Grupa Bjesovi je od samog početka privukla pažnju neobičnom postavom sa dva pevača, brižljivo osmišljenim nastupima, prepoznatljivim i ličnim tekstovima, kao i muzičkom podlogom u okvirima grunge muzičkog rok pravca čiji su prirodni deo, i generacijski i idejno, tih ranih devedesetih bili i srpski Bjesovi. Postava se uglavnom menjala prema potrebama i zamislima dvojca koji je grupu i osnovao: Zorana Marinkovića i Gorana Marića. Prvi veliki uspeh grupe je pobeda na Gitarijadi u Čačku 1990. godine, a zatim je 1993. usledila pobeda na 27. zaječarskoj gitarijadi i u narednih par godina mnoštvo koncerata i velika medijska pažnja usmerena na ovaj bend. Bjesovi su do danas izdali šest albuma, a najveći uspeh grupe je bio drugi po redu (bezimeni) album.

foto: Uroš Đurić, 1997.
Na prvom albumu “U osvit zadnjeg dana” uspešno su kroz postpubertetski bunt, izrazili sopstvenu žudnju za ovaploćenjem u umetnosti, a kroz nju i u životu uopšte. Drugo je izdanje svedočilo njihovo razočaranje nametnutim a lošim ustrojstvom za svakog čoveka u bilo kojem vremenu i na bilo kojem meridijanu naše planete. Treći je album Bjesova radosno uskliknuo: ”Ima Boga; On zaista postoji i njegovo drugo ime je ljubav!” i sve je od tog trenutka dobilo smisao. Jedino što im se tada činilo besmislenim je bila ideja da Bjesovi i dalje postoje. 1997. godine, posle izlaska albuma “Sve što vidim i sve što znam” Zoran i Goran raspuštaju grupu.

Od 2000. godine Bjesovi ponovo postoje u nešto drugačijoj postavi i sa jednim pevačem, Zoranom Marinkovićem, guruom i vođom benda. 2001. godine, Bjesovi izdaju live album ”Na živo” na kojem kroz “The Best Of” šetnju dotadašnjim opusom benda “obnavljaju gradivo” da bi sa dve od tri poslednje, a nove pesme (“Čekam dan” i “Kiša“), potvrdili ispravnost duhovnog i egzistencijalnog koncepta sa albuma “Sve što vidim i sve što znam”, a pesmom “Čak i da mogu” izrazili nužnost potrebe za blagom korekcijom smera u kom su krenuli da bi on i praktično profunkcionisao.

Peto izdanje Bjesova je multimedijalni disk sa video snimkom koncerta Bjesova iz beogradskog KST-a od 31.05.2003. uz prateći sadržaj u vidu tekstova pesama, fotografija sa koncerta, plakata koncerta, intervjua iz tog vremena… Snimanje i štampanje ovog izdanja, Bjesovi su sami finansirali, a kasnije, odštampanih 1000 primeraka besplatno podelili fanovima i novinarima. Na ovom izdanju grupe, u sklopu multimedije nalazi se i omot u digitalnom obliku u odličnoj rezoluciji, tako da ga svako, pošto sebi prereže disk, može i odštampati. Sve ovo je bitno jer otkriva Bjesove u jednom drugom svetlu koje ima jak socijalno-moralni, pa i politički karakter. Izbeći oficijelne srpske izdavače koji ionako ništa ne urade za grupe koje izdaju, u zemlji koja jeste majka, ali majka čedomorka koja je u kontejner sa đubretom posle porodjaja odbacila ne samo Bjesove nego i sve ostale svoje rok bendove.

2015.06.19, Bjesovi u Beogradu (Bašta Sava centra) foto: Aleksandar Miletić
Posle tri godine lutanja u potrazi za odgovarajućim izdavačem za svoje nove, snimljene još 2005. godine, pesme, Zoran Marinković ispred Bjesova u januaru 2009. postiže dogovor sa Ognjenom Uzelcem, novim direktorom PGP RTS-a, i šesti po redu album grupe, na tržištu se pojavljuje u aprilu 2009. godine. Kroz sve pesme i spotove sa ovog “duplog albuma” (“Bolje ti” obuhvata CD sa devet pesama i DVD sa spotovima za iste pesme). Bjesovi dodaju finalnu sentencu svom “opusu” pomerajući, što je jako prezentno u novim tekstovima, celu stvar oko odnosa sa Bogom sa nivoa strahopoštovanja na nivo čiste ljubavi. A da se poštovanje i ljubav za Njega može jedino dokazati ostvarenjem kroz njega, tj. kroz čoveka, pokazuju, naravno, same pesme, ali i novi spotovi Bjesova. Pesme kroz hroničnu i bolnu zapitanost u vezi dostojnosti sopstvenog odgovora na dar življenja; a spotovi kroz opor vizuelni kontekst koji nemilosrdno, u svakom trenutku, i od benda i od Zorana, kao glavnog autora muzike, tekstova i spotova, traži realnu potvrdu za svaku odsviranu notu, za svaku otpevanu reč.

“Svetla, svetlosti” je peti studijski album grupe. Album se sastoji od petnaest obrada, od kojih su dve dostupne samo u video formatu. Album daje omaž i pesmama poput “Zemlja” EKV-a, “Nebo” “Električnog orgazma” ili pesme “Nemo” “Idola”. Ono što je karakteristično za sve obrade je da su Bjesovi dodali svoj autorski pečat.

Danas, Bjesovi su koncertno aktivni više nego ikad.

Činjenica da Bjesovi zrače ne samo u okviru rokenrola nego i na razne druge načine i to veoma jako, je razlog da i dan danas, posle skoro 30 godina postojanja, imaju brojnu publiku sastavljenu od ljudi izmedju sebe vrlo različitih, ali koje povezuje najveće pitanje koje sebi bilo ko od nas može postaviti – pitanje svrhe čovečijeg postojanja.

Ivan Krivokuća (Dotkom)