KAPETAN FILIPS (2013) – Solidan triler koji vaskrsava Toma Henksa
Helly Cherry
Film „Kapetan Filips“ je bio solidan hit u Americi i svetu, i to, rekli bismo, s punim pravom, iako se u isto vreme sučeljavao sa konkurencijom svemoguće „Gravitacije“. Film je imao nekoliko prednosti koje su mu sigurno išle naruku, iskusnog reditelja Pola Gringrasa koji se već dokazao drugim i treći delom Born franšize; Toma Henksa u ulozi sveameričkog pravdoljubivog pozitivca-heroja, što su uloge u kojima javnost i želi da ga gleda; i istinitu priču na kojoj je film baziran, i koja nije previše eksploatisana do sada u svetu filma.
Da se podsetimo, film prati istinite događaje otmice teretnog broda „Alabama“ negde u afričkim vodama od strane somalijskih pirata i svu tenziju i napetost koja se oko igre talaca potom odvijala, stavljajući u prvi plan herojsku figuru Ričarda Filipsa, kapetana broda. Sa takvim pedigreom ispred i iza kamere, film je mogao da reprodukuje uspeh filma „Argo“, međutim, iako je finansijski sasvim solidno prošao, nerealno je očekivati da čak i neskromni Amerikanci dva puta zaredom daju Oskara filmu o američkom heroizmu i dovitljivosti.
Ali cinizam na stranu, ovaj film ne insistira toliko na američkom vojnom i uopšte individulanom heroizmu pojedinca, koliko se trudi da jednim vrlo prizemnim rediteljskim stilom do tančina pokrije pomenuti događaj, koji se može interpretirati na različite načine. Tako da se u filmu i ne događa bog zna šta osim onoga što trejler i obećava – a to je napetost oko otmice, sama otmica i talačka kriza oko držanja kapetana Filipsa za otkup. S te strane film nastupa izuzetno pošteno ne pokušavajući da nam podvali lažne dramske momente ili patetnične žalopojke, već čvrsto, pouzdano i gotovo dokumentarno secira samo pomenuti događaj. Reditelj Pol Gringras prizemno, bez lažno atraktivnih pokreta kamerom ili neverovatnih kaskadersko-specijalno efektskih akrobacija vodi film u smeru u kome on i treba da se kreće, ne ulepšavajući i trudeći se da sve deluje autentično i pouzdano, otuda u filmu, osim Henksa, i nema nekih drugih poznatijih glumačkih imena.
Što se Henksa tiče, ova uloga je prava mala renesansa u njegovoj karijeri koja je u poslednje vreme upala u blagi glumački ćorsokak, tako da slobodno možemo da kažemo da je ovaj film najveće emotivno „cimanje“ Toma Henksa još od „Cast away“ i „Road to perdition“. Henks, iako mu scenario ne daje previše mogućnosti da iskorači izvan uloge koja mu je nametnuta titulom kapetan, čini sve da makar tu kvalifikaciju doslovno prenese na ekran – on deluje vrlo pouzdano i iskusno kao prekaljeni kapetan koji zna kako da se ponaša u određenim situacjama, koji ima autoritet nad posadom i koji, jednostavno, zna znanje i ne puca lako pod pritiskom, a ipak je povrh svega čovek. Poslednjih deset minuta filma, do kojih je Henks sasvim pristojno odrađivao film, dokazuju koliki je zapravo emotivni raspon ovog glumca koji s pravom zauzima mesto među najboljima u svetu holivudskog filma. Međutim, pun pogodak sa kastingom Pol Gringras je napravio odabirom naturščika za uloge somalijskih pirata, momci su potpuno autentični, a njihov sirov pristup izvedbama čini ih veoma ubedljivim i kao preslikanim iz stvarnosti. Posebno je upečatljiv Barkhard Adbi koji uspeva, iako je negativac, da izazove i određenu simpatiju kod gledalaca, a njegov iskren i ogoljen nastup prikazuje čoveka koji u sebi sabija konflikt između neumoljivog pirata i osobe koja radi pod pritiskom, možda i pretnjom, i koja ima u sebi želja i nadanja preko situacije koja mu je nametnuta. Takođe, njihova autentična izvedba čini ih onakvim kakvi likovi treba da budu, potpuno nepredvidljivim, pa tako, iako naslućujemo da je srećan kraj neupitan, tenzija kod pojedinih scena uspeva da održava upečatljiv nivo.
Takođe, ako želimo da nađemo neku kritiku u ovom filmu, onda je ona uperena protiv hladnog, bezušnog, proračunatog, gotovo robotskog prisupa američke vojske ovakvim situacijama, koji odaje utisak da život za njih ne vredi ni pišljiva boba i da je bolje i herojski mrtav talac, nego isti u zarobljeništvu strane zemlje.
Sve u svemu, Kapetan Filips je jedan solidan triler, utemeljen u realnosti i stvarnim događajima, režiran i postavljen vrlo autentično, sa odličnim izvedbama Toma Henksa i „Somalijaca“. Film sigurno neće razočarati sve poklonike napetih trilera koji kao potku imaju odnos otmičara i otetog.
Slobodan Novokmet
Ali cinizam na stranu, ovaj film ne insistira toliko na američkom vojnom i uopšte individulanom heroizmu pojedinca, koliko se trudi da jednim vrlo prizemnim rediteljskim stilom do tančina pokrije pomenuti događaj, koji se može interpretirati na različite načine. Tako da se u filmu i ne događa bog zna šta osim onoga što trejler i obećava – a to je napetost oko otmice, sama otmica i talačka kriza oko držanja kapetana Filipsa za otkup. S te strane film nastupa izuzetno pošteno ne pokušavajući da nam podvali lažne dramske momente ili patetnične žalopojke, već čvrsto, pouzdano i gotovo dokumentarno secira samo pomenuti događaj. Reditelj Pol Gringras prizemno, bez lažno atraktivnih pokreta kamerom ili neverovatnih kaskadersko-specijalno efektskih akrobacija vodi film u smeru u kome on i treba da se kreće, ne ulepšavajući i trudeći se da sve deluje autentično i pouzdano, otuda u filmu, osim Henksa, i nema nekih drugih poznatijih glumačkih imena.
Što se Henksa tiče, ova uloga je prava mala renesansa u njegovoj karijeri koja je u poslednje vreme upala u blagi glumački ćorsokak, tako da slobodno možemo da kažemo da je ovaj film najveće emotivno „cimanje“ Toma Henksa još od „Cast away“ i „Road to perdition“. Henks, iako mu scenario ne daje previše mogućnosti da iskorači izvan uloge koja mu je nametnuta titulom kapetan, čini sve da makar tu kvalifikaciju doslovno prenese na ekran – on deluje vrlo pouzdano i iskusno kao prekaljeni kapetan koji zna kako da se ponaša u određenim situacjama, koji ima autoritet nad posadom i koji, jednostavno, zna znanje i ne puca lako pod pritiskom, a ipak je povrh svega čovek. Poslednjih deset minuta filma, do kojih je Henks sasvim pristojno odrađivao film, dokazuju koliki je zapravo emotivni raspon ovog glumca koji s pravom zauzima mesto među najboljima u svetu holivudskog filma. Međutim, pun pogodak sa kastingom Pol Gringras je napravio odabirom naturščika za uloge somalijskih pirata, momci su potpuno autentični, a njihov sirov pristup izvedbama čini ih veoma ubedljivim i kao preslikanim iz stvarnosti. Posebno je upečatljiv Barkhard Adbi koji uspeva, iako je negativac, da izazove i određenu simpatiju kod gledalaca, a njegov iskren i ogoljen nastup prikazuje čoveka koji u sebi sabija konflikt između neumoljivog pirata i osobe koja radi pod pritiskom, možda i pretnjom, i koja ima u sebi želja i nadanja preko situacije koja mu je nametnuta. Takođe, njihova autentična izvedba čini ih onakvim kakvi likovi treba da budu, potpuno nepredvidljivim, pa tako, iako naslućujemo da je srećan kraj neupitan, tenzija kod pojedinih scena uspeva da održava upečatljiv nivo.
Takođe, ako želimo da nađemo neku kritiku u ovom filmu, onda je ona uperena protiv hladnog, bezušnog, proračunatog, gotovo robotskog prisupa američke vojske ovakvim situacijama, koji odaje utisak da život za njih ne vredi ni pišljiva boba i da je bolje i herojski mrtav talac, nego isti u zarobljeništvu strane zemlje.
Sve u svemu, Kapetan Filips je jedan solidan triler, utemeljen u realnosti i stvarnim događajima, režiran i postavljen vrlo autentično, sa odličnim izvedbama Toma Henksa i „Somalijaca“. Film sigurno neće razočarati sve poklonike napetih trilera koji kao potku imaju odnos otmičara i otetog.
Slobodan Novokmet