U životu je svakom potrebno malo blues-a i da čuje povremeno usnu harmoniku. Prija njen reski, čudni zvuk koji vodi negde daleko u prašume i močvarne predele onoga što je nekada bila zemlja američkih domorodaca, a kasnije biva naseljena i afričkim prinudnim doseljenicima, koji su, što se muzike tiče, dali mnogo od svog umeća, duše i - malo magije. Nikako da im zahvalimo dovoljno, iako to jedan srpski bend svakako čini kroz muziku koju radi.

Kada sam shvatio šta je "loup-garou" (fr. vukodlak), tad su mi se poklopile i kockice u vezi ovog vrlog beogradskog benda čudnog naziva i još čudnije muzike. Tradicijski gledano, pomislio bi čovek da su svoj "zanat" kalili u nekoj močvari Luizijane, umesto beogradskog asfalta, ali to ne znači da vas umešan derivat elektrificiranog "močvarnog" blues-a Loup-Garou-a neće naterati da se njišete u već poznatim taktovima "dvanaestice", iako je sama atmosfera albuma vrlo "lepljiva" od mulja i priče koje pesme same od sebe pripovedaju. Pored toga, alt-blues otklon i približavanje stoner rock zvuku (pre svega zbog psihodeličnih elemenata kojima bi i Hendrix pozavideo), kao i neki bazični, stari rock'n'roll su tu da priču malo začine, učine kombinaciju interesantnom i zato je pred vama njihov debi album "Witchcraft and Spirits" u svojoj ogoljenoj raskoši. Ono što nisam uspeo da čujem u njihovom zvuku jeste funk koji pominju na albumu, a album je, verujte, dovoljno energičan i bez njega. Umeće muzičara neću posebno komentarisati, jer je sve maestralno odsvirano, od ritam sekcije, preko dijatonske usne harmonike i pevača, koji je fenomenalno dočarao sve to. Iskreno, ja se nadam da će se desiti da neko ovo posluša sa strane i izostane informacija da je bend iz Srbije, i uopšte neće primetiti razliku ako ih budu videli na nekoj inostranoj bini, što je svakako poželjno.

U njihovom pesmama sam najpre čuo one koji su prvi kovali blues na raskršćima i sa trošnim gitarama u delti Misisipija, ali i jako veliki uticaj i atmosfera jednog Treat Her Right-a (ako ne znate koji je ovo bend, pronađite, uz Morphine), Buddy Guy-a, da ne nabrajam dalje. Možda ste i pomislili šta ima mi da fantaziramo sa močvarama (Subotica je izgrađena na močvari, na primer), blues-om i magijom, iako ni nama kao narodu, magija nije strana (da ne pominjem vlašku magiju, je li), muzika Loup-Garou-a je baš zbog tog neočekivanog blues momenta zaista čarobna, opijajuća, pre svega zbog tematike koja je prisutna na albumu. Međutim, ono što izdvaja "Witchcraft and Spirits" jeste sloj društvene kritike i davanja osećanja savremenog čoveka na videlo, vešto provučenih kroz stihove koji odišu nekom starinskom patinom, i muziku za koje ćete misliti da ste čuli negde, ali zapravo - niste. To je vaš odjek kao građanina, kao jedinke koja se bori sa problemima i ovim komplikovanim svetom. Beg u močvaru, vraćanje na "primitivne" vrednosti, uz pomoć prirode i malo čarobnjaštva (i pomalo ruma u pljosci, zašto da ne), svet snova i stvarnost se mešaju u blatu i trsci, uz muziku koja opušta, ali i urla u svojoj čvrstini i melodičnosti. Momenti kada gitare "polude" i krenu da se ponavljaju u nedogled sa nekom psihodeličnom frazom, a usna harmonika pravi kontrast svemu tome i to sve zaliči na neku drone skulpturu, zaista je osvežavajuće čuti takav eksperiment u muzici u kojoj je već sve rečeno. Možda i nije. Svakako, pomenuo sam stoner rock iz razloga što zna sve da zareži toliko da već nadilazi električni blues. U naponu te snage, s druge strane se zvuk u određenom trenutku surva opet na osnove, i ovaj divni, "dimljeni" glas pevača sve to svede na čisto osećanje sreće, tuge, besa i odlučnosti. Dopada mi se pevačev glas, dikcija i akcenat, jer doživljaj muzike ne bi bio isti da je drukčije. Zaista ne bih da čerečim pesme, (nesrećna) ljubav jeste opšta tema u muzici i u svim žanrovima, toga nikad dosta. Najinteresantniji momenat je svakako pesma "Voodoo Gumbo" koja je u osnovi vrlo mistična potka o stvarima i ritualima koje se dešavaju duboko u šumi, uz zvuke perkusija koje se pojavljuju samo tu na albumu, ali sadrži i pravi pravcati RECEPT za gambo. Doduše, previše sastojaka koji se koriste u magijske svrhe (mandragora, hm), ali ko bi mu odoleo. Poslušajte obavezno.

Ono što iskustveno mogu da potvrdim jeste da je album odličan i uz vožnju rolera, i uz pivo (po mogućstvu APA stil, ja sam na raspolaganju imao IPAu). Kao što sam već rekao, album odiše svetskim kvalitetom i sasvim je sigurno da "Witchcraft and Spirits" zaslužuje mesto među najboljim electric/psychedelic blues-rock albumima koji su se pojavili u XXI veku, po mom skromnom mišljenju. Činjenica da je jedan srpski bend uspeo, uz malo magije da napravi ovakav album je ohrabrujuća činjenica i pravi recept za umornu dušu.

Desya Lovorov