Nije lako odgovoriti na pitanje zašto ovaj film nije bolji kada su naizged svi sastojci tu, tu je kalorična glazura, i čokoladno punjenje, i voćni naboj, ali i pored svega toga ukus ove letnje poslastice vuče na otužno, bajato, ustajalo. Možda je u pitanju derivatnost svih ideja koje deluju toliko već iznošeno da se paraju po postavi.

Priča o sintetičkoj drogi koja svom uživaocu daje 5 minuta supermoći (uzetih, kako ćemo saznati, od posebnih životinja) i trilingu junaka koji pokušava da razmrsi taj kriminalni čvor deluje originalno, ali zapravo nije ništa drugo nego „Limitless“ spojen sa „X-men“-om iliti pokušaj da se neki brutalni ulični film Dejvida Ajera udruži sa superherojskim žanrom.

Režija je vrlo dinamična i živopisna, ali zapravo ne može da sakrije da je priča u suštini šuplja, nategnuta i prazna, da su likovi posteri iznuđene diversifikacije (sa sve neprivilegovanom crnkinjom koja bi da postane reper kao perjanicom), ali da zajedno nemaju nikakvu hemiju niti čine ovaj film boljim i kompletnijim. Akcija je konkretna, ali neupečatljiva, a čak ni lokacije inače vrlo filmičnog Nju Orleansa nisu iskorišćene na pravi način, pa se doima da se film mahom dešava u nekom propalom, postindustrijskom predgrađu.

Hip-hop vajb koji se nasilno natura kroz kadrove deluje deplasirano i u neskladu sa celom temom, a Džejmi Foks i Džozef Gordon Levit izgledaju kao da odrađuju svoje skupe ugovore zalaganjem koje bi normalno uložili u otvaranje konzerve.

I ostaje neodgovoreno pitanje zašto bi se iko upuštao u uživanje droge koje ti donosi vrlo nespecifične, neglamurozne i u nekim slučajevima potpuno neupotrebljive moći na samo pet minuta (kako uopšte ljudi otkrivaju koje moći imaju, da li se preventivno upucaju nakon prvog uzimanja pilule da provere da nisu besmrtni?).

Slobodan Novokmet