Scenario: Bruno Ena
Crtež: Đovani Fregijeri
Naslovna: Anđelo Stano

Premda Fregijeri nije crtač na kojeg najpre pomislim kada je reč o DD - to će za mene uvek biti Stano i kao klasični vizuelni identitet DD, Montanari - Fregijeri je crtač koji mi ovako sredovečnom najviše prija. Njegov skladan crtež i renesansno crtanje likova, naročito ženskih, stripu daju svojevrstan kinematografski efekat, dodatno naglašen prirodnošću pokreta koje prikazuje i uopšte postavkom scena i kadriranjem. Zato je gledanje Fregijerijevog crteža na 240 stranica bilo raskošno uživanje za oko. Za um je bilo uživanje čitati jednu dugu priču, koja odvaja dovoljno prostora i vremena za sva grananja, sitne detalje, flešbekove, ima mesta da kruži, meandrira i da se vraća u samu sebe, sve vreme nudeći čitaocu mirniji pripovedački tok, ali krcat dešavanjima, likovima, karakterizacijom...

Premda se ova priča dešava pre Blokovog odlaska u penziju, bez problema se uklapa u trenutni kontinuitet i Veseli četvrtak ju je objavio reklo bi se u pravom trenutku. Ovo za mene neće biti jedna od onih priča koje su me ostavile bez daha, kao što je "Poslednja stanica: Užas", ali je vanredno prijatna za čitanje u fotelji pod svetlošću lampe i prija čitalačkoj duši kao savršena šoljica čaja.

4*

Ivan Jovanović Nightflier