„Jugosloven K.“ – putopis kroz vremena zla
Helly Cherry
Autobiografski roman kruševačkog pesnika i rock novinara Ivana St Rizingera, pod višeznačnim nazivom „Jugosloven K. (Hronika odustajanja 1990 – 1992.)“ upravo je objavljen u izdanju Take It Or Leave Books, književnog ogranka najstarije srpske nezavisne izdavačke kuće sličnog naziva.
Ovo je njegova priča, muzičkog novinara u srednje velikom, a kulturno veoma izdašnom gradu iz srca Pomoravlja. On čitaoca vodi kroz zamršene igre pogađanja znakova pored puta. Slomu kičme Jugoslavije nije umela, smela ili mogla, svejedno je danas, da se odupre dovoljno snažno ona čuvena „poslednja mladost SFRJ“.
Pisac pripada jednoj od tih zalutalih generacija. Rođen 1967. godine, iz mešovitog braka – po majci Mađar, po ocu Srbin iz Banata. Na radnu akciju prvi put otišao sa nepunih 14, da se osamostali, da za tih mesec dana slobode od majčine prebrižnosti pokupuje u Beogradu sve ploče za koje je čuo i gleda bar deset sjajnih koncerata. Vojsku služio u drevnom Pazinu. Pisao, kasnije, redovno za četiri viđenije novine, pravio petosatne emisije o domaćem rocku na radiju svake srede – i sve to sada spakovao u 220 strana, uključujući i 20 odabranih intervjua, načinjenih sa bitnim akterima jugoslovenske pop i rock scene s kraja '80-tih.
Razgovori su vremenski poređani od Bruna Langera, Bore Đorđevića, Dina Dvornika, Ramba Amadeusa (sredina 1990.), do jedinstvene Margite Stefanović (sredina 1992.). Između njih provlači se autorovo analiziranje sopstvenih životnih lutanja kroz sive krajolike apokalipse jedne uzvišene ideje u koju je verovao.
On je Jugosloven K. zaglavljen već 30 godina u vremenskom balonu iz koga, svuda oko sebe, posmatra ljudsko ludilo iz perspektive čoveka koji je ostao bez domovine. Baš kao Jozef K. i on samo pokušava da sačuva živu glavu.
Ovo je laka knjiga za čitanje i preteška za brzopotezne analize. Uz nju ćemo biti makar malo blaži prema za samo dve godine pokidanoj otadžbini generacija rođenih puno pre nas, koje su u nju iskreno, iz dubina duše verovali.
Autor naslovne strane i ilustracija u knjizi je poznati sarajevski crtač i muzičar Berin Tuzlić. Pogovor je delo pisca, muzičara i urednika izdanja Gorana Šobića Sirana.
Knjiga se može naručiti preko facebook stranica izdavača i autora.
Pisac pripada jednoj od tih zalutalih generacija. Rođen 1967. godine, iz mešovitog braka – po majci Mađar, po ocu Srbin iz Banata. Na radnu akciju prvi put otišao sa nepunih 14, da se osamostali, da za tih mesec dana slobode od majčine prebrižnosti pokupuje u Beogradu sve ploče za koje je čuo i gleda bar deset sjajnih koncerata. Vojsku služio u drevnom Pazinu. Pisao, kasnije, redovno za četiri viđenije novine, pravio petosatne emisije o domaćem rocku na radiju svake srede – i sve to sada spakovao u 220 strana, uključujući i 20 odabranih intervjua, načinjenih sa bitnim akterima jugoslovenske pop i rock scene s kraja '80-tih.
Razgovori su vremenski poređani od Bruna Langera, Bore Đorđevića, Dina Dvornika, Ramba Amadeusa (sredina 1990.), do jedinstvene Margite Stefanović (sredina 1992.). Između njih provlači se autorovo analiziranje sopstvenih životnih lutanja kroz sive krajolike apokalipse jedne uzvišene ideje u koju je verovao.
On je Jugosloven K. zaglavljen već 30 godina u vremenskom balonu iz koga, svuda oko sebe, posmatra ljudsko ludilo iz perspektive čoveka koji je ostao bez domovine. Baš kao Jozef K. i on samo pokušava da sačuva živu glavu.
Ovo je laka knjiga za čitanje i preteška za brzopotezne analize. Uz nju ćemo biti makar malo blaži prema za samo dve godine pokidanoj otadžbini generacija rođenih puno pre nas, koje su u nju iskreno, iz dubina duše verovali.
Autor naslovne strane i ilustracija u knjizi je poznati sarajevski crtač i muzičar Berin Tuzlić. Pogovor je delo pisca, muzičara i urednika izdanja Gorana Šobića Sirana.
Knjiga se može naručiti preko facebook stranica izdavača i autora.