17 GODINA HELLY CHERRY-ja: Grabimo ka punoletstvu!
Helly Cherry
20. maja 2003. svetlost monitora ugledao je prvi broj, tada još web fanzina Helly Cherry. Danas, nakon 17 punih godina, ili ako vam je lakše: 204 meseca, 887 nedelja, 6210 dana i preko 11.000 objavljenih priloga kasnije, i dalje smo tu!
Još uvek gladni dobre priče, žderemo kulturu. Njuškamo po bespućima interneta i zadimljenim klubovima, listamo stripove, fanzine i knjige, bindžujemo serije i filmove i obilazimo razna dešavanja.
Zašto? Jednostavno, i dalje nas to vozi.
Siguran sam da je nekima možda i teško to da shvate, ali mi i dalje osećamo uzbuđenje dok sve to radimo. To je, prosto, potreba čoveka da u ovim turbulentnim vremenima nađe neki smisao, mir ali i sebi slične ljude; da oseti da nije usamljen u svojoj potrebi da život ispuni još nečim; da doda još jednu dimenziju i vrednost životu.
Da li je lako? Nije. Koliko smo samo puta pomislili da dignemo ruke od svega. Ipak, želja je bila jača.
I ono što je sjajno, nakon svih ovih godina, je što se osećamo rasterećeno. Preležali smo „dečije bolesti“, ostavili trag na regionalnoj sceni, želimo da verujemo da smo joj i doprineli, i jedino što želimo je da budemo bolji od sebe.
I zato danas lagano grabimo ka punoletstvu.
I na kraju, čitajte HC jer kako Grunf poručuje...
Nenad Popović, osnivač i urednik
Još uvek gladni dobre priče, žderemo kulturu. Njuškamo po bespućima interneta i zadimljenim klubovima, listamo stripove, fanzine i knjige, bindžujemo serije i filmove i obilazimo razna dešavanja.
Zašto? Jednostavno, i dalje nas to vozi.
Siguran sam da je nekima možda i teško to da shvate, ali mi i dalje osećamo uzbuđenje dok sve to radimo. To je, prosto, potreba čoveka da u ovim turbulentnim vremenima nađe neki smisao, mir ali i sebi slične ljude; da oseti da nije usamljen u svojoj potrebi da život ispuni još nečim; da doda još jednu dimenziju i vrednost životu.
Da li je lako? Nije. Koliko smo samo puta pomislili da dignemo ruke od svega. Ipak, želja je bila jača.
I ono što je sjajno, nakon svih ovih godina, je što se osećamo rasterećeno. Preležali smo „dečije bolesti“, ostavili trag na regionalnoj sceni, želimo da verujemo da smo joj i doprineli, i jedino što želimo je da budemo bolji od sebe.
I zato danas lagano grabimo ka punoletstvu.
I na kraju, čitajte HC jer kako Grunf poručuje...
U
ime svih onih koji su nekada činili redakciju i svih onih koji je sada
čine, u ime svih onih koji su svoje biće utkali u priču koja se zove
Helly Cherry, zahvaljujem se na praćenju i podršci.