Kada neko radi nešto bez kompromisa, rezultat ne može izostati. To je slučaj i sa projektom Cape Fear iz Smedereva koji je 2018. godine izbacio debi-album "Harvest of the Gods" i izazvao pozitivne reakcije među slušateljstvom, a ni kolege sa scene nisu ostale ravnodušne. Tadašnji pristup je bio izrazito gitaristički, primičući se idejama primitivnog death metala sa doom deonicama i krajnje eksperimentalnim obrtom. Bubnjaru Nenadu Đorđeviću kao začetniku projekta je u tome svesrdno pomogao i gitarista/kompozitor Srđan Branković (AlogiA), takođe i u ulozi pevača, kao prijatelj i sugrađanin. Kako je sam album blažeg usmerenja u odnosu na druge ekstremne metal žanrove, ali opet sa dostatnom žestinom, prijemčiviji je malo širem krugu ljudi, što i nije loša stvar za jedan underground bend, a nedavno je postavljen i na nekoliko prodornih YT kanala:

https://youtu.be/fm92626rz7c (666MrDoom)
https://youtu.be/58VL68JIazI
https://youtu.be/PQq0SHuZhsk

Novi album u formi EP-ja "Near Dark" iz 2020. godine je izneo potpuni preobražaj, i u skladu sa trenutnom situacijom izolacije i odsustva okupljanja, ističući ambijentalne synth-ove u prvi plan, dok su isti na debi-albumu bili u službi pojačavanja atmosfere užasa i beznađa, što se najviše ogleda u pesmama "Voodoo Dance" i "Marginal Sea (Outro)". Ovog puta je Nenad bio zadužen za celokupni album, od sviranja do produkcije, što je podrazumevalo zaokret ka jednostavnijim, ambijentalnijim formama muzike, gde je odsustvo rock/metal instrumentarijuma očigledno (gitare i bubnjevi).

Spisak pesama:
1. Horror Madness
2. Labyrinths Of Fear
3. Near Dark
4. Night Terrors
5. The Shape (Outro)

Za umetnički ugođaj na omotu se pobrinuo još jedan podzemni ratnik naoružan tušem i četkicama, Milosav Ostojić Ostoja, čiji će rad svakako ostaviti utisak da se tu radi o "opasnom" materijalu, ali i svojevrsnoj vizuelnoj zamci i faktoru iznenađenja. Njegov tretman horror-a kao sveumetničkog žanra zapravo pojačava kontra-efekat, jer je na albumu materijal bliži žanrovima kao što su dark electro/synthwave, ali i dungeon synth, koji je na "Near dark"-u poslužio kao polazna tačka. Tu je i direktna posveta, što u muzici, što na omotu, jednom od najinspirativnijih pisaca koji sa muzikom nije imao dodirnih tačaka, a toliko je učinio za mračne odaje ljudske svesti i nepatvorenog vanzemaljskog horror-a - naravno, reč je o H. P. Lavkraftu.

Najbliže ideji dungeon synth-a je pesma "Night Terrors", dok ostale idu dark electro/synthwave linijom i plene svojom jačinom, ali ostavljaju utisak nedorečenosti, najpre zbog kraće dužine pesama, dok sam album ne prelazi 13 minuta. Bez obzira na sve to, Nenad je poveo Cape Fear na neku novu stazu i hrabro istupio, razvijajući viziju u neslućenom pravcu, a slušaocima ostavio otvorene karte na stolu. Muzika koju je ponudio neće ostaviti ravnodušnim ljubitelje žanrova elektronske i primenjene/eksperimentalne muzike, uz činjenicu da su raznorazne subkulture iz osamdesetih godina uticale na ovaj album, i to ne samo u domenu muzike i literature, već i filma i stripova sa mračnom i bizarnom tematikom - nostalgija najviše udara gde boli, a tome se mnogo teško odupreti.

Budite blizu tame, ali ako niste spremni da je prigrlite - tu ni muzika ne pomaže.

(Izdavač oba albuma sam ja, u svojstvu Librarion-a)

Daniel Tikvicki