Leftover Bullets - Tell mama we’re doing OK (2020)
Helly Cherry
Svedoci smo koliko je grčka scena poslednjih godina napredovala. Da, grčka je trenutno jedna od najjačih evropskih scena. Nightstalker, 1000mods, Planet of Zeus, Naxatras su samo neki od bendova koji ostavljaju značajan trag i ispisuju novu muzičku istoriju. Sve njih smo imali prilike da vidimo i na našim prostorima te zaista možemo biti srećni što u trenutno aktuelnim bendovima možemo u potpunosti uživati i biti direktan svedok tog talasa.
Deo te priče su i Leftover Bullets, ekipa koja dolazi iz Soluna i neguje nešto drugačiji zvuk od gorepomenutih. Još jedan pokazatelj da je tamošnja scena i šarenolika. Leftover Bullets svoj zvuk temelje na hard roku i heviju koji je svoj vrhunac doživeo 80-ih pa do početka 90-ih kada su došli neki novi pravci. Od tada je prošlo preko dvadeset godina ali Leftover Bullets nastavljaju da održavaju hard i hevi plamen živim. Naravno, taj zvuk danas ipak zvuči nešto modernije, pre svega zahvaljujući današnjoj produkciji ali i tome što momci iz benda nisu konzervativni te su svoj zvuk obogatili i drugim pravcima koji su obeležili pomenute godine (čitaj: pank rok, metal, grandž) uz prstohvat progresivnog i indi rok zvuka.
"Tell mama we’re doing OK" je naziv njihovog drugog albuma i ako mene pitate, sasvim lepo opisuje album. Ako ste i imali sumnji, sam naslov će vam reći da nema razloga za brigu. Leftover Bullets se i više nego dobro snalaze u svojim ulogama i sigurno plivaju hard rok i hevi metal vodama. Mislim da razlog za tako nešto treba tražiti u njihovim godinama i iskustvu. Mlade godine donose često prepaljenost i naloženost zbog kojih bendovi često lutaju i žele sve sad i odmah što dovede do haotičnih pesama gde je nabacano sve i svašta. Momci iz ovog benda su sa ovom pričom krenuli u svojim srednjim tridesetim godinama tako da iza sebe imaju i (više)decenijski staž (što kao konzumenti, što kao autori muzike). Za neke stvari je potrebno vreme a Leftover Bullets su sazreli i kao ljudi i kao muzičari tako da svojim pesmama mogu da pristupaju sa mnogo više pažnje, promišljenosti i strpljenja. Možda i u tome leži razlog što je prošlo četiri godine pauze između dva albuma. I ako mene pitate, to je pravi recept. Tako se dobija album koji je tu da ostane i pesme koje će trajati.
"Tell mama we’re doing OK" ima sve, brze pesme ali i balade, melodičnost, atmosferu te čuvene solaže i vokal koji su i glavno obeležje ovog pravca.
Ne znam koliko je ovaj hard i hevi aktuelan kod današnjih klinaca ali sam siguran da će ovaj album sa zadovoljstvom preslušati svako ko je 80-ih i 90-ih odrastao na ovakvom zvuku. Album sam u nekoliko navrata slušao sa uživanjem i dobrom dozom nostalgije. U jednom od intervjua sam pročitao da su i sami muzičari svesni da je pravac koji sviraju "out of date" ali činjenica da ga i dalje neguju mi jednostavno govori da ovde nema mesta kalkulisanju. Momci ovo zaista vole i žele ljubav prema ovakvom zvuku da prenesu i na mlađe naraštaje.
Nakon izdavanja ovog albuma, u planu je i turneja koja će po svemu sudeći obuhvatiti i naše krajeve. Mislim da je nakon dva albuma i pravo vreme za tako nešto. Grčki bendovi su ovde uvek dobro prolazili i ne mogu da se otmem utisku da je to delom i zbog neke posebne veze koja postoji između naša dva naroda. Ona druga polovina zbog koje dobro prolaze je svakako dobar zvuk a "Meci" umeju da pogode metu.
Miloš Pavlović
Deo te priče su i Leftover Bullets, ekipa koja dolazi iz Soluna i neguje nešto drugačiji zvuk od gorepomenutih. Još jedan pokazatelj da je tamošnja scena i šarenolika. Leftover Bullets svoj zvuk temelje na hard roku i heviju koji je svoj vrhunac doživeo 80-ih pa do početka 90-ih kada su došli neki novi pravci. Od tada je prošlo preko dvadeset godina ali Leftover Bullets nastavljaju da održavaju hard i hevi plamen živim. Naravno, taj zvuk danas ipak zvuči nešto modernije, pre svega zahvaljujući današnjoj produkciji ali i tome što momci iz benda nisu konzervativni te su svoj zvuk obogatili i drugim pravcima koji su obeležili pomenute godine (čitaj: pank rok, metal, grandž) uz prstohvat progresivnog i indi rok zvuka.
"Tell mama we’re doing OK" ima sve, brze pesme ali i balade, melodičnost, atmosferu te čuvene solaže i vokal koji su i glavno obeležje ovog pravca.
Ne znam koliko je ovaj hard i hevi aktuelan kod današnjih klinaca ali sam siguran da će ovaj album sa zadovoljstvom preslušati svako ko je 80-ih i 90-ih odrastao na ovakvom zvuku. Album sam u nekoliko navrata slušao sa uživanjem i dobrom dozom nostalgije. U jednom od intervjua sam pročitao da su i sami muzičari svesni da je pravac koji sviraju "out of date" ali činjenica da ga i dalje neguju mi jednostavno govori da ovde nema mesta kalkulisanju. Momci ovo zaista vole i žele ljubav prema ovakvom zvuku da prenesu i na mlađe naraštaje.
Nakon izdavanja ovog albuma, u planu je i turneja koja će po svemu sudeći obuhvatiti i naše krajeve. Mislim da je nakon dva albuma i pravo vreme za tako nešto. Grčki bendovi su ovde uvek dobro prolazili i ne mogu da se otmem utisku da je to delom i zbog neke posebne veze koja postoji između naša dva naroda. Ona druga polovina zbog koje dobro prolaze je svakako dobar zvuk a "Meci" umeju da pogode metu.
Miloš Pavlović