preko telefona kaže volim te. Meni zuji u glavi, ponavlja se...

Rex Ilusivii: To je direktan prenos intime ali i jedan od razloga zbog kojeg sve radim sam. Ne mogu da delim intimu. Ona je moja. Neću da koristim njeno volim te a da tu svira još pet ljudi. Napravio sam samo moj doživljaj njenog volim te...

Kojeg nisi hteo da daš na muzičku redaljku. Kako ide ta stvar?

Rex ilusivii: Stvar počinje time što se čuje slobodna telefonska veza, ja sam dobio tu vezu i ona mi je rekla da me voli i da sam joj najdraži. Ali, dalje čuješ da se nešto grozno dešava i ta veza biva prekinuta da bi na kraju ostao samo znak "zauzeto".

To je tvoja ljubavna muzika ali, ti imaš i stvari kao što je "Zla kob" očlgledno pravljena pod uticajem pravoslavne duhovne muzike koja se kod tebe završava...

Rex Ilusivii: Ono što pevam je srpski duhovni napev iz petnaestog veka kojeg je napisao sveštenik kir Stefan. U to vreme u Italiji su pisali sonete a ovde je postojao takođe specifičan muzički izraz — komponovani su duhovni napevi. Nasnimio sam svoje pevanje sedam puta i tako napravio hor. Impresioniran sam tom muzikom i ona mi je poslužila kao metafora za nešto lepo, pozitivno, procvat dobra pre dolaska zla.

Halucinogena muzika


Sviđa mi se što si uzeo nešto specifično za našu muzičku kulturu. No, to divno pojanje završava se zvučnim grebanjem sa radija snimljenog nemačkog spikera - neurotičnost u cilju stvaranja psihoze nečeg... uf.

Rex Ilusivii: Atmosfera dobrog i sreće biva narušena jer ništa ne može večito da ide uzlaznom linijom. Zlo mora kad — tad doći da ga razori. Nemački jezik je grub, oštar i takva njegova zvučnost narušava harmoniju.

Ali, to nije kraj zla.

Taj nemački je snimljen sa radija što mu daje bitnu odrednicu — obeležje naše civilizacije. A kada taj glas naše civilizacije potpuno potisne mir duhovne muzike, onda ga deformišem kroz sintisajzer. I nad jakima postoji jači.

Tvoj treći — globalni pristup je ambijentalna muzika.

Rex Ilusivii: Ceo taj koncept donekle je zasnovan na muzičkom stvaralaštvu Briana Enoa, ali, on se zadovoljava prostornošću zvuka... On recimo pravi zvuk koji se pušta na aerodromima i koji daje neku boju tom ambijentu, tim pokretnim trakama, semaforima, carini... dok ja radim zvuk koji stvara slike u glavi.

To je prvenstveno stvar "Plazma".

Rex Ilusivii: Kod "Plazme" osnovni fon je sviranje grupe indijanaca iz Amazonije. Taj hor frula usporio sam za dva puta i tretirao ga elektronski. Tako sam dobio duh folklora. To je ona vibracija koja ih je nagnala da sviraju u svoje frule.

Usporavati muziku... prva asocijacija mi je bila ... da li može da se kaže kako se, u ovom konkretnom slučaju, usporavanjem, kao mikroskopom dobila nekakva struktura koja je na višem nivou opštosti od onoga što sadržl zvuk Amazonije?

Rex Ilusivii: Da, to je esencijalni zvuk koji se, kao plazma, nalazi u ritmovima Amerike, Afrike, Evrope .... "Plazma" izaziva vizuelni doživljaj muzike. Tako nešto mogli bismo nazvati halucinogenom muzikom.

Ovo je tvoj prvi intervju. Šta će se dalje događati?

Rex Ilusivii: Sedeću kod kuće za instrumentima. Ostale poslove koji su neophodni da bi se kreirala rokenrol zvezda prepustio sam ljudima koji znaju sa medijima. Ne znam šta će biti, ali odlično će zvučati.

Već je sada tako.

Rex Ilusivii: Znam.

Prija ti slikanje, davanje intervjua...

Rex Ilusivii: Da, i već razmišljam kako bi bilo da uz ovo što smo pričali napravim neku muziku.

Napisao i snimio: Vladan Mijatović Živojnov (Art Intermezzo/Reporter, maj 1984.)

Obrada: Yugopapir