27 godina radio emisije RAZBIJANJE TIŠINE: „Sada tek ne razmišljamo o odustajanju!“ | ROĐENDANSKI INTERVJU
Helly Cherry
Ono što je krenulo 1993. kao „Groznica subotnje večeri“ na Radio Smederevu, traje i danas. Da, dobro ste pročitali, od 1993. godine postoji emisija posvećena hard core i pank muzici i nedavno je proslavila svoj 27. rođendan. Sa tolikim stažom predstavlja ako ne najdugovečniju, onda sigurno jednu od najdugovečnijih radio emisija u Evropi posvećenih ovom zvuku.
Za 27 godina i 1140 emitovanih epizoda u ovom trenutku, prirodno, desilo se puno toga. Mi smo se u razgovoru sa njenim današnjim autorima Zokom i Milošem dotakli svih bitnijih momenata ove (ne samo) emisije. Ne bih dalje dužio sa uvodom jer su momci bili baš raspoloženi za priču i voleo bih da što pre krenemo sa njom.
Dakle... „Razbijanje tišine“ postoji od 1993. U ovom trenutku mi pada samo „Monteparadiso festival“ koji je samo godinu dana stariji i recimo „Stripburger“, slovenački andergraund strip magazin. Po vašoj nekoj evidenciji, postoji li na našim eks Ju prostorima neka diy priča koja traje toliko dugo?
Miloš: Ja stvarno nisam čuo za nekoga ko je luđi od nas. Prva epizoda jeste emitovana te godine, ali moram da priznam da jesmo imali par prekida. Eto, na primer, 2015. godine nismo izbacili nijednu epizodu, 2014. samo 5 komada... Na ex-Yu prostorima verujem da smo najduže u ovome, a slična je situacija izgleda i u Evropi. Jednom prilikom kada smo organizovali koncert benda No turning back, ćaskali onako pred koncert, i oni kažu da u Holandiji imaju verovatno najstariju emisiju u Evropi koja prati hardcore i punk. Kažu postoji još od 1995. godine i da je valjda i tada u 2010. godini bila aktivna. Mi se pogledamo, kažemo da je naša emisija krenula 1993. godine, onda se oni pogledaše i bili u fazonu da smo verovatno mi jedni od najstarijih. Pre petnaestak godina sam bio u kontaktu sa ljudima koji su radili hardcore/punk emisije u Francuskoj i Rumuniji, ovi Francuzi jesu dugo postojali, ne toliko kao mi, ali su to radili na mnogo višem nivou. Sećam se da im je sajt bio odličan, sa brdo recenzija i brdo drugih informacija. Nismo tražili i proveravali da li postoji još neka DIY priča koja traje duže od nas, da jesmo možda bismo i našli nekoga, a takođe verujem da ako bi pronašli da bismo mi bili u prvih 5 najstarijih.
Emisiju su započeli Milan Medenica i Miroslav Lazić, dok ste Zoka i ti tada bili samo obični slušaoci. Šta i koliko je ta emisija značila ne samo vama, već i tadašnjoj omladini u gradu i okolini? Koliko je emisija bila uticajna i kako se tada živelo u Smederevu? Ovo pre svega pitam zbog naših mlađih čitalaca kako bi im približili kako je sve funkcionisalo pre interneta.
Miloš: Mogu samo da kažem da su se bukvalno odbrojavali dani do naredne epizode, toliko je to bilo bitno. Govorimo o devedesetim, gde nam je skoro sve nedostajalo, nije bilo mnogo koncerata, maštali smo da gledamo neke strane bendove koji su svirali u okolnim zemljama ali nikako kod nas, maštali da imamo više para kako bi naručivali više kaseta i diskova... Kažem skoro sve je nedostajalo, ono čega smo imali na pretek je ogromna želja za otkrivanjem nove muzike i novih bendova, kao i upoznavanje ljudi koji slušaju sličnu muziku. Jednog dana drugar dolazi i kaže da je krenula sa radom radio emisija koja pušta muziku koju mi volimo. Od tog trenutka se znalo, za svaku emisiju sam spremao prazne audio kasete za snimanje, papir i olovku za zapisivanje imena bendova, pesama i albuma. Stavljaju se slušalice na uši, skala nameštena na Radio Smederevo 96.1MHz, u kući svi znaju da me nema dok se ne završi, ako me neko traži preko fiksnog jednostavno nisam hteo da se javljam.
Momci koji su radili emisiju su bili stariji od mene, nismo se poznavali i mene je bilo sramota da im priđem i kažem da je emisija super. Ipak smo se na kraju upoznali pojavom bendova Earth Crisis i Snapcase, to je bila prva kaseta koju su mi nasnimili. Izlazimo iz radija drugar i ja, vokmen i nove baterije spremne, nemamo vremena da odemo kući da pustimo kasetu nego sedamo na prvu klupu, jednu slušalicu on a jednu ja u uhu i slušamo.
Brdo ljudi se oduvek vrtelo oko emisije, naročito tada. Tadašnja omladina je i pored loše situacije u zemlji uspevala na razne načine da ostane informisana i u toku sa svim underground muzičkim dešavanjima. Kupovale su se popularne piratske kasete ali i naručivala originalna izdanja (najčešće iz Nemačke preko Lost & Found-a). Skoro svi su se trudili oko toga i kupovali, i čini mi se da su na taj način pomagali tadašnjim urednicima emisije i upotpunjavali epizode sa kvalitetnim novim izdanjima. To je bilo vreme kada u kovertu staviš 10 maraka, obmotaš ih indigom ili nekim papirom (kako radnici u pošti u Srbiji ne bi posumnjali da je unutra novac i ukrali), pošalješ ih na neku adresu u Nemačku i onda moliš da ti nešto stigne.
Muzika mi je bila najvažnija stvar, pokretala me je i davala neku dodatnu energiju. Stanovao sam na 5 minuta od osnovne škole a ustajao sam sat vremena ranije kako bih stigao da slušam muziku pre nego krenem. Baš sam bio napaljen, pustim neki bend, zatvorim vrata od sobe, zamišljam da sam na tom koncertu i skačem. Sam. Malo me sramota, ali jeste tako bilo.
Svašta se još dešavalo tada i čini mi se da je sve kretalo od emisije: koncerti, muzika, druženja.... Eto, tako se živelo.
Zoka: Ja se sećam samih početaka emisije, još dok je išla nedeljom. Ali, pošto sam malo stariji od Miloša (a bogami i od osnivača emisije) tih godina sam krenuo na studije, pa sam malo izgubio kontakt sa emisijom, sve do početka 2000-ih. Što se tiče toga koliko je emisija bila uticajna, moram da napomenem ono što vaši čitaoci ne znaju, a to je da je Radio Smederevo devedesetih bio jedan od retkih bastiona slobodnog novinarstva u Srbiji, i da je sve bilo na izuzetno visokom i profesionalnom nivou, od informativnog do zabavnog.programa. Broj ljudi na HC i punk svirkama tih godina dovoljno govori o uticaju emisije.
Krajem 90-ih ti Miloše sa još nekim ljudima preuzeo emisiju jer su se njeni osnivači zbog pretpostavljam životnih obaveza povukli. Da li je bilo nekih promena u konceptu, idejama i slično, i da li znaš koliko je ljudi do sada prošlo kroz BTS ekipu?
Miloš: Ništa se bitno nije promenilo. Emisija je nekada imala glasanje za hit nedelje, nekada smo radili i retrospektive kada smo prvih pola sata vrteli najbolje pesme nekih, za nas bitnih, bendova. Sve u svemu, oduvek smo pokušavali da nabavljamo noviju muziku, kombinujemo je sa starijim izdanjima, najavljujemo i pravimo izveštaje sa posećenih koncerata. To je cela mudrost.
Osmoro ljudi je do sada radilo emisiju Razbijanje tišine (govorim za period od osnivanja i dok se emisija zvala drugačije, dakle sve ukupno). A kao što sam već rekao, oko emisije je oduvek postojala ekipa koju mi smatramo delom naše emisije. Dakle osmoro je radilo na emisiji a možda ukupno 30-40 ljudi je tu pomagalo na svakakve načine.
Zoka: Da dodam da je ta ekipa uglavnom bila i prisutna u studiju. Nekako se znalo, četvrtkom oko pola 7 se svraća do radija, bez ikakvih dogovora i najava. Ta druženja nam najviše i nedostaju.
U kom sastavu danas radite?
Zoka: Od 2017. smo funkcionisali kao trojka, ali nakon prošlogodišnjeg Rošketovog odlaska ostali smo samo Miloš i ja.
2008. pokrećete i forum, u vreme kada fejsbuk još uvek nije potisnuo ovaj vid okupljanja istomišljenika. Forum i danas postoji. Koliko ste zadovoljni njegovim radom i aktivnošću imajući u vidu da su danas fejsbuk grupe zamenile forume?
Miloš: Radom foruma nikako nisam zadovoljan, totalno je izgubio smisao još tu negde 2017. (ako ne i ranije). Prvih nekoliko godina je toliko bilo ljudi koji su svakoga dana navraćali, pisali, dopisivali se međusobno, delili muziku, pisali o filmovima, najavljivali koncerte... Forum ima 358 članova a dnevno posećuje samo njih desetak, dok smo bukvalno spali na 4-5 člana koji redovno nešto kuckaju i koji su stvarno aktivni učesnici.
Forum je nastao u tom periodu kada su se sms poruke naplaćivale i kada sam trebao da kontaktiram dosta ljudi kako bih napravio spisak ko želi da ide na neki koncert i ko bi hteo da vozi na taj koncert iz Smedereva. To je uvek trajalo i trajalo i brzo sam dolazio do potrošenog kredita na mobilnom. Forumom sam hteo da okupim celu ekipu i olakšam sebi, a i drugima, tu organizaciju oko odlaska na koncerte. Tome je forum služio sve do dolaska ovog virusa, smanjio se broj ljudi koji je zainteresovan za odlaske na koncerte još pre par godina, a takođe i broj aktivnih članova.
2010. nakon privatizacije Radio Smedereva bivate ostajete bez termina. Kako je tada funkcionisala emisija? Da li ste odmah prešli na mixcloud ili ste lutali? Ako se ne varam, ti si Miloše jedno vreme bio i u inostranstvu.
Miloš: Da, privatizacija je lično meni pokvarila brdo stvari. Oduvek sam maštao da budem deo te radio stanice. Radio Smederevo je bio pored mog zabavišta, još od tada sam obožavao da odlazim tamo i gledam omote ploča koje su dobijali u velikim količinama. Moram i ovo sledeće da napišem :) Kada su mi otpali mlečni zubi, taman krenula jedinica da mi raste i ja je udarim u miksetu i polomim je. Bio sam nešto viši od tog stola gde je stajala i udarim glavom tu. I dan danas nosim uspomenu na radio, okrnjen zub i sitan ožiljak ispod donje usne. Kažem, oduvek sam voleo da se motam tu, i kada se ukazala prilika da tamo idem na obuku za tonca odmah sam prihvatio. Još posle kada se ukazala prilika da preuzmem emisiju, jednostavno je bilo to to - džekpot.
Mnogo godina kasnije, radio pada u ruke dobro poznatog lokalnog “biznismena” i jednostavno se znalo da će doći do totalnog uništenja svega toga. Stvarno šteta, jer je pored naše emisije bilo još dosta kvalitetnih koje su pratile neke druge muzičke pravce. Tako su na primer ukinute Ekstremne kondicije (bratska emisija nastala, čini mi se, iste 1993.godine koja je pratila metal scenu, takođe sam bio uključen u njihov rad nekoliko poslednjih godina), Domaća emisija (pratili domaću scenu), Old timer (evergreen emisija), Jen Dva (rap), Tema klasika (klasična muzika)... Svi ti ljudi, zaluđenici za muziku, su te emisije radili bez ikakve novčane nadoknade, čista ljubav i entuzijazam. Žalosno. Stvarno mi je tužno čim se setim tih dana, baš drma nostalgija. I dalje čuvam snimak poslednje emisije Dnevnik koju sam odradio i odjave tadašnjeg urednika. Dobili smo otkaz istog dana i posle te odjave ja puštam Pet sematary od Ramones-a i plačem jedno 20 minuta. Znao sam da će mi radio mnogo nedostajati.
29. aprila 2010. je emitovana poslednja epizoda na frekvenciji 96.1MHz, nakon tog datuma smo mi tajno u večernjim i noćnim terminima dolazili u radio kako bi snimali emisiju, ja je kući montirao i postavljao na razne sajtove za šerovanje, pa ko je hteo da je sluša morao je da je downloaduje. Kasnije nam je skroz zabranjen ulazak u radio pa smo snimali najave mobilnim telefonima, po sobama, okupimo se i snimamo najave koje ja posle spojim sa muzikom i sastavim u epizodu. To je i dalje bila ista emisija ali nam je uskraćeno brdo stvari, nije više bilo isto, drugačiji osećaj. Zainatili smo se i nismo hteli da odustanemo. Mixcloud je došao dosta kasnije, prvo smo išli preko tih share sajtova (ono tipa Rapidshare, Megaupload i to), pa onda je verovatno došao Soundcloud. Na prostoru gde su nekada bile dve tehnike i dva studija sada je dvosoban ili trosoban stan, od redakcije je takođe napravljen stan. Mislim da je Radio Smederevo danas samo 1 kompjuter, bez ikakve imovine pod tim imenom i godinama blokiran račun u banci.
I jeste, bio sam u inostranstvu par godina, radio na prekookeanskim brodovima, kao tehničar u pozorištu i na televiziji. Upravo zbog toga su se dešavale one pauze u snimanju epizoda.
U tom nekom periodu i Hitman je odao priznanje emisiji napisavši pesmu „Breaking the silence“. Recite nam nešto više o tome…
Miloš: Oduvek su nam Acini bendovi bili među najomiljenijim. To njegovo prijateljstvo sa osnivačima ove emisije traje još od benda Definite choice, to se nastavilo sa novim ljudima u emisiji kao i sa novim Acinim bendom Hitman. Gledali smo ih ko zna koliko puta i nikada nam nisu bili dosadni, uvek smo pokušavali da ih dovučemo na naše koncerte. Mnogo mi je bilo drago kada mi je javio da će na njihovom narednom albumu biti pesma posvećena nama, odn. našoj emisiji. Ako pogledate taj disk, pozadi ispod spiska pesama stoji i logo naše emisije, ja sam pravio intro za tu pesmu a pozvani smo i da pevamo prateće vokale za BTS. Album je sniman u Smederevu tako da nismo samo prisustvovali snimanju te pesme već smo ispratili skoro sve od početka do kraja.
Došli smo i do poslednje faze u radu emisije preko platforme Twich. Sada postoji i taj vizuelni momenat. Da li je možda to donelo neko osveženje emisiji, nove ideje i slično? Pitam jer sada možete puštati i video snimke, fotografije, pokrivalice i slično pa čitava emisija dobija novu dimenziju.
Zoka: Apsolutno. Dok nismo prešli na Twich, emisije smo snimali kod Miloša mobilnim telefonom, pa onda on to spakuje i postavi na Mixcloud. Ako nam je ova korona nešto dobro donela, onda je to ovaj prelazak na Twich, da ne beše nje verovatno bismo se i dalje snimali mobilnim. Imamo sada gomilu ideja, mnogo je dinamičnija emisija, možemo da se lako organizujemo sa gostima, a imamo i interakciju sa slušaocima. Najvažnija promena je to što ponovo idemo uživo, nekako se vratio onaj duh radio emisija. Svakako, i video snimci daju sasvim novu dimenziju emisiji, samo nisam siguran koliko naši gledaoci uživaju u tome što moraju i da nas gledaju, hahaha.
Miloš: Jedino što nam problem prave autorska prava pa nam nekada platforma mutira neki deo emisije. Na Mixcloudu nismo imali tih problema, Facebook nam je par puta samo isekao emisiju jer smo pustili neki “popularniji” bend. Evo baš u poslednjoj epizodi to se desilo dok je išao novi Mr Bungle, pre 2-3 emisije to se desilo za Prong... Zbog toga je najsigurnije da nas gledate uživo na Twitchu, ako taj video snimak pustite kasnije vrlo moguće da će neki delovi bili mutirani ili isečeni i nećete čuti šta smo vam sve pripremili ili nećete moći da pogledate celu epizodu.
Oprobali ste se u organizaciji koncerta, pomenuli smo i forum. Da li ste razmišljali o pokretanju sopstvenog fanzina?
Miloš: O fanzinu nismo nikada nešto ozbiljno razmišljali, jednostavno nemamo vremena za sve te akcije. Jedan drugar nam je odradio 2 broja BTS fanzina i poklonio, koristio je postove sa foruma i odštampao u desetak primeraka. Lepo to izgleda, voleli bi da i to postoji, ali nas dvojica ne možemo da postignemo da i to radimo. Ako bi neko iz ekipe to preuzeo na sebe sigurno bi ga podržali i pomogli koliko možemo i umemo. U planu je osnivanje udruženja, to bi trebalo baš uskoro da se desi. Planiramo već godinama da se registrujemo i izgleda da ćemo to uraditi vrlo brzo u saradnji sa našim dobrim prijateljem iz Etno kluba gde organizujemo koncerte. Proširićemo malo vidike, uz hardcore i punk koncerte počećemo da pripremamo i razne druge aktivnosti kao što su tribine, izložbe, promocije… Udruženje će raditi odvojeno od podkasta, nosiće isto ime. Čućete uskoro, vrlo uskoro.
Ima li naslednika BTS priče kada jednog dana prestanete da je radite?
Zoka: Udruženje koje je Miloš pomenuo ima za prvenstveni cilj uključivanje mladih ovoga grada u kulturna dešavanja, kako u ulozi posmatrača, tako i kao aktivnih učesnika. Za to će biti potrebno mnogo vremena, snage, volje i živaca, jer je potrebno potpuno promeniti svest mladih. Ako u tome barem malo budemo imali uspeha, možda će se i naći neki potencijalni naslednik BTS priče. Kako stvari sad stoje, ne...
Kakvo je danas stanje u Smederevu? Pretpostavljam kao i svuda, ne baš sjajno. Šta mislite, zašto je to tako? Da li su se vremena promenila i da jednostavno, stvari koje smo mi voleli, današnjim generacijama možda nisu interesantne? Mislim na to da smo se na primer mi okupljali oko muzike koju slušamo a da se današnje generacije identifikuju sa nekim potpuno drugim stvarima. Da je to prosto duh vremena i da je to nešto normalno. Kako vi vidite sve to?
Zoka: A kako bi bilo da preskočimo ovo pitanje? Šalim se, vremena se svakako jesu promenila, sveobuhvatna digitalizacija je učinila svoje, sve je to donekle normalno, ali kod nas je ovo ipak poprimilo ekstremne razmere. Kako da objasnimo da, recimo u poslednjih desetak godina smo na svirkama koje smo organizovali primetili sve skupa jedno 5-6 novih faca, klinaca, u gradu od 100000 stanovnika? Ni na drugim dešavanjeima situacija nije ništa bolja. Nedavno sam radio jedno ozbiljno istraživanje o kulturnim potrebama i navikama smederevskih srednjoškolaca. Rezultati su očekivano bili poražavajući, ali je bilo odgovora koji ulivaju neku nadu - npr. učenici su u velikom procentu zainteresovani za neka dešavanja kojih nema u ponudi u našem gradu (strip, grafiti, street art…). Da bi se stvari u odnosu mladih prema kulturi promenile, mnogo toga treba da se menja, od škole do kulturnih institucija, mnogi su ostali izgubljeni u vremenu i prostoru.
Uozbiljih priču, kažem ja lepo da preskočimo pitanje… :)
Miloš: Juče smo baš bili na protestu protiv zagađenja u Smederevu, udišemo neke kancerogene čestice godinama koje izlaze iz Železare, i na taj protest dođe 50-100 ljudi iz Smedereva. Dakle i stari i mladi, nikome više ništa nije bitno. Nije ljudima bitno ni šta udišu, a kamoli muzika, koncerti ili bilo šta vezano za ovo što mi radimo. Stanje u društvu je isto toliko loše kao i taj vazduh. Ljudi kada im nešto smeta ne izađu da kažu da im nešto smeta, nego ćute i trpe u nekom strahu (ne razumem od čega). Ili jednonstavno pričaju o tome u svoja 4 zida, čekaju i nadaju se da će se možda neko drugi izboriti za njih. To se neće desiti.
Stigli smo lagano do kraja ovog razgovora. Postoji još tema o kojima smo mogli pričati poput humanitarnih akcija, koncerata koje ste organizovali ali ostavimo nešto i za drugi put i čitaocima da sami istražuju.
Hvala vam na vremenu i što svih ovih godina „razbijate tišinu“... Za sam kraj, koliko puta ste mislili da dignete ruke od svega i opet, zašto niste!?
Zoka: Imam utisak da što sam stariji, to sam nenormalniji. Umesto da mi ovakve stvari postaju sve teže, pogotovu u ovakvo vreme, ja se nekako sve lakše odlučujem da guram dalje.
Miloš: Pa da, nije mnogo puta to padalo na pamet. Mada je trenutno aktuelno dizanje ruku od foruma. Da li će se to stvarno desiti još uvek ne znam, hosting nam je plaćen do 1. oktobra pa imamo još toliko vremena da razmislimo. Oduvek sam forum smatrao našim dnevnikom u kome beležimo sve šta smo radili, pa onda tako možeš da se vratiš godinama unazad i podsetiš gde si i sa kim išao. Bilo bi mi žao da više ne postoji, a opet, nema smisla ni da postoji samo za nas petoro. Što se tiče podcasta, sada tek ne razmišljamo o odustajanju jer nam je interesantna ova nova uživo Twitch varijanta. Problem je što je dosta ljudi odustalo od muzike i svesni smo da nas sve manje prate. U trenucima pomišljanja na odustajanje, ja se samo setim koliko mi je ova emisija bila bitna tokom mog odrastanja i sazrevanja, koliko je uvek bila deo mog života, koliko sam prijatelja stekao zahvaljujući ovom razbijanju tišine… pa bilo bi glupo stati. Još uvek imamo želju i ne znam koliko će nas to držati, možda još godinu dana, a možda još čitavih 27 godina.
Hvala i tebi na ovom razgovoru, pozdrav svim vašim čitaocima!
Za 27 godina i 1140 emitovanih epizoda u ovom trenutku, prirodno, desilo se puno toga. Mi smo se u razgovoru sa njenim današnjim autorima Zokom i Milošem dotakli svih bitnijih momenata ove (ne samo) emisije. Ne bih dalje dužio sa uvodom jer su momci bili baš raspoloženi za priču i voleo bih da što pre krenemo sa njom.
Dakle... „Razbijanje tišine“ postoji od 1993. U ovom trenutku mi pada samo „Monteparadiso festival“ koji je samo godinu dana stariji i recimo „Stripburger“, slovenački andergraund strip magazin. Po vašoj nekoj evidenciji, postoji li na našim eks Ju prostorima neka diy priča koja traje toliko dugo?
Miloš: Ja stvarno nisam čuo za nekoga ko je luđi od nas. Prva epizoda jeste emitovana te godine, ali moram da priznam da jesmo imali par prekida. Eto, na primer, 2015. godine nismo izbacili nijednu epizodu, 2014. samo 5 komada... Na ex-Yu prostorima verujem da smo najduže u ovome, a slična je situacija izgleda i u Evropi. Jednom prilikom kada smo organizovali koncert benda No turning back, ćaskali onako pred koncert, i oni kažu da u Holandiji imaju verovatno najstariju emisiju u Evropi koja prati hardcore i punk. Kažu postoji još od 1995. godine i da je valjda i tada u 2010. godini bila aktivna. Mi se pogledamo, kažemo da je naša emisija krenula 1993. godine, onda se oni pogledaše i bili u fazonu da smo verovatno mi jedni od najstarijih. Pre petnaestak godina sam bio u kontaktu sa ljudima koji su radili hardcore/punk emisije u Francuskoj i Rumuniji, ovi Francuzi jesu dugo postojali, ne toliko kao mi, ali su to radili na mnogo višem nivou. Sećam se da im je sajt bio odličan, sa brdo recenzija i brdo drugih informacija. Nismo tražili i proveravali da li postoji još neka DIY priča koja traje duže od nas, da jesmo možda bismo i našli nekoga, a takođe verujem da ako bi pronašli da bismo mi bili u prvih 5 najstarijih.
Emisiju su započeli Milan Medenica i Miroslav Lazić, dok ste Zoka i ti tada bili samo obični slušaoci. Šta i koliko je ta emisija značila ne samo vama, već i tadašnjoj omladini u gradu i okolini? Koliko je emisija bila uticajna i kako se tada živelo u Smederevu? Ovo pre svega pitam zbog naših mlađih čitalaca kako bi im približili kako je sve funkcionisalo pre interneta.
Miloš: Mogu samo da kažem da su se bukvalno odbrojavali dani do naredne epizode, toliko je to bilo bitno. Govorimo o devedesetim, gde nam je skoro sve nedostajalo, nije bilo mnogo koncerata, maštali smo da gledamo neke strane bendove koji su svirali u okolnim zemljama ali nikako kod nas, maštali da imamo više para kako bi naručivali više kaseta i diskova... Kažem skoro sve je nedostajalo, ono čega smo imali na pretek je ogromna želja za otkrivanjem nove muzike i novih bendova, kao i upoznavanje ljudi koji slušaju sličnu muziku. Jednog dana drugar dolazi i kaže da je krenula sa radom radio emisija koja pušta muziku koju mi volimo. Od tog trenutka se znalo, za svaku emisiju sam spremao prazne audio kasete za snimanje, papir i olovku za zapisivanje imena bendova, pesama i albuma. Stavljaju se slušalice na uši, skala nameštena na Radio Smederevo 96.1MHz, u kući svi znaju da me nema dok se ne završi, ako me neko traži preko fiksnog jednostavno nisam hteo da se javljam.
 |
| prvi autori emisije Miroslav Lazić (levo) i Milan Medenica (desno) sa Rajkom (Bronze) |
Brdo ljudi se oduvek vrtelo oko emisije, naročito tada. Tadašnja omladina je i pored loše situacije u zemlji uspevala na razne načine da ostane informisana i u toku sa svim underground muzičkim dešavanjima. Kupovale su se popularne piratske kasete ali i naručivala originalna izdanja (najčešće iz Nemačke preko Lost & Found-a). Skoro svi su se trudili oko toga i kupovali, i čini mi se da su na taj način pomagali tadašnjim urednicima emisije i upotpunjavali epizode sa kvalitetnim novim izdanjima. To je bilo vreme kada u kovertu staviš 10 maraka, obmotaš ih indigom ili nekim papirom (kako radnici u pošti u Srbiji ne bi posumnjali da je unutra novac i ukrali), pošalješ ih na neku adresu u Nemačku i onda moliš da ti nešto stigne.
Muzika mi je bila najvažnija stvar, pokretala me je i davala neku dodatnu energiju. Stanovao sam na 5 minuta od osnovne škole a ustajao sam sat vremena ranije kako bih stigao da slušam muziku pre nego krenem. Baš sam bio napaljen, pustim neki bend, zatvorim vrata od sobe, zamišljam da sam na tom koncertu i skačem. Sam. Malo me sramota, ali jeste tako bilo.
Svašta se još dešavalo tada i čini mi se da je sve kretalo od emisije: koncerti, muzika, druženja.... Eto, tako se živelo.
Zoka: Ja se sećam samih početaka emisije, još dok je išla nedeljom. Ali, pošto sam malo stariji od Miloša (a bogami i od osnivača emisije) tih godina sam krenuo na studije, pa sam malo izgubio kontakt sa emisijom, sve do početka 2000-ih. Što se tiče toga koliko je emisija bila uticajna, moram da napomenem ono što vaši čitaoci ne znaju, a to je da je Radio Smederevo devedesetih bio jedan od retkih bastiona slobodnog novinarstva u Srbiji, i da je sve bilo na izuzetno visokom i profesionalnom nivou, od informativnog do zabavnog.programa. Broj ljudi na HC i punk svirkama tih godina dovoljno govori o uticaju emisije.
Krajem 90-ih ti Miloše sa još nekim ljudima preuzeo emisiju jer su se njeni osnivači zbog pretpostavljam životnih obaveza povukli. Da li je bilo nekih promena u konceptu, idejama i slično, i da li znaš koliko je ljudi do sada prošlo kroz BTS ekipu?
Miloš: Ništa se bitno nije promenilo. Emisija je nekada imala glasanje za hit nedelje, nekada smo radili i retrospektive kada smo prvih pola sata vrteli najbolje pesme nekih, za nas bitnih, bendova. Sve u svemu, oduvek smo pokušavali da nabavljamo noviju muziku, kombinujemo je sa starijim izdanjima, najavljujemo i pravimo izveštaje sa posećenih koncerata. To je cela mudrost.
Osmoro ljudi je do sada radilo emisiju Razbijanje tišine (govorim za period od osnivanja i dok se emisija zvala drugačije, dakle sve ukupno). A kao što sam već rekao, oko emisije je oduvek postojala ekipa koju mi smatramo delom naše emisije. Dakle osmoro je radilo na emisiji a možda ukupno 30-40 ljudi je tu pomagalo na svakakve načine.
Zoka: Da dodam da je ta ekipa uglavnom bila i prisutna u studiju. Nekako se znalo, četvrtkom oko pola 7 se svraća do radija, bez ikakvih dogovora i najava. Ta druženja nam najviše i nedostaju.
 |
| BTS ekipa u radiju |
Zoka: Od 2017. smo funkcionisali kao trojka, ali nakon prošlogodišnjeg Rošketovog odlaska ostali smo samo Miloš i ja.
2008. pokrećete i forum, u vreme kada fejsbuk još uvek nije potisnuo ovaj vid okupljanja istomišljenika. Forum i danas postoji. Koliko ste zadovoljni njegovim radom i aktivnošću imajući u vidu da su danas fejsbuk grupe zamenile forume?
Miloš: Radom foruma nikako nisam zadovoljan, totalno je izgubio smisao još tu negde 2017. (ako ne i ranije). Prvih nekoliko godina je toliko bilo ljudi koji su svakoga dana navraćali, pisali, dopisivali se međusobno, delili muziku, pisali o filmovima, najavljivali koncerte... Forum ima 358 članova a dnevno posećuje samo njih desetak, dok smo bukvalno spali na 4-5 člana koji redovno nešto kuckaju i koji su stvarno aktivni učesnici.
Forum je nastao u tom periodu kada su se sms poruke naplaćivale i kada sam trebao da kontaktiram dosta ljudi kako bih napravio spisak ko želi da ide na neki koncert i ko bi hteo da vozi na taj koncert iz Smedereva. To je uvek trajalo i trajalo i brzo sam dolazio do potrošenog kredita na mobilnom. Forumom sam hteo da okupim celu ekipu i olakšam sebi, a i drugima, tu organizaciju oko odlaska na koncerte. Tome je forum služio sve do dolaska ovog virusa, smanjio se broj ljudi koji je zainteresovan za odlaske na koncerte još pre par godina, a takođe i broj aktivnih članova.
2010. nakon privatizacije Radio Smedereva bivate ostajete bez termina. Kako je tada funkcionisala emisija? Da li ste odmah prešli na mixcloud ili ste lutali? Ako se ne varam, ti si Miloše jedno vreme bio i u inostranstvu.
Miloš: Da, privatizacija je lično meni pokvarila brdo stvari. Oduvek sam maštao da budem deo te radio stanice. Radio Smederevo je bio pored mog zabavišta, još od tada sam obožavao da odlazim tamo i gledam omote ploča koje su dobijali u velikim količinama. Moram i ovo sledeće da napišem :) Kada su mi otpali mlečni zubi, taman krenula jedinica da mi raste i ja je udarim u miksetu i polomim je. Bio sam nešto viši od tog stola gde je stajala i udarim glavom tu. I dan danas nosim uspomenu na radio, okrnjen zub i sitan ožiljak ispod donje usne. Kažem, oduvek sam voleo da se motam tu, i kada se ukazala prilika da tamo idem na obuku za tonca odmah sam prihvatio. Još posle kada se ukazala prilika da preuzmem emisiju, jednostavno je bilo to to - džekpot.
Mnogo godina kasnije, radio pada u ruke dobro poznatog lokalnog “biznismena” i jednostavno se znalo da će doći do totalnog uništenja svega toga. Stvarno šteta, jer je pored naše emisije bilo još dosta kvalitetnih koje su pratile neke druge muzičke pravce. Tako su na primer ukinute Ekstremne kondicije (bratska emisija nastala, čini mi se, iste 1993.godine koja je pratila metal scenu, takođe sam bio uključen u njihov rad nekoliko poslednjih godina), Domaća emisija (pratili domaću scenu), Old timer (evergreen emisija), Jen Dva (rap), Tema klasika (klasična muzika)... Svi ti ljudi, zaluđenici za muziku, su te emisije radili bez ikakve novčane nadoknade, čista ljubav i entuzijazam. Žalosno. Stvarno mi je tužno čim se setim tih dana, baš drma nostalgija. I dalje čuvam snimak poslednje emisije Dnevnik koju sam odradio i odjave tadašnjeg urednika. Dobili smo otkaz istog dana i posle te odjave ja puštam Pet sematary od Ramones-a i plačem jedno 20 minuta. Znao sam da će mi radio mnogo nedostajati.
29. aprila 2010. je emitovana poslednja epizoda na frekvenciji 96.1MHz, nakon tog datuma smo mi tajno u večernjim i noćnim terminima dolazili u radio kako bi snimali emisiju, ja je kući montirao i postavljao na razne sajtove za šerovanje, pa ko je hteo da je sluša morao je da je downloaduje. Kasnije nam je skroz zabranjen ulazak u radio pa smo snimali najave mobilnim telefonima, po sobama, okupimo se i snimamo najave koje ja posle spojim sa muzikom i sastavim u epizodu. To je i dalje bila ista emisija ali nam je uskraćeno brdo stvari, nije više bilo isto, drugačiji osećaj. Zainatili smo se i nismo hteli da odustanemo. Mixcloud je došao dosta kasnije, prvo smo išli preko tih share sajtova (ono tipa Rapidshare, Megaupload i to), pa onda je verovatno došao Soundcloud. Na prostoru gde su nekada bile dve tehnike i dva studija sada je dvosoban ili trosoban stan, od redakcije je takođe napravljen stan. Mislim da je Radio Smederevo danas samo 1 kompjuter, bez ikakve imovine pod tim imenom i godinama blokiran račun u banci.
I jeste, bio sam u inostranstvu par godina, radio na prekookeanskim brodovima, kao tehničar u pozorištu i na televiziji. Upravo zbog toga su se dešavale one pauze u snimanju epizoda.
 |
| Miloš, Aca (Hitman), Zoka, Roške |
Miloš: Oduvek su nam Acini bendovi bili među najomiljenijim. To njegovo prijateljstvo sa osnivačima ove emisije traje još od benda Definite choice, to se nastavilo sa novim ljudima u emisiji kao i sa novim Acinim bendom Hitman. Gledali smo ih ko zna koliko puta i nikada nam nisu bili dosadni, uvek smo pokušavali da ih dovučemo na naše koncerte. Mnogo mi je bilo drago kada mi je javio da će na njihovom narednom albumu biti pesma posvećena nama, odn. našoj emisiji. Ako pogledate taj disk, pozadi ispod spiska pesama stoji i logo naše emisije, ja sam pravio intro za tu pesmu a pozvani smo i da pevamo prateće vokale za BTS. Album je sniman u Smederevu tako da nismo samo prisustvovali snimanju te pesme već smo ispratili skoro sve od početka do kraja.
Došli smo i do poslednje faze u radu emisije preko platforme Twich. Sada postoji i taj vizuelni momenat. Da li je možda to donelo neko osveženje emisiji, nove ideje i slično? Pitam jer sada možete puštati i video snimke, fotografije, pokrivalice i slično pa čitava emisija dobija novu dimenziju.
Zoka: Apsolutno. Dok nismo prešli na Twich, emisije smo snimali kod Miloša mobilnim telefonom, pa onda on to spakuje i postavi na Mixcloud. Ako nam je ova korona nešto dobro donela, onda je to ovaj prelazak na Twich, da ne beše nje verovatno bismo se i dalje snimali mobilnim. Imamo sada gomilu ideja, mnogo je dinamičnija emisija, možemo da se lako organizujemo sa gostima, a imamo i interakciju sa slušaocima. Najvažnija promena je to što ponovo idemo uživo, nekako se vratio onaj duh radio emisija. Svakako, i video snimci daju sasvim novu dimenziju emisiji, samo nisam siguran koliko naši gledaoci uživaju u tome što moraju i da nas gledaju, hahaha.
Miloš: Jedino što nam problem prave autorska prava pa nam nekada platforma mutira neki deo emisije. Na Mixcloudu nismo imali tih problema, Facebook nam je par puta samo isekao emisiju jer smo pustili neki “popularniji” bend. Evo baš u poslednjoj epizodi to se desilo dok je išao novi Mr Bungle, pre 2-3 emisije to se desilo za Prong... Zbog toga je najsigurnije da nas gledate uživo na Twitchu, ako taj video snimak pustite kasnije vrlo moguće da će neki delovi bili mutirani ili isečeni i nećete čuti šta smo vam sve pripremili ili nećete moći da pogledate celu epizodu.
Oprobali ste se u organizaciji koncerta, pomenuli smo i forum. Da li ste razmišljali o pokretanju sopstvenog fanzina?
Miloš: O fanzinu nismo nikada nešto ozbiljno razmišljali, jednostavno nemamo vremena za sve te akcije. Jedan drugar nam je odradio 2 broja BTS fanzina i poklonio, koristio je postove sa foruma i odštampao u desetak primeraka. Lepo to izgleda, voleli bi da i to postoji, ali nas dvojica ne možemo da postignemo da i to radimo. Ako bi neko iz ekipe to preuzeo na sebe sigurno bi ga podržali i pomogli koliko možemo i umemo. U planu je osnivanje udruženja, to bi trebalo baš uskoro da se desi. Planiramo već godinama da se registrujemo i izgleda da ćemo to uraditi vrlo brzo u saradnji sa našim dobrim prijateljem iz Etno kluba gde organizujemo koncerte. Proširićemo malo vidike, uz hardcore i punk koncerte počećemo da pripremamo i razne druge aktivnosti kao što su tribine, izložbe, promocije… Udruženje će raditi odvojeno od podkasta, nosiće isto ime. Čućete uskoro, vrlo uskoro.
Ima li naslednika BTS priče kada jednog dana prestanete da je radite?
Zoka: Udruženje koje je Miloš pomenuo ima za prvenstveni cilj uključivanje mladih ovoga grada u kulturna dešavanja, kako u ulozi posmatrača, tako i kao aktivnih učesnika. Za to će biti potrebno mnogo vremena, snage, volje i živaca, jer je potrebno potpuno promeniti svest mladih. Ako u tome barem malo budemo imali uspeha, možda će se i naći neki potencijalni naslednik BTS priče. Kako stvari sad stoje, ne...
Kakvo je danas stanje u Smederevu? Pretpostavljam kao i svuda, ne baš sjajno. Šta mislite, zašto je to tako? Da li su se vremena promenila i da jednostavno, stvari koje smo mi voleli, današnjim generacijama možda nisu interesantne? Mislim na to da smo se na primer mi okupljali oko muzike koju slušamo a da se današnje generacije identifikuju sa nekim potpuno drugim stvarima. Da je to prosto duh vremena i da je to nešto normalno. Kako vi vidite sve to?
Zoka: A kako bi bilo da preskočimo ovo pitanje? Šalim se, vremena se svakako jesu promenila, sveobuhvatna digitalizacija je učinila svoje, sve je to donekle normalno, ali kod nas je ovo ipak poprimilo ekstremne razmere. Kako da objasnimo da, recimo u poslednjih desetak godina smo na svirkama koje smo organizovali primetili sve skupa jedno 5-6 novih faca, klinaca, u gradu od 100000 stanovnika? Ni na drugim dešavanjeima situacija nije ništa bolja. Nedavno sam radio jedno ozbiljno istraživanje o kulturnim potrebama i navikama smederevskih srednjoškolaca. Rezultati su očekivano bili poražavajući, ali je bilo odgovora koji ulivaju neku nadu - npr. učenici su u velikom procentu zainteresovani za neka dešavanja kojih nema u ponudi u našem gradu (strip, grafiti, street art…). Da bi se stvari u odnosu mladih prema kulturi promenile, mnogo toga treba da se menja, od škole do kulturnih institucija, mnogi su ostali izgubljeni u vremenu i prostoru.
Uozbiljih priču, kažem ja lepo da preskočimo pitanje… :)
Miloš: Juče smo baš bili na protestu protiv zagađenja u Smederevu, udišemo neke kancerogene čestice godinama koje izlaze iz Železare, i na taj protest dođe 50-100 ljudi iz Smedereva. Dakle i stari i mladi, nikome više ništa nije bitno. Nije ljudima bitno ni šta udišu, a kamoli muzika, koncerti ili bilo šta vezano za ovo što mi radimo. Stanje u društvu je isto toliko loše kao i taj vazduh. Ljudi kada im nešto smeta ne izađu da kažu da im nešto smeta, nego ćute i trpe u nekom strahu (ne razumem od čega). Ili jednonstavno pričaju o tome u svoja 4 zida, čekaju i nadaju se da će se možda neko drugi izboriti za njih. To se neće desiti.
Stigli smo lagano do kraja ovog razgovora. Postoji još tema o kojima smo mogli pričati poput humanitarnih akcija, koncerata koje ste organizovali ali ostavimo nešto i za drugi put i čitaocima da sami istražuju.
Hvala vam na vremenu i što svih ovih godina „razbijate tišinu“... Za sam kraj, koliko puta ste mislili da dignete ruke od svega i opet, zašto niste!?
Zoka: Imam utisak da što sam stariji, to sam nenormalniji. Umesto da mi ovakve stvari postaju sve teže, pogotovu u ovakvo vreme, ja se nekako sve lakše odlučujem da guram dalje.
Miloš: Pa da, nije mnogo puta to padalo na pamet. Mada je trenutno aktuelno dizanje ruku od foruma. Da li će se to stvarno desiti još uvek ne znam, hosting nam je plaćen do 1. oktobra pa imamo još toliko vremena da razmislimo. Oduvek sam forum smatrao našim dnevnikom u kome beležimo sve šta smo radili, pa onda tako možeš da se vratiš godinama unazad i podsetiš gde si i sa kim išao. Bilo bi mi žao da više ne postoji, a opet, nema smisla ni da postoji samo za nas petoro. Što se tiče podcasta, sada tek ne razmišljamo o odustajanju jer nam je interesantna ova nova uživo Twitch varijanta. Problem je što je dosta ljudi odustalo od muzike i svesni smo da nas sve manje prate. U trenucima pomišljanja na odustajanje, ja se samo setim koliko mi je ova emisija bila bitna tokom mog odrastanja i sazrevanja, koliko je uvek bila deo mog života, koliko sam prijatelja stekao zahvaljujući ovom razbijanju tišine… pa bilo bi glupo stati. Još uvek imamo želju i ne znam koliko će nas to držati, možda još godinu dana, a možda još čitavih 27 godina.
Hvala i tebi na ovom razgovoru, pozdrav svim vašim čitaocima!
Sa Milošem i Zokom razgovarao Nenad