PALM SPRINGS (2020) – Sviraj to opet, i opet, i opet…
Helly Cherry
U poslednje vreme navikli smo se da koncept „ponavljanja dana“ ili dana mrmota gledamo u prevrednovanom izdanju kroz SF („Edge of tomorow“), slešer horor („Happy death day“) ili misterioznu crnohumornu seriju („Russian doll“), ali ovaj put Endi Samberg (sada već komičarski sasvim sazreo) i ekipa iza brenda „The Lonely island“ odlučili su da nam podare nešto kao romantičnu komediju koja se dešava u svetu konstantnog resetovanja kalendara na isti dan.
„Palm Springs“ je upravo na tome, a možda i u nedostatku jake konkurencije, postao najbolja „komedija“ ovog crnog ne ponovilo se leta. Iako je sam koncept sam po sebi već razgažen, čini se da je ekipa iza ovog naslova našla način da ga osveži i da mu mali „tvist“. Endi Samberg (Najls) i Kristin Miloti (Sara) stranci su koji se sreću na venčanju njene sestre u narečenom Palm Springsu, krenu malo da flertuju i raspipavaju se ne bi li kobne noći Sara spletom nesrećnih okolnosti upala u vremensku petlju koju Najls već u tom momentu proživljava hiljaditi put i koju sada zajedno dele. A da u tome nisu sami pobrinuće se i Džej Kej Simons sa neobičnom potrebom da Najlsa gađa strelama i da se pojavi s vremena na vreme ubojitom agendom.
Da li će nevoljno spojeni junaci naći način da, iznova preživljavajući dosadni dan venčanja, egzistiraju u konstantnom krugu monotone i depresivne repeticije (jel neko rekao život?) ili će, naprotiv, nepomireni sa sudbinom zarobljenosti u toj vremenskoj centrifugi pokušati iz toga da izađu, ostaje na filmu da nam odgovori, a nama da u međuvremnu uživamo u onome što ima da nam ponudi, a to je lepa kombinacija pitke komedije i crnohumorno egzistencijalne zapitanosti nad smislom života. Jer sasvim prigodno naši junaci nisu savršeni i ponavljanje dana daje im mogućnost, osim što uživaju u obešenjaštvu bez mogućnosti da budu kažnjeni i nekoliko nasilnih smrti, preispitaju svoju egzistenciju, životne odluke, prioritete i međusoban odnos.
Milotijeva, kao smorena, neispunjena i očigledno nepopularnija od dve sestre, i Samberg, kao pomalo detinjasti i nesnađeni obešenjak koji voli da cirka, lepo su spojeni par koji ima odgovarajuću i romantičnu i komičarsku hemiju i energiju, njihov odnos deluje prirodno, neusiljeno i fino se nadopunjuje i nadograđuje okolnostima koje ih okružuju, a koje nalaze način da, iako se dan u suštini ponavlja, otkrivaju pred njima nove deliće slagalice koji će im pomoći da razreše svoj odnos.
Slobodan Novokmet
Da li će nevoljno spojeni junaci naći način da, iznova preživljavajući dosadni dan venčanja, egzistiraju u konstantnom krugu monotone i depresivne repeticije (jel neko rekao život?) ili će, naprotiv, nepomireni sa sudbinom zarobljenosti u toj vremenskoj centrifugi pokušati iz toga da izađu, ostaje na filmu da nam odgovori, a nama da u međuvremnu uživamo u onome što ima da nam ponudi, a to je lepa kombinacija pitke komedije i crnohumorno egzistencijalne zapitanosti nad smislom života. Jer sasvim prigodno naši junaci nisu savršeni i ponavljanje dana daje im mogućnost, osim što uživaju u obešenjaštvu bez mogućnosti da budu kažnjeni i nekoliko nasilnih smrti, preispitaju svoju egzistenciju, životne odluke, prioritete i međusoban odnos.
Milotijeva, kao smorena, neispunjena i očigledno nepopularnija od dve sestre, i Samberg, kao pomalo detinjasti i nesnađeni obešenjak koji voli da cirka, lepo su spojeni par koji ima odgovarajuću i romantičnu i komičarsku hemiju i energiju, njihov odnos deluje prirodno, neusiljeno i fino se nadopunjuje i nadograđuje okolnostima koje ih okružuju, a koje nalaze način da, iako se dan u suštini ponavlja, otkrivaju pred njima nove deliće slagalice koji će im pomoći da razreše svoj odnos.
Slobodan Novokmet