ENFORCER: Sve je to hevi metal | INTERVJU
Helly Cherry
Poslednje veče prošlogodišnjeg, devetnaestog Exit festivala, dovelo je pred okupljene na Eksploziv stejdžu švedsku hevi-spid metal senzaciju Enforcer. Gromovi i oluja ispomeraše satnicu, pa je program na ovom gitarskom stejdžu počeo tek u 23 časa, a prvi su bili upravo Šveđani. S tim u vezi, intervju smo imali nakon nastupa i to igrom slučaja, sa basistom Tobijasom Lindkvistom i bubnjarem, bratom frontmena Olofa, Jonasom Vikstrandom, što se pokazalo kao dobitna kombinacija. Iskreno, isprva sam mislio da ću naleteti na nadmene i arogantne hevi metalce, ali sam se debelo prevario. Momci su bili i više nego radi za razgovor, veoma prijatni i pozitivni, o čemu svedoče i tone smeha koje su pratile čitav intervju. Ovog puta u uvodu nema obrađenih tema i ostalih spojlera jer čitava priča zaslužuje punu pažnju. Pa da krenemo...
HC: Zakasnio sam pet minuta na nastup. Da li ste svirali Mesmerized by Fire?
Tobijas: Hm, zapravo nismo. Obično je sviramo.
HC: Drugi put onda.
Tobijas: Imali smo malo vremena na raspolaganju. Samo četrdeset minuta za ceo set.
HC: U redu. Da krenemo onda sa konretnim pitanjima. Nedavno ste izdali novi album Zenith. Kakva je reakcija fanova za sada i da li ste vi zadovoljni samim izdanjem?
Tobijas: Ljudima se zaista dopao. Naišli smo na veoma dobre reakcije.
Jonas: Očekivali smo da će publika biti podeljenog mišljenja jer smo neke kalupe tim novim zvukom, novim pesmama probili. Očekivali smo da će fanovi započeti diskusiju, i upravo se to i dogodilo. Ljudi su razgovarali o tome šta smo radili i ja smatram da je to zdrava stvar za bend, da kreiraš diskusiju objavljivanjem novog materijala.
HC: Gde ste snimali album?
Tobijas: Snimali smo ga u tri različita studija.
Jonas: Soundtrade studio u Stokholmu, Leon Music studio u Karlstadu i Hvergelmer studio u Arviki.
HC: Izašao je i spot za Die For The Devil, prvi singl sa albuma. Ko ga je režirao?
Jonas: Naš dugogodišnji prijatelj, još pre srednje škole, koji je nekada takođe bio muzičar. Posle je započeo karijeru reditelja i producenta spotova i drugih video materijala. Ovo je treći naš spot koji je on režirao.
Tobijas: Uključen je u rad na spotovima još od našeg albuma Death by Fire. Zove se Gustav Oman Spjut. Super lik.
Jonas: Vlasnik je producentske kuće i mahom se bavi reklamama i oglasima, ali radi i muzičke spotove.
HC: Da li katkad direktno učestvujete u izradi spotova, recimo u samom kretivnom procesu?
Jonas: Uvek je to nekakva zajednička saradnja, prvenstveno u potrazi za vizuelnim rešenjem koje će odgovarati samoj muzici.
HC: Ok. Nastavili ste saradnju sa izdavačkom kućom Nuclear Blast. Tamo ste od 2013. godine...
Jonas: Vau, već je toliko prošlo? (Smeh)
HC: Da li ste zavodoljni dosadašnjom saradnjom?
Tobijas: Mislim da su odlično obavili svoj deo posla.
Jonas: Zanimljivo je jer su se vremena promenila. Način na koji promovišeš muziku, kako konzumiraš muziku. Danas je to mnogo drugačije nego što je bilo pre 7 godina. Stare muzičke industrije menjaju kurs. Neki ljudi nisu najsrećniji kako se stvari odvijaju. Međutim, ja sam veoma uzbuđen oko toga kako će se u budućnosti muzička industrija razvijati sa svom tom novom muzičkom tehnologijom.
Tobijas: Nuclear Blast nas je pustio da radimo najbolje što znamo i onako kako verujemo da je najbolje. Ne mešaju se u naš put i u našu muziku, što je zapravo super.
Jonas: Imaju potpuno poverenje u nas.
HC: Hajmo i mi da malo promenimo kurs pitanjima. Deo publike smatra da je vaš zvuk retro, old skul. Šta vi kažete na to?
Tobijas: A nemam pojma. Za mene i za nas to je sve hevi metal muzika. Tako hevi metal treba da zvuči i tako mi zvučimo. To je to.
HC: Ali ima tu malo i spid metal momenata.
Tobijas: Ima mnogo spid metal momenata. (Smeh)
Jonas: Taj spid metal momenat je u stvari energetski udarac. Kao da voziš kola u trećoj brzini i naprasno želiš da ubrzaš. Pa onda usporiš i pomeriš menjač na prvu brzinu, a zatim ponovo nagaziš papuču za gas do kraja. Upravo to mi radimo na koncertima, u trenutku kada svirku začinimo spid elementima. Barem je moj osećaj takav.
HC: Slažem se. Recite mi kakvo je stanje na švedskoj metal sceni trenutno?
Tobijas: Biću potpuno iskren. Nemam pojma. Ne pratim je nešto posebno, ali ima dobrih bendova svakako.
HC: Imate li neki bend za preporučiti?
Tobijas: Recimo Tribulation. Naši dugogodišnji prijatelji i jedan od naših omiljenih bendova.
Jonas: Sve što čujem o švedskoj metal sceni je kada odem u neku drugu zemlju, pa me tamo obaveste o švedskoj metal sceni. (smeh) To je sve što znam o njoj.
HC: Nazad na koncert. Svirali ste večeras Let na drugi svijet, pesmu Divljih Jagoda. Kako ste saznali za njih?
Tobijas: Kako izgovarate njihovo ime?
HC: DIV – LJE JA-GO-DE
Tobijas: Divlje Jagode. Super. (smeh)
HC: Odlično ste obradili pesmu. Mislio sam da ćete je otpevati na engleskom, ali kad ste krenuli sa srpsko-hrvatsko-jugoslovenskim, kako god, rekao sam sebi – brate, ovi su prešli igricu.
Jonas: (smeh) Hteli smo da vas iznenadimo.
Tobijas: Slušamo taj bend već nekoliko godina i to je jedna od mojih omiljenih pesama, tako da je za mene ovo zapravo bio jedan od najboljih koncertnih, uživo momenata ikada – da zasviramo tu pesmu ovde u Srbiji, da ljudi zapevaju, da mi zapevamo. Zaista jedan poseban trenutak.
HC: Niste je ranije izvodili uživo?
Tobijas: Ne, nikada. Ovo je prvi put.
Jonas: To je jedna veoma dobro napisana i slušljiva pesma. Nemamo pojma o čemu peva, ali je i dalje neopisivo dopadljiva i zanimljiva. To su zapravo pokazatelji dobre pesme – nije bitno na kom je jeziku otpevana kada te i kao takva, tebi nerazumljiva, dirne.
HC: Da li znate za još neke jugoslovenske hevi metal grupe?
Tobijas: Trebalo bi da znam za još neke.
HC: Poslušajte Osmi Putnik iz Splita i Osvajače iz Kragujevca. Oni su na sličnim talasnim dužinama kao Divlje Jagode. Bližimo se kraju, pa evo jednog pitanja u skladu sa tim. Koji su vam dalji planovi?
Tobijas: Da nastavimo sa turnejama i koncertima. Imaćemo par nedelja slobodno, pa nastavljamo sa festivalima.
HC: I poslednje. Da li imate neku poruku za vaše fanove u Srbiji koji nisu bili večeras u Novom Sadu, a koji će čitati ovaj intervju?
Jonas: Prvo bih želeo da se obratim onima koji su bili i da im se zahvalim na podršci. Voleli bismo da se vratimo i odsviramo duži set.
Tobijas: Upravo tako. Publika je ovde fantastična i jedva čekamo da se vratimo. Večerašnji koncert je bio neverovatan i, za nas, veoma poseban.
Intervju pripremio Nemanja Mitrović Timočanin
HC: Zakasnio sam pet minuta na nastup. Da li ste svirali Mesmerized by Fire?
Tobijas: Hm, zapravo nismo. Obično je sviramo.
HC: Drugi put onda.
Tobijas: Imali smo malo vremena na raspolaganju. Samo četrdeset minuta za ceo set.
HC: U redu. Da krenemo onda sa konretnim pitanjima. Nedavno ste izdali novi album Zenith. Kakva je reakcija fanova za sada i da li ste vi zadovoljni samim izdanjem?
Tobijas: Ljudima se zaista dopao. Naišli smo na veoma dobre reakcije.
Jonas: Očekivali smo da će publika biti podeljenog mišljenja jer smo neke kalupe tim novim zvukom, novim pesmama probili. Očekivali smo da će fanovi započeti diskusiju, i upravo se to i dogodilo. Ljudi su razgovarali o tome šta smo radili i ja smatram da je to zdrava stvar za bend, da kreiraš diskusiju objavljivanjem novog materijala.
HC: Gde ste snimali album?
Tobijas: Snimali smo ga u tri različita studija.
Jonas: Soundtrade studio u Stokholmu, Leon Music studio u Karlstadu i Hvergelmer studio u Arviki.
HC: Izašao je i spot za Die For The Devil, prvi singl sa albuma. Ko ga je režirao?
Jonas: Naš dugogodišnji prijatelj, još pre srednje škole, koji je nekada takođe bio muzičar. Posle je započeo karijeru reditelja i producenta spotova i drugih video materijala. Ovo je treći naš spot koji je on režirao.
Tobijas: Uključen je u rad na spotovima još od našeg albuma Death by Fire. Zove se Gustav Oman Spjut. Super lik.
Jonas: Vlasnik je producentske kuće i mahom se bavi reklamama i oglasima, ali radi i muzičke spotove.
HC: Da li katkad direktno učestvujete u izradi spotova, recimo u samom kretivnom procesu?
Jonas: Uvek je to nekakva zajednička saradnja, prvenstveno u potrazi za vizuelnim rešenjem koje će odgovarati samoj muzici.
HC: Ok. Nastavili ste saradnju sa izdavačkom kućom Nuclear Blast. Tamo ste od 2013. godine...
Jonas: Vau, već je toliko prošlo? (Smeh)
HC: Da li ste zavodoljni dosadašnjom saradnjom?
Tobijas: Mislim da su odlično obavili svoj deo posla.
Jonas: Zanimljivo je jer su se vremena promenila. Način na koji promovišeš muziku, kako konzumiraš muziku. Danas je to mnogo drugačije nego što je bilo pre 7 godina. Stare muzičke industrije menjaju kurs. Neki ljudi nisu najsrećniji kako se stvari odvijaju. Međutim, ja sam veoma uzbuđen oko toga kako će se u budućnosti muzička industrija razvijati sa svom tom novom muzičkom tehnologijom.
Tobijas: Nuclear Blast nas je pustio da radimo najbolje što znamo i onako kako verujemo da je najbolje. Ne mešaju se u naš put i u našu muziku, što je zapravo super.
Jonas: Imaju potpuno poverenje u nas.
HC: Hajmo i mi da malo promenimo kurs pitanjima. Deo publike smatra da je vaš zvuk retro, old skul. Šta vi kažete na to?
Tobijas: A nemam pojma. Za mene i za nas to je sve hevi metal muzika. Tako hevi metal treba da zvuči i tako mi zvučimo. To je to.
HC: Ali ima tu malo i spid metal momenata.
Tobijas: Ima mnogo spid metal momenata. (Smeh)
Jonas: Taj spid metal momenat je u stvari energetski udarac. Kao da voziš kola u trećoj brzini i naprasno želiš da ubrzaš. Pa onda usporiš i pomeriš menjač na prvu brzinu, a zatim ponovo nagaziš papuču za gas do kraja. Upravo to mi radimo na koncertima, u trenutku kada svirku začinimo spid elementima. Barem je moj osećaj takav.
HC: Slažem se. Recite mi kakvo je stanje na švedskoj metal sceni trenutno?
Tobijas: Biću potpuno iskren. Nemam pojma. Ne pratim je nešto posebno, ali ima dobrih bendova svakako.
HC: Imate li neki bend za preporučiti?
Tobijas: Recimo Tribulation. Naši dugogodišnji prijatelji i jedan od naših omiljenih bendova.
Jonas: Sve što čujem o švedskoj metal sceni je kada odem u neku drugu zemlju, pa me tamo obaveste o švedskoj metal sceni. (smeh) To je sve što znam o njoj.
HC: Nazad na koncert. Svirali ste večeras Let na drugi svijet, pesmu Divljih Jagoda. Kako ste saznali za njih?
Tobijas: Kako izgovarate njihovo ime?
HC: DIV – LJE JA-GO-DE
Tobijas: Divlje Jagode. Super. (smeh)
HC: Odlično ste obradili pesmu. Mislio sam da ćete je otpevati na engleskom, ali kad ste krenuli sa srpsko-hrvatsko-jugoslovenskim, kako god, rekao sam sebi – brate, ovi su prešli igricu.
Jonas: (smeh) Hteli smo da vas iznenadimo.
Tobijas: Slušamo taj bend već nekoliko godina i to je jedna od mojih omiljenih pesama, tako da je za mene ovo zapravo bio jedan od najboljih koncertnih, uživo momenata ikada – da zasviramo tu pesmu ovde u Srbiji, da ljudi zapevaju, da mi zapevamo. Zaista jedan poseban trenutak.
HC: Niste je ranije izvodili uživo?
Tobijas: Ne, nikada. Ovo je prvi put.
Jonas: To je jedna veoma dobro napisana i slušljiva pesma. Nemamo pojma o čemu peva, ali je i dalje neopisivo dopadljiva i zanimljiva. To su zapravo pokazatelji dobre pesme – nije bitno na kom je jeziku otpevana kada te i kao takva, tebi nerazumljiva, dirne.
HC: Da li znate za još neke jugoslovenske hevi metal grupe?
Tobijas: Trebalo bi da znam za još neke.
HC: Poslušajte Osmi Putnik iz Splita i Osvajače iz Kragujevca. Oni su na sličnim talasnim dužinama kao Divlje Jagode. Bližimo se kraju, pa evo jednog pitanja u skladu sa tim. Koji su vam dalji planovi?
Tobijas: Da nastavimo sa turnejama i koncertima. Imaćemo par nedelja slobodno, pa nastavljamo sa festivalima.
HC: I poslednje. Da li imate neku poruku za vaše fanove u Srbiji koji nisu bili večeras u Novom Sadu, a koji će čitati ovaj intervju?
Jonas: Prvo bih želeo da se obratim onima koji su bili i da im se zahvalim na podršci. Voleli bismo da se vratimo i odsviramo duži set.
Tobijas: Upravo tako. Publika je ovde fantastična i jedva čekamo da se vratimo. Večerašnji koncert je bio neverovatan i, za nas, veoma poseban.
Intervju pripremio Nemanja Mitrović Timočanin