Usidri se det metal lađa sinoć u Beograd i izruči mu metal poplavu. Nije bambadava vođa puta - nemački bend Obscura, dao ime poslednjem albumu i ovoj turneji „Diluvium“, a nisu mu se džaba ni francuski Fractal Universe, nemačka Thulcandra i holandski God Dethroned pridružili. Đuture su metalčinom zapljusnuli okupljene u Domu omladine i subotnje veče - 22. februara 2020. godine, načiili uzbudljivim.

Sve je počelo na vreme, od 20 časova. Francuski progresiv det sastav Fracal Universe se prvi iskrcao na „kopno“ Amerikane, ali mene nije bilo da ih dočekam. Žal za time ostaje, posebno zbog toga što mi je rečeno da su Francuzi pokidali. Valjda će opet naići i poći putem dva od tri naredna benda koji se Beogradu vratiše.

Thulcandra; foto: Strahinja Rupnjak
Sledeći se na binu penju Nemci – Thulcandra. Radi se o drugom bendu Štefana Kumrare pevača i gitariste Obscura-e koji miksuje blek i det metal melodije, a neodoljivo podseća na Dissection, iako su ime sebi nadenuli prema demo snimku grupe Darkthrone. Svirali su nekih pola sata, a na repertoar uvrstili stvari poput Deliverance in Sin and Death, Frozen Kingdom i za kraj nastupa - Spirit of the Night. Vrlo dobra svirka koja nažalost nije izazvala preteranu reakciju publike. Slika kao na koncertu kamernog orkestra, a ne metal benda.

Srećom stvari krenuše da idu nabolje već u narednim minutima kada se pred fanove ukazao God Dethorned iz Holandije. Nisam jedini koji bi rekao da su ukrali šou zvezdama večeri, jer su jednostavno momci razvalili. Atmosfera je u početku bila mrtva, ali je onda usledila Villa Vampiria i poziv pevača i gitariste Henrija Satlera na „slamming pit“, kako je nazvao „circle pit“, a koji se zapravo pretvorio u šutketinu. Bilo kako bilo, konačno varnice, energija, ludilo.

Nastavak je takođe bio uzavreo. Nositeljke plamena bile su numere No Man’s Land, Spirit of Beelzebub i sa najnovijeg, istoimenog albuma - Illuminati. Za sam kraj su sačuvali pesmu Nihilism kojom su se na dostojan način oprostili od beogradske publike. Holanđani su već posetili prestonicu Srbije, a obećali su i da će se vratiti. Valjalo bi žurku ponoviti.

I tako bend, po bend, dođosmo do samog kraja gde su nas dočekali hedlajneri. Opet Štefan Kumrara, ali ovog puta sa gitaristom Rafaelom Truhilijom, basistom Linusom Klausnicerom i bubnjarem Sebastijanom Lanserom. Jednim imenom – Obscura. Sa prvim tonovima trake The Anticosmic Overload veselje je moglo da otpočne.

Obscura; foto: Strahinja Rupnjak
Za one koji nisu upoznati sa radom ove nemačke četvorke, u pitanju je grupa koja postoji od 2002. godine, svira tehnički det metal sa progresivnim prizvukom i albume izdaje za kultni američki „Relapse Records“. Ime im apsolutno ne priliči, jer od opskurnog nema ni O, ali od tehnički potkovanog, kompleksnog i (možda previše) preciznog poseduje sva slova.

Start je bio pomalo dosadnjikav i klimav, ali je vremenom sve došlo na svoje. Performas su začinili sporadičnim i kratkotrajnim odlascima sa bine, a svaki povratak  publika je nagrađivala aplauzima i pokličima. Što se repertoara tiče, na najbolju reakciju su naišle Diluvium, Mortification of the Vulgar Sun i Alone. Momci su prilazili masi, malo pozirali, ali su se svakako ludo zabavljali. U nekom trenutku su stigli da se pohvale da su gostovali u Beogradu pre nekoliko godina, kako Štefan reče u „malom koncertnom prostoru“. Pored toga, naglasili su i da je ovo „najglasniji šou do sada“. Titula izvojevana zasluženo.

Bližili smo se kraju, a tamo nas dočekale Akróasis i An Epilogue to Infinity. No, kako to obično biva – narod „we want more“, a bend usliši molitvu. U cugu, na bis, povezano - Ten Sepiroth i A Last Farewell.

Dobar koncert, a za one koji vole muzičko tuširanje det metalom, odličan poplavna isporuka istog. Reklo bi se da se narod uželeo ovakvog zvuka, a Obscura i drugari su im zasigurno makar nakratko utolili žeđ. Do sledećeg potopa.

Nemanja Mitrović Timočanin

Galerija

Obscura @ Dom Omladine Beograda, 22.2.2020.