UNDERGRAND – prva internet rokenrol radio stanica u Srbiji
Helly Cherry
Zoran Popnovakov i Goran Stepančev, osnivači i urednici novosadskih web portala Dotkom - Nepolitikin Zabavnik i Liman Crew, su dobro poznate medijske ličnosti regionalne underground i alternativne muzičke scene. Nije nepoznanica da se domaći nekomercijalni rokenrol održava u životu zahvaljujući ljubavi, entuzijazmu i nesebičnom radu „plemenitih ludakaˮ, pa tako i njih dvojica već godinama o svom trošku u slobodno vreme daju ogroman doprinos opstanku i razvoju onoga u čemu vide smisao svojih života. U maju mesecu ove godine pokrenuli su, u našoj zemlji jedinstven i avangardan, muzički internet radio, što je i povod za ovaj intervju, koji treba da nas upozna s njihovim motivima i razlozima za donošenje te nesvakidašnje i inovativne odluke.
Da li ste pre pokretanja muzičkih blogova i portala imali neka radna iskustva u konvencionalnim medijima?
Goran: Pre pokretanja muzičkog bloga pod nazivom Liman Crew ćerka i ja smo nekoliko meseci sticali početna iskustva u Zoranovom Dotkomu, a fotografijom sam počeo da se bavim krajem 2017. godine. Što bi se reklo krenuli smo s minimalnim znanjem i iskustvom. Pre toga nisam išao na svirke nekih 15 godina.
Zoran: Devedesetih godina prošlog veka pisao sam za razne fanzine od kojih je najpoznatiji bio „Tri drugaraˮ, koji, nažalost, nije prerastao u pravi časopis zbog situacije u državi i problema s distribucijom, kolporterima i plaćanjem.
Kako je došlo do vaše saradnje i kako se ona razvijala do pokretanja muzičke internet radio stanice?
Goran: Rođu Zorana poznajem nekih 17-18 godina. Muzički ukus sam nadograđivao zahvaljujući njemu. U Dotkom sam sa ćerkom Goranom upao preko „rođačke veze” da bismo se oprobali na underground sceni, odnosno naš posao je bio davanje podrške mladim NS bendovima. U jednom momentu je došlo do razilaženja, pa smo pokrenuli naš webzin LC. Saradnja se u jednom kraćem periodu prekinula, ali ubrzo smo shvatili da separatistički ne ide, pa smo nastavili gde smo stali.
Zoran: Znamo se nas dvojica dosta dugo, a usput smo skontali da smo i dalji rođaci. Budući da sam se par godina bavio piraterijom (sada to mogu slobodno da kažem), a i „hrčak” sam po prirodi, pa dovlačim kući sve što mi padne pod ruku, postao sam veliki kolekcionar muzike. Goran je često dolazio kod mene po neke diskove, pa neskromno mogu da kažem da sam donekle uticao i na njegov muzički ukus. Krajem 2015. godine, zajedno sa kolegom poštarom Aleksandrom Tepićem, pokrenuo sam portal Dotkom, a ubrzo su nam se priključili i Stepančevi (Goran i Gorana). Posle nekih godinu i po došlo je do izvesnih neslaganja, pa su oni napustili Dotkom i osnovali Liman Crew, što se pokazalo kao odličan potez, jer je scena dobila dva medija koji se bave undergroundom. Privatno smo se i dalje družili, a vrlo brzo smo obnovili saradnju. Internet radio je moja ideja, stara dve godine, koja je trebala da prati rad Dotkoma, ali sam u realizaciji ostao sam, pa je privremeno napuštena. Krajem aprila ove godine, dok smo još bili zaključavani od strane države, mislim da je Gorana naglas rekla: „A što ne bismo napravili internet radio”? Budući da sam već imao neka saznanja o tome, prosledio sam Goranu neke turorijale i već za par dana smo pokrenuli probno emitovanje.
Zašto ste se odlučili na to medijsko proširenje svojih dosadašnjih web aktivnosti?
Goran: Kod Gorane i mene ideja se javila negde početkom korona epidemije da ubijemo vreme tokom policijskog časa tj. da puštamo muziku preko neta, ali smo znali da ideja nije izvodljiva bez druge strane. Kako kažu roditelje i rodbinu ne možeš birati pa je odluka pala da se obratimo Zoranu.
Zoran: Donekle sam odgovorio na ovo pitanje u pređašnjem odgovoru, ali moram dodati da je moja životna želja bila da budem muzički urednik na nekom radiju, jer mi je nepojmljivo da se na takvom mestu uglavnom nalaze ljudi koji baš i ne vole svoj posao. U nedogled vrte sto pesama, ponavljaju se iste šeme svaki dan, uvek isti bezlični „hitovi” s čestim besmislenim upadicama i šalama „na silu”. Neverovatna je to pojava, ako znamo da postoje milijarde različitih pesama na ovom svetu i beskonačne mogućnosti kombinacija numera i žanrova, a oni se stalno drže istih 100 pesama. Besmisleno, složićete se. Goran se samo nadovezao na taj moj „vlažni san i eto nas, sad imamo UNDERGRAND radio, koji već u naslovu označava o čemu se radi.
Osnivanje tradicionalnog, analognog komercijalnog radija, zahtevalo je velika materijalna ulaganja. Koliko košta i kako napraviti vlastitu internet radio stanicu u digitalno doba? Šta je sve potrebno osim želje, ideja i tehničko-tehnološkog predznanja?
Goran: Mene nije koštalo ništa. Zoran nam je poslao nekoliko web stranica sa upustvima i serverima koji su free. Brzo smo ga napravili, a 01.05. smo krenuli s prvim probnim programom. Mislim da je potrebno da se naoružaš strpljenjem, dobrim internetom i da imaš solidan komp.
Zoran: Znam da bi analogni, terestrijalni radio bio bolja solucija, ali u ovoj zemlji za nas dvojicu, koji pripadamo radničkoj klasi, to je „nemoguća misija”. Pored gomile para bila bi potrebna i gomila raznih dokumenata. Nije da se nisam raspitivao, ali iz dobro obaveštenih izvora mi je savetovano da se manem toga jer nemam „ljude na pravom mestu” i „nisam dovoljno potkovan i podobanˮ. Što se tiče internet radija, zvuči šašavo, ali zaista nismo uložili (skoro) ni dinar. Malo smo šetali raznim serverima i trenutno se usidrili u Zimbabveu! odakle je zeno.fm, naš trenutni server koji od nas ne traži ni cvonjka, a čak nam je dao 5 GB prostora za AUTODJ. Zvuči neverovatno, ali tako je. Razmišljamo o nekom VPS-u i proširivanju mogućnosti, ali još je rano. Pa, radio je aktivan tek dva i po meseca !
Za dugoročnu održivost muzičkog internet radija, koji zvuči profesionalno i ima širu i stalnu publiku, potreban je kvalitetan tim saradnika i zanimljivo osmišljen programski sadržaj. Kakvi su vam planovi u vezi s tom problematikom koncepcijske i razvojne strategije?
Goran: Problem je u tome što ja u fabrici radim šemu 12-24-12-48, a Zoran stalno radi prepodne. Na Goranu ne mogu da se previse oslonim jer studira, a kao tinejdžerka ima neka svoja drugačija interesovanja. Mislim da nam fali još par saradnika i da smo neopravdano zanemarili HC scenu, a tu postoji gomila sjajnih bendova. Pokušavamo stalno da animiramo masu, ali ljudi su lenji i to me strašno živcira i nervira.
Zoran: Od početka su nam se pridružili Milan Rakić, legenda metal i underground scene, koji nedeljom uveče vodi emisiju „Sat groma”, i Laslo Lenkes iz Temerina s emisijom „Lost in music”, koja se bavi alternativnom muzikom i ide ponedeljkom. Takođe, pridružio nam se Vladimir Divjak iz Topole, koji je već imao iskustva na radiju, on vodi emisiju o džez muzici „DEEJAZZ”, i na kraju, moram da se pohvalim, da nam se priključio i Miljan Ristić iz Negotina sa svojim “eXperimentom”. Njegova emisija je samo produžetak i drugačija forma onoga što već radi na svom blogu http://exxxperiment.net/. Antonio Jovanović sa svojim projektom „Ciklonizacija” je pre neki dan pristao da bude novi član naše ekipe, pa će i on dobiti svoju emisiju. Poziv je i dalje otvoren za sve koji misle da mogu da pomognu, da ostvare neku svoju želju, ili jednostavno hoće da budu deo našeg radija. Podrška nam, moram da se pohvalim ,stiže sa svih strana, ali se uglavnom završava na lajkovanju, praćenju i „tapšanju po ramenu”. Slažem se sa Goranom da su ljudi poprilično lenji i da se podrška radiju, kao i kompletnoj underground sceni , uglavnom završava na rečima. Čast izuzecima.
Koncept je od početka bio da puštamo muziku koja ne može da se čuje na drugim stanicama, pa tako nema šanse da čujete sve ono što se smatra estradom, turbo folkom, ili teškim mainstreamom. Normalno da ne puštamo samo ekstremne žanrove već često ima i prijemčivije muzike, ali zaista nastojimo da budemo „drugačiji od drugih”. Od početka stoji otvroen poziv bendovima da nam šalju svoj materijal kako bismo ih promovisali. Ta ideja je lepo funkcionisala, ali je u poslednje dve nedelje skoro zamrla, nadam se da se radi samo o trenutnom zastoju.
Da li razmišljate o nekim oblicima komercijalizacije programa i o profesionalizaciji, s obzirom da ste jedinstvena pojava u našoj zemlji i da imate usko specijalizovanu publiku?
Goran: Nisam nešto razmišljao u tom pravcu.
Zoran: Bilo bi lepo da odemo par koraka dalje i ubacimo reklame, oglase i objave. Zašto ne bismo uzeli neki dinar ako možemo, mada ne mislim da ćemo se previše ovajditi od toga upravo zato što odbijamo da puštamo ono što „široke narodne mase” žele. Tvrdoglavo ćemo gurati ovim putem pa dokle stignemo. Čak i da progutamo tu „žabu” i počnemo da puštamo komercijalniju muziku, mislim da bismo debelo pogrešili, jer kome treba još jedna takva radio stanica u moru istih.
Da li imate problema sa naplatom autorskih prava muzike koju emitujete i generalno s kojim ste se problemima i ograničenjima dosad suočili?
Goran: Ne crtaj đavola na zidu (smeh). Problema/goblena nije bilo, sem što smo preventive radi promenili izgled logoa. Rođo, kako je u Požarevcu, jel te puštaju sat dnevno napolje? (smeh).
Zoran: Nadao sam se da nas nećeš to pitati (smeh). Ne bih da čačkam mečku pa bih radije preskočio odgovor. Samo ću reći da smo promenili prvobitni logo jer su nam dobronamerni ljudi skrenuli pažnju da previše liči na jednu estradnu produkciju i da bismo mogli da imamo pravnih problema zbog toga.
Da li planirate 24-časovno emitovanje, imate li podatke o slušanosti i koje su po vama prednosti i mane internet radija?
Goran: 24-časovno emitovanje ide već nekih mesec dana. Prednosti su te što mogu da te slušaju u bilo kom kutku zemljine kugle, a mane, pa kada nestane struje, ili neta, ali imamo sreće na serveru postoji Auto DJ.
Zoran: Svakoga minuta u toku dana kada odete na zeno.fm/undergrand-radio čućete da nešto svira. Zvanična šema će sigurno još neko vreme ostati od 17-24h, jer je veći posao nego što se može zamisliti sklapanje plejlista, snimanje najava, smišljanje i ubacivanje džinglova, skidanje noviteta, tagovanje, normalizacija, konvertovanje i sve ono što mora da se odradi da bi se dobio kakav-takav kvalitet. Moram da kažem da smo jedan od retkih radija koji muziku pušta u kvalitetu od 320 kb/s, pa neko ko nas sluša dobija isti zvuk kao da je pustio nešto sa svog kompjutera. Goran i ja smo audiofili i radije nećemo slušati muziku nego što ćemo prihvatiti „zvuk iz kante”. Ako se poklope neke najavljene karte i dobijemo još jednog urednika, koji će uz Gorana i mene biti tu da pomogne u uređivanju programa, bumo videli da šemu proširimo za još koji sat. Mada, smatram da za sada ovaj koncept s jednosatnim muzičkim blokovima i rubrikama fino funkcioniše, jer ljudi nemaju vremena da se duže od 60 minuta nečemu kvalitetno posvete. Zato se trudimo da svaki dan puštamo što različitiju muziku, pa ponekad nelogično posle nekog metala možete čuti funk zvuk, a zatim hardcore ili jazz.
Prednost internet radija je što ga možete čuti u svakom kutku planete. Moram se pohvaliti da imamo zavidnu bazu slušalaca u Kanadi i SAD-u. Imamo stalne slušaoce u Brazilu, Kolumbiji i Litvaniji (sve to vidimo na odličnoj analitici dobijenoj od zeno.fm, koja nam pomaže da saznamo koja muzika se više sluša, koji termini su bolje pokriveni i koje emisije su najpopularnije). Mana je, naravno, što se, konkretno, u našoj zemlji, navika slušanja radija poprilično izgubila, pa se uglavnom sluša usput, u kolima, na poslu, ili dok nešto radite, a još uvek je popularniji stari, zemaljski radio i dobri stari FM.
Za kraj, priznaću iskreno da sam se posle nekih mesec dana nosio mišlju da prekinemo emitovanje jer nisam bio zadovoljan odzivom slušalaca. Nisam ni sada zadovoljan, jer uvek može bolje, ali je broj slušalaca vidno porastao. Obećavamo da ćemo biti još bolji, a za to će nam trebati još strpljenja i interakcije sa slušaocima, koja još uvek nije na potrebnom nivou. Entuzijazma nam ne manjka, voljni smo i da učimo, kao i da sarađujemo sa svakim ko nam se javi. Slušajte UNDERGRAND radio!!!
Intervju pripremio Milan Đorđević
Da li ste pre pokretanja muzičkih blogova i portala imali neka radna iskustva u konvencionalnim medijima?
Goran: Pre pokretanja muzičkog bloga pod nazivom Liman Crew ćerka i ja smo nekoliko meseci sticali početna iskustva u Zoranovom Dotkomu, a fotografijom sam počeo da se bavim krajem 2017. godine. Što bi se reklo krenuli smo s minimalnim znanjem i iskustvom. Pre toga nisam išao na svirke nekih 15 godina.
Zoran: Devedesetih godina prošlog veka pisao sam za razne fanzine od kojih je najpoznatiji bio „Tri drugaraˮ, koji, nažalost, nije prerastao u pravi časopis zbog situacije u državi i problema s distribucijom, kolporterima i plaćanjem.
Kako je došlo do vaše saradnje i kako se ona razvijala do pokretanja muzičke internet radio stanice?
Goran: Rođu Zorana poznajem nekih 17-18 godina. Muzički ukus sam nadograđivao zahvaljujući njemu. U Dotkom sam sa ćerkom Goranom upao preko „rođačke veze” da bismo se oprobali na underground sceni, odnosno naš posao je bio davanje podrške mladim NS bendovima. U jednom momentu je došlo do razilaženja, pa smo pokrenuli naš webzin LC. Saradnja se u jednom kraćem periodu prekinula, ali ubrzo smo shvatili da separatistički ne ide, pa smo nastavili gde smo stali.
Zoran: Znamo se nas dvojica dosta dugo, a usput smo skontali da smo i dalji rođaci. Budući da sam se par godina bavio piraterijom (sada to mogu slobodno da kažem), a i „hrčak” sam po prirodi, pa dovlačim kući sve što mi padne pod ruku, postao sam veliki kolekcionar muzike. Goran je često dolazio kod mene po neke diskove, pa neskromno mogu da kažem da sam donekle uticao i na njegov muzički ukus. Krajem 2015. godine, zajedno sa kolegom poštarom Aleksandrom Tepićem, pokrenuo sam portal Dotkom, a ubrzo su nam se priključili i Stepančevi (Goran i Gorana). Posle nekih godinu i po došlo je do izvesnih neslaganja, pa su oni napustili Dotkom i osnovali Liman Crew, što se pokazalo kao odličan potez, jer je scena dobila dva medija koji se bave undergroundom. Privatno smo se i dalje družili, a vrlo brzo smo obnovili saradnju. Internet radio je moja ideja, stara dve godine, koja je trebala da prati rad Dotkoma, ali sam u realizaciji ostao sam, pa je privremeno napuštena. Krajem aprila ove godine, dok smo još bili zaključavani od strane države, mislim da je Gorana naglas rekla: „A što ne bismo napravili internet radio”? Budući da sam već imao neka saznanja o tome, prosledio sam Goranu neke turorijale i već za par dana smo pokrenuli probno emitovanje.
Zašto ste se odlučili na to medijsko proširenje svojih dosadašnjih web aktivnosti?
Goran: Kod Gorane i mene ideja se javila negde početkom korona epidemije da ubijemo vreme tokom policijskog časa tj. da puštamo muziku preko neta, ali smo znali da ideja nije izvodljiva bez druge strane. Kako kažu roditelje i rodbinu ne možeš birati pa je odluka pala da se obratimo Zoranu.
Zoran: Donekle sam odgovorio na ovo pitanje u pređašnjem odgovoru, ali moram dodati da je moja životna želja bila da budem muzički urednik na nekom radiju, jer mi je nepojmljivo da se na takvom mestu uglavnom nalaze ljudi koji baš i ne vole svoj posao. U nedogled vrte sto pesama, ponavljaju se iste šeme svaki dan, uvek isti bezlični „hitovi” s čestim besmislenim upadicama i šalama „na silu”. Neverovatna je to pojava, ako znamo da postoje milijarde različitih pesama na ovom svetu i beskonačne mogućnosti kombinacija numera i žanrova, a oni se stalno drže istih 100 pesama. Besmisleno, složićete se. Goran se samo nadovezao na taj moj „vlažni san i eto nas, sad imamo UNDERGRAND radio, koji već u naslovu označava o čemu se radi.
Osnivanje tradicionalnog, analognog komercijalnog radija, zahtevalo je velika materijalna ulaganja. Koliko košta i kako napraviti vlastitu internet radio stanicu u digitalno doba? Šta je sve potrebno osim želje, ideja i tehničko-tehnološkog predznanja?
Goran: Mene nije koštalo ništa. Zoran nam je poslao nekoliko web stranica sa upustvima i serverima koji su free. Brzo smo ga napravili, a 01.05. smo krenuli s prvim probnim programom. Mislim da je potrebno da se naoružaš strpljenjem, dobrim internetom i da imaš solidan komp.
Zoran: Znam da bi analogni, terestrijalni radio bio bolja solucija, ali u ovoj zemlji za nas dvojicu, koji pripadamo radničkoj klasi, to je „nemoguća misija”. Pored gomile para bila bi potrebna i gomila raznih dokumenata. Nije da se nisam raspitivao, ali iz dobro obaveštenih izvora mi je savetovano da se manem toga jer nemam „ljude na pravom mestu” i „nisam dovoljno potkovan i podobanˮ. Što se tiče internet radija, zvuči šašavo, ali zaista nismo uložili (skoro) ni dinar. Malo smo šetali raznim serverima i trenutno se usidrili u Zimbabveu! odakle je zeno.fm, naš trenutni server koji od nas ne traži ni cvonjka, a čak nam je dao 5 GB prostora za AUTODJ. Zvuči neverovatno, ali tako je. Razmišljamo o nekom VPS-u i proširivanju mogućnosti, ali još je rano. Pa, radio je aktivan tek dva i po meseca !
Za dugoročnu održivost muzičkog internet radija, koji zvuči profesionalno i ima širu i stalnu publiku, potreban je kvalitetan tim saradnika i zanimljivo osmišljen programski sadržaj. Kakvi su vam planovi u vezi s tom problematikom koncepcijske i razvojne strategije?
Goran: Problem je u tome što ja u fabrici radim šemu 12-24-12-48, a Zoran stalno radi prepodne. Na Goranu ne mogu da se previse oslonim jer studira, a kao tinejdžerka ima neka svoja drugačija interesovanja. Mislim da nam fali još par saradnika i da smo neopravdano zanemarili HC scenu, a tu postoji gomila sjajnih bendova. Pokušavamo stalno da animiramo masu, ali ljudi su lenji i to me strašno živcira i nervira.
Zoran: Od početka su nam se pridružili Milan Rakić, legenda metal i underground scene, koji nedeljom uveče vodi emisiju „Sat groma”, i Laslo Lenkes iz Temerina s emisijom „Lost in music”, koja se bavi alternativnom muzikom i ide ponedeljkom. Takođe, pridružio nam se Vladimir Divjak iz Topole, koji je već imao iskustva na radiju, on vodi emisiju o džez muzici „DEEJAZZ”, i na kraju, moram da se pohvalim, da nam se priključio i Miljan Ristić iz Negotina sa svojim “eXperimentom”. Njegova emisija je samo produžetak i drugačija forma onoga što već radi na svom blogu http://exxxperiment.net/. Antonio Jovanović sa svojim projektom „Ciklonizacija” je pre neki dan pristao da bude novi član naše ekipe, pa će i on dobiti svoju emisiju. Poziv je i dalje otvoren za sve koji misle da mogu da pomognu, da ostvare neku svoju želju, ili jednostavno hoće da budu deo našeg radija. Podrška nam, moram da se pohvalim ,stiže sa svih strana, ali se uglavnom završava na lajkovanju, praćenju i „tapšanju po ramenu”. Slažem se sa Goranom da su ljudi poprilično lenji i da se podrška radiju, kao i kompletnoj underground sceni , uglavnom završava na rečima. Čast izuzecima.
Koncept je od početka bio da puštamo muziku koja ne može da se čuje na drugim stanicama, pa tako nema šanse da čujete sve ono što se smatra estradom, turbo folkom, ili teškim mainstreamom. Normalno da ne puštamo samo ekstremne žanrove već često ima i prijemčivije muzike, ali zaista nastojimo da budemo „drugačiji od drugih”. Od početka stoji otvroen poziv bendovima da nam šalju svoj materijal kako bismo ih promovisali. Ta ideja je lepo funkcionisala, ali je u poslednje dve nedelje skoro zamrla, nadam se da se radi samo o trenutnom zastoju.
Da li razmišljate o nekim oblicima komercijalizacije programa i o profesionalizaciji, s obzirom da ste jedinstvena pojava u našoj zemlji i da imate usko specijalizovanu publiku?
Goran: Nisam nešto razmišljao u tom pravcu.
Zoran: Bilo bi lepo da odemo par koraka dalje i ubacimo reklame, oglase i objave. Zašto ne bismo uzeli neki dinar ako možemo, mada ne mislim da ćemo se previše ovajditi od toga upravo zato što odbijamo da puštamo ono što „široke narodne mase” žele. Tvrdoglavo ćemo gurati ovim putem pa dokle stignemo. Čak i da progutamo tu „žabu” i počnemo da puštamo komercijalniju muziku, mislim da bismo debelo pogrešili, jer kome treba još jedna takva radio stanica u moru istih.
Da li imate problema sa naplatom autorskih prava muzike koju emitujete i generalno s kojim ste se problemima i ograničenjima dosad suočili?
Goran: Ne crtaj đavola na zidu (smeh). Problema/goblena nije bilo, sem što smo preventive radi promenili izgled logoa. Rođo, kako je u Požarevcu, jel te puštaju sat dnevno napolje? (smeh).
Zoran: Nadao sam se da nas nećeš to pitati (smeh). Ne bih da čačkam mečku pa bih radije preskočio odgovor. Samo ću reći da smo promenili prvobitni logo jer su nam dobronamerni ljudi skrenuli pažnju da previše liči na jednu estradnu produkciju i da bismo mogli da imamo pravnih problema zbog toga.
Da li planirate 24-časovno emitovanje, imate li podatke o slušanosti i koje su po vama prednosti i mane internet radija?
Goran: 24-časovno emitovanje ide već nekih mesec dana. Prednosti su te što mogu da te slušaju u bilo kom kutku zemljine kugle, a mane, pa kada nestane struje, ili neta, ali imamo sreće na serveru postoji Auto DJ.
Zoran: Svakoga minuta u toku dana kada odete na zeno.fm/undergrand-radio čućete da nešto svira. Zvanična šema će sigurno još neko vreme ostati od 17-24h, jer je veći posao nego što se može zamisliti sklapanje plejlista, snimanje najava, smišljanje i ubacivanje džinglova, skidanje noviteta, tagovanje, normalizacija, konvertovanje i sve ono što mora da se odradi da bi se dobio kakav-takav kvalitet. Moram da kažem da smo jedan od retkih radija koji muziku pušta u kvalitetu od 320 kb/s, pa neko ko nas sluša dobija isti zvuk kao da je pustio nešto sa svog kompjutera. Goran i ja smo audiofili i radije nećemo slušati muziku nego što ćemo prihvatiti „zvuk iz kante”. Ako se poklope neke najavljene karte i dobijemo još jednog urednika, koji će uz Gorana i mene biti tu da pomogne u uređivanju programa, bumo videli da šemu proširimo za još koji sat. Mada, smatram da za sada ovaj koncept s jednosatnim muzičkim blokovima i rubrikama fino funkcioniše, jer ljudi nemaju vremena da se duže od 60 minuta nečemu kvalitetno posvete. Zato se trudimo da svaki dan puštamo što različitiju muziku, pa ponekad nelogično posle nekog metala možete čuti funk zvuk, a zatim hardcore ili jazz.
Prednost internet radija je što ga možete čuti u svakom kutku planete. Moram se pohvaliti da imamo zavidnu bazu slušalaca u Kanadi i SAD-u. Imamo stalne slušaoce u Brazilu, Kolumbiji i Litvaniji (sve to vidimo na odličnoj analitici dobijenoj od zeno.fm, koja nam pomaže da saznamo koja muzika se više sluša, koji termini su bolje pokriveni i koje emisije su najpopularnije). Mana je, naravno, što se, konkretno, u našoj zemlji, navika slušanja radija poprilično izgubila, pa se uglavnom sluša usput, u kolima, na poslu, ili dok nešto radite, a još uvek je popularniji stari, zemaljski radio i dobri stari FM.
Za kraj, priznaću iskreno da sam se posle nekih mesec dana nosio mišlju da prekinemo emitovanje jer nisam bio zadovoljan odzivom slušalaca. Nisam ni sada zadovoljan, jer uvek može bolje, ali je broj slušalaca vidno porastao. Obećavamo da ćemo biti još bolji, a za to će nam trebati još strpljenja i interakcije sa slušaocima, koja još uvek nije na potrebnom nivou. Entuzijazma nam ne manjka, voljni smo i da učimo, kao i da sarađujemo sa svakim ko nam se javi. Slušajte UNDERGRAND radio!!!
Intervju pripremio Milan Đorđević