Blade Runner: A Movie (William S. Burroughs)
Helly Cherry
(FANTASTIČNA TROJKA NA GOLOM RUČKU SA ELEKTRIČNIM OVCAMA)
Iako ste pomislili kako znate o kom Bladeu Runneru je ovde reč, odmah vam moram reći da ste samo donekle u pravu.
Ovo je, zapravo, filmski scenario koji je napisao i 1979. god. izdao William S. Burroughs.
Likovi njegove novele zasnovani su na originalnoj priči Alana E. Noursa "Bladerunner" iz 1974. god. Osim ovog originalnog naziva, ništa drugo nije poslužilo Ridleyu Scottu za njegov istoimeni film, jer kao što znamo, on je utemeljen na romanu Philipa K Dicka "Do Androids Dream of Electric Sheep?". Međutim, kad je Burroughs pročitao priču, ostao je zapanjen atmosferom koja je dominirala njom i napisao svoju verziju iste. Kasnije, što je bizarno i neshvatljivo, neka izdanja Dickove knjige štampana su pod nazivom "Blade Runner", kako bi se knjiga povezala sa filmom i ostvarila bolju prodaju. Tužno.
No, vratimo se ovoj noveli-scenariju... Burroughs je radnju smestio u, tada, ne tako daleku 1999.god. u podzemlje New Yorka u kojem se odvija prava drama, jer je civilizacija dovedena do ivice propasti zbog virusa koji je istrebljuje. Sve nade za izlečenje su u rukama lekara koji rade ilegalno u napuštenim, vlažnim tunelima ispod grada, a hirurškim instrumentima, koji su zabranjeni, trguju tinejdžeri - 'krijumčari sečiva', pod budnim okom fašističkog režima.
Priča prati jednog od krijumčara, uz sve ono što nam nudi izopačena, nepredvidiva mašta jednog od najkontroverznijih pisaca bit generacije.
Zaplet Noursovog romana je nešto komplikovaniji i realističniji. Napisan 1974, pravi predstavnik SF žanra sa svim odlikama cyberpunka. U ovom svetu, u dalekoj budućnosti, 2009.god. besplatnu zdravstvenu zaštitu mogao je dobiti svako ko se uklapao u eugeničke okvire napravljene po zakonima totalitarne države, koja se bori sa novim virusima i njihovim mutacijama. Onaj čiji se genetski profil ne uklapa u pravne definicije koje država podrazumeva, a ne želi sterilizaciju, nije mogao dobiti medicinsku pomoć i bio je prepušten samom sebi. To je dovelo do stvaranja alternativnog, crnog, zdravstvenog sistema koji je, naravno, bio zabranjen, a lekari koji su tu radili bili su proganjani i osuđivani na teške kazne. Alan E. Nourse je svoja lekarska iskustva i znanja preneo u ovaj mračni svet u koji je smestio i populaciju koja je prešla kritičnu brojku, totalni nadzor, kompjuterizovane zapise, i strogo kontrolisane i zabranjene medicinske instrumente i proizvode koji mogu da obustave epidemiju hiper-mutiranog meningitisa koji počinje kao blaga gripa, i postaje smrtonosna bolest, poput kuge.
S jedne strane imamo policiju koja pokušava da izađe na kraj sa pobunjenicima koji se bore protiv eugeničkog eksperimenta-sterilizacije, jer je vlada odlučila da je bolesna ili povređena osoba nesposobna za reprodukciju.
Sa druge strane, imamo mlade ljude koji su tu da iz Gornjeg Grada, u prljav i opasan Donji Grad, prenesu lekove, špriceve, skalpele, sterilne materijale, izbegavajući biometrijski nadzor.
Ridley Scott je frazu 'bladerunner' čuo od Hamptona Fanchera koji je rekao da nije njegova, pa su pozvali Burroughsa i pitali ga da im dozvoli upotrebu te kovanice. Na našu sreću, on je to i odobrio. Mada je i sam imao pokušaje da snimi film, što je, s obzirom na njegov stil, bilo vrlo komplikovano za izvođenje na filmskom setu, pa se od ideje odustalo.
Tatjana Smiljanić
Iako ste pomislili kako znate o kom Bladeu Runneru je ovde reč, odmah vam moram reći da ste samo donekle u pravu.
Ovo je, zapravo, filmski scenario koji je napisao i 1979. god. izdao William S. Burroughs.
Likovi njegove novele zasnovani su na originalnoj priči Alana E. Noursa "Bladerunner" iz 1974. god. Osim ovog originalnog naziva, ništa drugo nije poslužilo Ridleyu Scottu za njegov istoimeni film, jer kao što znamo, on je utemeljen na romanu Philipa K Dicka "Do Androids Dream of Electric Sheep?". Međutim, kad je Burroughs pročitao priču, ostao je zapanjen atmosferom koja je dominirala njom i napisao svoju verziju iste. Kasnije, što je bizarno i neshvatljivo, neka izdanja Dickove knjige štampana su pod nazivom "Blade Runner", kako bi se knjiga povezala sa filmom i ostvarila bolju prodaju. Tužno.
No, vratimo se ovoj noveli-scenariju... Burroughs je radnju smestio u, tada, ne tako daleku 1999.god. u podzemlje New Yorka u kojem se odvija prava drama, jer je civilizacija dovedena do ivice propasti zbog virusa koji je istrebljuje. Sve nade za izlečenje su u rukama lekara koji rade ilegalno u napuštenim, vlažnim tunelima ispod grada, a hirurškim instrumentima, koji su zabranjeni, trguju tinejdžeri - 'krijumčari sečiva', pod budnim okom fašističkog režima.
Priča prati jednog od krijumčara, uz sve ono što nam nudi izopačena, nepredvidiva mašta jednog od najkontroverznijih pisaca bit generacije.
Zaplet Noursovog romana je nešto komplikovaniji i realističniji. Napisan 1974, pravi predstavnik SF žanra sa svim odlikama cyberpunka. U ovom svetu, u dalekoj budućnosti, 2009.god. besplatnu zdravstvenu zaštitu mogao je dobiti svako ko se uklapao u eugeničke okvire napravljene po zakonima totalitarne države, koja se bori sa novim virusima i njihovim mutacijama. Onaj čiji se genetski profil ne uklapa u pravne definicije koje država podrazumeva, a ne želi sterilizaciju, nije mogao dobiti medicinsku pomoć i bio je prepušten samom sebi. To je dovelo do stvaranja alternativnog, crnog, zdravstvenog sistema koji je, naravno, bio zabranjen, a lekari koji su tu radili bili su proganjani i osuđivani na teške kazne. Alan E. Nourse je svoja lekarska iskustva i znanja preneo u ovaj mračni svet u koji je smestio i populaciju koja je prešla kritičnu brojku, totalni nadzor, kompjuterizovane zapise, i strogo kontrolisane i zabranjene medicinske instrumente i proizvode koji mogu da obustave epidemiju hiper-mutiranog meningitisa koji počinje kao blaga gripa, i postaje smrtonosna bolest, poput kuge.
S jedne strane imamo policiju koja pokušava da izađe na kraj sa pobunjenicima koji se bore protiv eugeničkog eksperimenta-sterilizacije, jer je vlada odlučila da je bolesna ili povređena osoba nesposobna za reprodukciju.
Sa druge strane, imamo mlade ljude koji su tu da iz Gornjeg Grada, u prljav i opasan Donji Grad, prenesu lekove, špriceve, skalpele, sterilne materijale, izbegavajući biometrijski nadzor.
Ridley Scott je frazu 'bladerunner' čuo od Hamptona Fanchera koji je rekao da nije njegova, pa su pozvali Burroughsa i pitali ga da im dozvoli upotrebu te kovanice. Na našu sreću, on je to i odobrio. Mada je i sam imao pokušaje da snimi film, što je, s obzirom na njegov stil, bilo vrlo komplikovano za izvođenje na filmskom setu, pa se od ideje odustalo.
Tatjana Smiljanić