Nova škola starog vragodejanija - recenzija Nihilovog tejpa "Satan resavski" (2020)
Helly Cherry
Već neko vreme sam fasciniran ekipom pod krovom Zicer Inc.-a i iskren da budem, pored izvanrednog mikstejpa "Najbolji svet" i "Subliminal"-a Spejs Noksija, o kojima sam neštedimice pisao, moram priznati da sam nestrpljivo očekivao i Nihilov dugosvirajući manifest (i smarao ga u privatnoj poruci, haha), u međuvremenu zaboravio na to i "Satan resavski" se niotkuda pojavio, u skladu sa imenom, na raskršću Fejsbuka i Deezera.
(vrag!)
Nisam očekivao išta manje i jebačkije, ali moram priznati da je album na heavy repeat-u svaki dan. Kako mi je i sam rekao, trebalo je da bude EP, ali na kraju ispade albumčina. Počevši od omota koji apsolutno hirurški odstranjuje sposobnost za razlučivanje da li se tu radi o black metalu ili trap/hip-hop-u, jer može služiti obojici gospodara. On je zapravo uvodnik u priču koja je stara koliko i vreme, a iz Nihilovih versova ne znamo da li je on sam sin tame ili jedan od malobrojnih glasnika. Možda bolje i da nikad ne saznamo, jer ko sa đavolom tikve sadi, one mu se o glavu lupaju, tako kažu naši stari.
Malo šale nije na odmet, a ko je odneo šalu saznaćete ukoliko budete pažljivo slušali album, koji tematsku širinu veličine Rusije pokriva još boljim synthovima (ima i orijentalnog melosa, majke mi), praskajućim, gotovo neparnim ritmom, a atmosfera zaista nije nimalo anđeoska. Uspeo je da dodatno 'pokvari' i Lavana, kolegu iz kolektiva koji me je poprilično iznenadio svojim najtvrđim istupom do sad. Ovakav veštičiji kazan u kome se susreću narodne doskočice i mitologije, moderni okultistički motivi, nebrojene reference iz pop-kulture, turbofolka, Južnog Vetra (benda, ne filma), subkultura od punka do black metala, biblijskih marifetluka toliko izmešanih da ćete pomisliti da se neko poigrava sa vašim mozgom, što i nije daleko od istine. Naravno, ni treperski 'fazoni' nisu izbačeni iz kombinacije. Neko će možda da lane da sveukupna atmosfera priziva Ghostemane-a, iako bih se ja više kladio u neprejebivi potencijal našeg Resavca - ipak smo mi Srbi. Čak i sam naziv albuma mi uopšte ne priziva onog "Panonskog", iako sam autor pre bira GG Allin-a, a da li će da baca fekalije po publici kada bude imao neki nastup, ako ova Korona ikada prođe, moraćete da pitate njega. U jednom momentu se pominju i Vlajne, stoga đavolskih rabota ima na pristojnom nivou, ne bi se ni gospodin Mega Therion zastideo.
Ja sam iskreno oduševljen slobodnim konceptom albuma, nema 'fillera', sage o vragodejanijama teku sporo ali žustrim versovima za koje vam zapravo treba i predznanje, zbog količine i fantastične kombinacije informacija i izbegavanja opštih mesta. To je zapravo i presudilo zašto mi je "Satan Resavski" jedan od novih omiljenih albuma, jer se namenski obraća nama ludacima koji se takmičimo u poznavanju kulturoloških pojava u umetnosti i nauci, a one koje mrzi da istražuju, imaju zrno mudrosti na licu mesta, a zauzvrat ne moraju da potpisuju išta. Možda. Ako neko i ne mari i želi samo "flex", eto mu ga, jer muzička podloga šije sama po sebi. Takođe, odluka da prethodni benger "Istočna Evropa" bude na albumu je na mestu i nekim čudom se uklapa.
Zamislite da album prevagne na black metal stranu i da se Nihil dohvati nekog instrumenta (iz pouzdanih izvora znam da ume), to bi bio potez veka.
Preporuka: ceo album, ne budite pičke, jer će đavo doći po svoje. Međutim, moram da istaknem "Resavski masakr motornom testerom", "Brzi satanizam lajf" i "Vragodnošalu", vrte se u glavi neprestano, haos.
Daniel Tikvicki
(vrag!)
Nisam očekivao išta manje i jebačkije, ali moram priznati da je album na heavy repeat-u svaki dan. Kako mi je i sam rekao, trebalo je da bude EP, ali na kraju ispade albumčina. Počevši od omota koji apsolutno hirurški odstranjuje sposobnost za razlučivanje da li se tu radi o black metalu ili trap/hip-hop-u, jer može služiti obojici gospodara. On je zapravo uvodnik u priču koja je stara koliko i vreme, a iz Nihilovih versova ne znamo da li je on sam sin tame ili jedan od malobrojnih glasnika. Možda bolje i da nikad ne saznamo, jer ko sa đavolom tikve sadi, one mu se o glavu lupaju, tako kažu naši stari.
Malo šale nije na odmet, a ko je odneo šalu saznaćete ukoliko budete pažljivo slušali album, koji tematsku širinu veličine Rusije pokriva još boljim synthovima (ima i orijentalnog melosa, majke mi), praskajućim, gotovo neparnim ritmom, a atmosfera zaista nije nimalo anđeoska. Uspeo je da dodatno 'pokvari' i Lavana, kolegu iz kolektiva koji me je poprilično iznenadio svojim najtvrđim istupom do sad. Ovakav veštičiji kazan u kome se susreću narodne doskočice i mitologije, moderni okultistički motivi, nebrojene reference iz pop-kulture, turbofolka, Južnog Vetra (benda, ne filma), subkultura od punka do black metala, biblijskih marifetluka toliko izmešanih da ćete pomisliti da se neko poigrava sa vašim mozgom, što i nije daleko od istine. Naravno, ni treperski 'fazoni' nisu izbačeni iz kombinacije. Neko će možda da lane da sveukupna atmosfera priziva Ghostemane-a, iako bih se ja više kladio u neprejebivi potencijal našeg Resavca - ipak smo mi Srbi. Čak i sam naziv albuma mi uopšte ne priziva onog "Panonskog", iako sam autor pre bira GG Allin-a, a da li će da baca fekalije po publici kada bude imao neki nastup, ako ova Korona ikada prođe, moraćete da pitate njega. U jednom momentu se pominju i Vlajne, stoga đavolskih rabota ima na pristojnom nivou, ne bi se ni gospodin Mega Therion zastideo.
Ja sam iskreno oduševljen slobodnim konceptom albuma, nema 'fillera', sage o vragodejanijama teku sporo ali žustrim versovima za koje vam zapravo treba i predznanje, zbog količine i fantastične kombinacije informacija i izbegavanja opštih mesta. To je zapravo i presudilo zašto mi je "Satan Resavski" jedan od novih omiljenih albuma, jer se namenski obraća nama ludacima koji se takmičimo u poznavanju kulturoloških pojava u umetnosti i nauci, a one koje mrzi da istražuju, imaju zrno mudrosti na licu mesta, a zauzvrat ne moraju da potpisuju išta. Možda. Ako neko i ne mari i želi samo "flex", eto mu ga, jer muzička podloga šije sama po sebi. Takođe, odluka da prethodni benger "Istočna Evropa" bude na albumu je na mestu i nekim čudom se uklapa.
Zamislite da album prevagne na black metal stranu i da se Nihil dohvati nekog instrumenta (iz pouzdanih izvora znam da ume), to bi bio potez veka.
Preporuka: ceo album, ne budite pičke, jer će đavo doći po svoje. Međutim, moram da istaknem "Resavski masakr motornom testerom", "Brzi satanizam lajf" i "Vragodnošalu", vrte se u glavi neprestano, haos.
Daniel Tikvicki