Anđelo Stano ušao je u svet fantazije 1973. kada je nacrtao ilustracije za 'Dalla Terra alla Luna' ili 'Od Zemlje do Meseca' Julesa Vernea. Priču je adaptirao Robert Katalano. Nekoliko godina objavljivao je crteže u nedeljniku 'Audax', a crtao je i ratne priče za 'Editoriale Dardo'. Tek osamdesetih godina, uspešno sarađujući sa strip izdavačima poput 'Ediperiodici', 'Edifumetto', 'Staff di If'... zapada za oko Serđu Boneliju i njegovom kreativnom timu.

On mu je ponudio da radi na novom strip-liku kog je osmislio Tizijano Sklavi. Lik se zvao Dilan Dog i Stano je nacrtao prvu priču. Na njegov stil uticao je slikar Egon Šile, u čijim je platnima nalazio inspiraciju.

Prvi broj u izdanju Dnevnika
Prvi broj 'Dilana Doga' - 'L'Alba Dei Morti Viventi' ('Zora živih mrtvaca') izašao je u oktobru 1986.

Sam izgled Dilana Doga osmislio je umetnik Klaudio Vila kada je pogledao film 'Another Country' (1984) i Ruperta Evereta u glavnoj ulozi. To je ujedno bila i prva Rupertova uloga na velikom platnu.

Ovaj harizmatični strip-junak dobio je ime po još harizmatičnijem, ekscentričnom pesniku Dilanu Tomasu, čije su poeme pravi romani puni fantazije i nadrealizma... Koliko su Tomasove poeme stripski fantastične, i zbog čega ne čudi što se naš Dilan zove upravo po ovom mađioničaru pisane reči, uverite se sami...

NE ODLAZI TIHO U TU BLAGU NOĆ
Dilan Tomas

Ne odlazi tiho u tu blagu noć
gori i bunca starost na kraju dana.
Žesti se, besni, dok svetlost se gasi.

Lako mudri shvate: tama je pravedna,
jer rečima munju nisu razgranali, ipak –
Ne odlaze tiho u tu noć.

Dobri poslednjim nariču drhtajem
Nad krhkim delima u zelenoj uvali:
Žeste se, besne, dok svetlost se gasi.

Divljavi, sunce love, opevaju mu let.
Kad kasno saznaju da su ga ražalostili,
ne odlaze tiho u tu blagu noć.

Trezveni pred smrt, sumračnim pogledom
Vide: i slepčeve oči gore i raduju se,
Pa se žeste, besne, dok svetlost se gasi.

A ti, moj oče, u tužnim visinama gore:
Kuni me, blagoslovi, tim gorkim suzama!
Ne odlazi u tu blagu noć!

Žesti se, besni, dok svetlost se gasi.


Osim što je crtao stripove, Anđelo je bio i učitelj crtanja u 'Scuola del Fumetto di Milano' (Milanska škola stripa). Ono što ga sigurno izdvaja od ostalih umetnika koji su radili strip 'Dilan Dog' jeste priča 'Dylan Dog - La legione degli scheletri' (Legija kostura) koja je objavljena u decembru 2012. U ovom izuzetnom broju Stano je bio scenarista, crtao je naslovnicu i ceo strip koji je postao prva priča o Dilanu Dogu koju je u potpunosti kreirao jedan umetnik!

O sebi kao umetniku i o radu na Dilanovom liku kaže: 'Svaki crtač pokušava portretisati sebe. Zato mi je bilo teško kad sam počeo crtati Dilana Doga, posebno njegovu kosu, koje meni poprilično manjka. No, bio mi je izazov jer je fizički atraktivan, ima puno životnih avantura i puno devojaka, a što kod mene nije bio slučaj. Zato sam mu dao svoju teatralnost, svoje pokrete dok se krećem i dok govorim. Time sam zaokružio njegov karakter.

Dilan Dog se suočava s teškoćama društva, svim problemima koje možete zamisliti. Svaka žena i muškarac se susreću s problemima svoga vremena - birokratijom, bolestima, otuđenjem... Teško je živeti u ovom svetu. Poruka nije strah od smrti, već strah od života, sa čime se svi moramo suočiti. A Dilan Dog je naš prijatelj, jer nije kao superheroj, već je običan čovek. Doduše, ne možemo reći da je normalan tip, jer se susreće sa čudovištima, zombijima, vampirima, duhovima i svim stvorovima iz noćnih mora. Te noćne more su slične našima i on živi i uči kako se s njima nositi.

Radeći na Dilanu Dogu već gotovo 30 godina, sazreo sam kao crtač i osoba, i zato sam tom liku neizmerno zahvalan.'

I još jedna mala zanimljivost: 1991. Anđelo je kolorisao 'Tarocchi di Dylan Dog' (Tarot karte čija je tema Dilan Dog) koje je dizajnirao Tizijano Sklavi.

I za sam kraj: Ima li u vašoj porodici još zombija, osim Vas?

Tatjana Smiljanić