„The Highwaymen“ je klasičan primer old school filma potere u kome prestareli, a još uvek sposobni i željni dokazivanja veterani ganjaju preko pola Amerike u jednom trenutku najtraženije kriminalce i ubice u istoriji. Naravno, reč je o legedarnom slučaju o Boni i Klajd, kroz film i pop kulturu romantizovanim robinhudovskim nikogovićima koji su, zapravo, iako u narodu popularni kao rok zvezde, u zbilji sejali smrt na svakom koraku imajući preko 13 ubistava na duši.
Međutim, ovaj film se odmiče od ovog para čije „akcije“ predstavlja kao surove i bezdušne, celu pažnju usredsredivši na dvojac bivših isluženih teksaskih rendžera koji bivaju vraćeni na posao ne bi li ih pronašli i po potrebi prekoračili ovlašćenja. Kostner i Vudi imaju sjajnu hemiju kao dvojac olinjalih rendžera koji veruju da imaju još šta da dokažu u vremenu koje, u tom trenutku, hrli u progres i njih ostavlja u prašini. S te strane, Kostner bi kao tvrdi, beskompromisni i posvećeni Frenk Hamer, da je ovo bioskopski film i da je izašao u oscar friendly vreme, sigurno bio u širem krugu za nominaciju. Ovo je u svakom slučaju film vestern kova, u kome se pored elemenata potere, istrage i staromodne akcije, protežu i podteme strašne ekonomske bede koja je zadesila Ameriku 30-ih godina, ali i novinarskog senzacionalizma koji je još tada znao da prepumpava određene događaje i likove dajući im tabloidnu auru i praveći od njih mit koji je kod naroda izazivao pogrešnu i naopaku percepciju.
Međutim, pre svega ga treba posmatrati kao jednu karakternu studiju dvojca vaskrslih čuvara zakona koji ne žele da se pomire sa neumitnom protokom vremena i žele da u smiraj karijera zadaju životu onaj poslednji suštinski udarac koji osigurava mesto u istoriji i zadovoljava njihov ponos i osećaj za pravdu.
Slobodan Novokmet
