Ako je „The Old Guard“ išta dokazao to je da na Šarliz Teron možete nalepiti bilo kakvu frizuru, ona može da nosi film bez po muke i sa suverenošću koju ima Kijanu Rivs u „Džonu Viku“. S te strane „The Old Guard", kojim se Netfliks već diči kao jednim od gledanijih svojih filmova, ne donosi ništa specijalno novo osim što spaja jedan vrlo konkretan tip šibadžijskog akcionog filma koji podrazumeva mnogo bliskokontakne borbe prsa u prsa sa nekom fantazijom o besmrtnim ratnicima koji vekovima krstare Zemljom i ispravljaju krive Drine.

Taj deo sa fantazijom poprilično je naivan i neubedljiv u pokušajima da se integriše što u grčku što u neke druge bliskoistočne ili istočne mitologije, ali je zato akcioni deo sasvim na mestu i ne izneverava ljubitelje žanra, osim kada scene preneglašenom pop/rnb muziom deluju kao muzički spotovi koreografisani sa mnogo pucnjave. Tu su i generični zlikovci, medicinari u potrazi za besmrtnošću i isceljenjem koju će prodavati na tržišu kao robu, a tu je i novopridošli ratnik čija je funkcija čisto naratološka u smislu da kroz oči novog člana družine dobijemo gomilu ekspozicije koja će pokušati da nam objasni taj svet besmrtnih „Vulverina“ koji spasavaju ljude iz ratom zahvaćenih područja. Da ne spominjemo da je cela družina sasvim politički korektna po pitanju identifikacije na etničko/seksualna orijentacija koordinatnoj osi.

Sve u svemu, ni puna pobeda ni potpuni promašaj, očigledno nastao kao deo jedne šire franšize koja je bolno okrenuta ka nastavku, koga će, možebiti, i biti.

Slobodan Novokmet