LEDNIK: Nismo hteli da pravimo ustupke i kompromise ni na jedan način | INTERVJU
Helly Cherry
Novosadska instrumentalna post-rock / metal atrakcija pod nazivom Lednik, verovatno je najbolje čuvana tajna novosadskog podzemlja od 2015. godine naovamo. Svojim za naše prostore još uvek unikatnim izrazom nedvosmisleno su osvojili sve simpatije publike na domaćem terenu, čemu svedoče koncerti u prepunim prostorima i zaista zavidno sledbeništvo koje je bend izgradio tokom petogodišnjeg postojanja. Njihov debi album postao je jedan od od najiščekivanijih albuma na domaćoj underground sceni u poslednje vreme.
Napokon, 6. februara izlazi “Celestial Monuments” na digitalnim platformama, a bend je spreman za lansiranje iz lokalnih okvira i uspostavljanje komunikacije sa ostatkom svemira. Tim povodom smo i porazgovarali sa našim omiljenim soničnim astronautima.
Ne pamtim kada se poslednji put diglo ovoliko hajpa oko debitantskog albuma jednog metal sastava, pa još i instrumentalnog. Imate zaista impresivnu bazu fanova, a vaši nastupi uživo su prilično posećeni. Kako se to postiže?
Edi: Mislim da ljude treba zaintrigirati nekom pričom, nekim ličnim audio-vizuelnim pečatom. Nema tu neke matematike. Kada radiš nešto iskreno, a pritom ispadneš iz nekih okova i ponudiš publici nešto drugačije, uz tonu energije, rezultat je taj da će želeti još. Generalna slika koju izgradiš za svoj bend je odraz onoga što dobiješ. Što bi se reklo - kako seješ tako žanješ. (smeh)
Dražen: Pre svega pozdrav tebi i čitaocima koji prate HC zina. Prva i osnovna stvar je da se ova priča gradi već duže vreme jer nismo hteli da pravimo ustupke i kompromise ni na jedan način. Zato je i albumu trebalo dosta vremena da izađe i dobije oblik. A druga stvar je da mi ovo radimo jer to volimo i zato uvek gledamo da ugradimo svoju energiju, trud i ljubav u pesme i nastupe. Ljudi su to na neki način prepoznali i napravila se ta divna sprega koja nas vuče da sviramo, a ljude da posećuju naše nastupe.
Album “Celestial Monuments” lansiran je 6. februara, posle nekoliko odlaganja datuma. Vašim fanovima koji vas prate na koncertima, materijal na albumu je već dobro poznat. Šta biste, međutim, poručili ljudima koji se prvi put susreću sa Lednikom i taman se spremaju da kliknu da preslušaju album, a pritom recimo nisu imali dodirnih tačaka sa vašim žanrovskim stremljenjima? Kakve su preporuke, dejstva, upozorenja, kontraindikacije? (smeh)
Edi: Svi mi različito doživljavamo muziku. Neko na primer ne može da pojmi bend a da je instrumentalan, jer svoj doživljaj muzike jedino može da veže kroz vokale. U suštini, ne namećem ljudima muziku, pogotovo onima koji ni malo nisu osetili neki post talas u muzici, niti sam u fazonu da ubeđujem nekoga - e slušaj ovo. Muzika će sama po sebi doći do srca slušaoca koji to vole, prosto je.
Dražen: Moja preporuka je da se spreme za jednu 40-minutnu instrumentalnu post metal vožnju. Potrudili smo se da album ima svoj početak i kraj, svoj koncept i verujem da će ljudi to lako prepoznati. Iako album nema vokala, dovoljno je zarazan da se posluša u dahu.
Po meni, možda najbitnija godina za ekspanziju post-metal žanr jeste 2004. godina, kada su izašli albumi “Panopticon” američkog sastava Isis i “Salvation” švedskog sastava Cult of Luna, kada je ta scena, čini se, bila u zenitu. Gde je taj podžanr stigao danas? Koji su izvođači i albumi vaši favoriti, a pritom su i ostavili traga u Lednik zvuku?
Edi: Ne bih se složio da je tada bio u zenitu, tj. delimično se slažem, ali post metal muzika je doživela svoju renesansu više nego ikad u poslednjih deset godina. Ja lično imam puno uticaja od Cult Of Luna benda u svakom smislu. Kad smo kod novije ere muzike, zaista puno izvođača je uticalo na razvitak Lednik zvuka. Ne bih mogao da nabrojim sada kompletnu listu, ali neki od najbitnijih bendova koji su na mene lično uticali jesu: Jakob, Year Of No Light, Russian Circles, Cult Of Luna, Converge, If These Trees Could Talk, Terronaut, Mastodon, Sleepmakeswaves i mnogi drugi. Lednik je uvek težio ka tom nekom distorzičnom i težem zvuku i bežao od post-rock klišea, što je bilo prirodno i prosto nas je vodilo u nekom logičnom smeru.
Dražen: Bio sam vrlo malo izložen post metalu tih prvih godina i od svih bendova sam prvo čuo Isis. Nisam još tad shvatao priču ali mi je bila jedinstvena i drugačija. Tek kada sam prvi put čuo Russian Circles, poželeo sam da sviram ovakvu vrstu muzike. Zato su mi oni i dalje jedni od favorita, ali tu su i sleepmakeswaves, Jakob, Terronaut, puno ih ima da ih nabrajam. A svi oni su uticali na zvuk benda. Mislim da je i dalje aktuelan žanr i da nastavlja svoj život pošto stalno otkrivam nove odlične bendove.
Pioniri takvog zvuka kod nas su beogradski Consecration. Tu je naravno i subotički sastav Ana Never, ali su oni striktno u post rock vodama, bez tvrđih izleta. Vi ste se, može se tako reći, nametnuli kao predvodnici nove generacije na našim prostorima. Na koje biste još izvođače skrenuli pažnju ljubiteljima ovakvog zvuka u Srbiji i okuženju? Postoji li mreža, saradnja, scena?
Edi: Na momente je pre dve-tri godine bilo naznake za neke saradnje i izgradnju neke instrumentalne scene, ali nema ništa od toga, što realno nije ni bitno. Treba da se mešamo žanrovski svi i tako dođemo do većeg auditorijuma. Ana Never su pioniri post rock-a u Srbiji. Svirali smo sa njima više puta i družili se. Zaista sjajan bend. Bend Consecration ja lično cenim, ali što se tiče neke podrške i nekih koncerata sa njima, o tome ne bih pričao. Različiti smo mi univerzumi. Pomenuo bih par aktivnih bendova na sceni koje vredi poslušati i instrumentalni su: Projections, Polywhy, Frakhtal, Lazar itd. Imamo zaista dobre novije bendove koji se trude da izađu iz nekih kalupa i stave svoj lični pečat na muziku i to cenim jako.
Pomenuo bih i odlične bendove koji nisu trenutno aktivni, a to su Nous Thaw i Plavo, zaista sjajni bendovi koji prave odličnu muziku i sa njima smo svirali više puta. Nadamo se da će biti jednom opet aktivni.
Dražen: Tako je, ima kod nas nekoliko bendova koji plivaju u tim vodama i dobro se snalaze u tome. Postojalo je nekoliko bendova koji su u isto vreme radili sličnu stvar kao i mi, bend Nous Thaw, Tethyal, Plavo, Organic Toy, ali svi oni su trenutno ili prestali sa radom ili više ne postoje. Tu su sad mlade snage koje traže neki svoj zvuk a imaju i sličnosti. To su: Frakhtal, Projections, Lazar, Bulka... Što se tiče neke umreženosti, ona postoji ali je dosta “labava”.
Koji su sledeći koraci nakon izlaska albuma? Ono što je zvanično potvrđeno su svirke u zrenjaninskom klubu Mitraljez (14. februara) i u novosadskom Domu B-612 (15. februara), na obe lokacije po prvi put . Da li će uskoro biti poznati još neki datumi? Čini se da je zrelo vreme da se ide i preko granice.
Edi: Ići će se preko granice, to je gotovo sigurno. Biće neki festival na leto. U planu je Rumunija, Mađarska, Hrvatska, ali ništa još zvanično. Svakako smo bend koji ne ostaje zakucan. Volimo da putujemo i da se družimo, onoliko koliko nam životi pružaju to, jer nismo profesionalci, jelte.
Dražen: Sledeći koraci su promovisanje albuma i benda, kako kroz nastupe tako i kroz internet, mreže itd. Potrudićemo se da sa novim izdanjem krenemo i van Srbije jer tamo postoji mnogo veća publika koja ovakvu muziku voli i spremna je da sluša uživo. A to kada i koliko ćemo moći da putujemo van je samo pitanje našeg slobodnog vremena jer ga nemamo puno.
Dosta pažnje posvećujete vizuelnom aspektu, čini se veoma bitnom, ako ne i podjednako važnom za celokupni vaš estetski izraz. Da li sam u pravu kad to kažem?
Edi: Naravno, to je jako bitan aspekat jer na taj način nekako slušaocu dodatno dočaraš neku tvoju viziju cele priče. Mi imamo sreće u bendu jer se i bavimo tim stvarima oko ilustracije i dizajna i mnogo toga možemo sami sebi da uradimo, pa nema granice za nas u tom aspektu. Dobar film čini i dobar soundtrack. To je nekako usko povezano, pa to projektujemo i na bend.
Dražen: Što se vizuelnog aspetka tiče, najviše se oko toga potrudio Edi i ovim putem mu skidam kapu za sve grafičke stvari koje je napravio za bend. Od plakata, cover arta albuma, majica, projekcija, animacija i sl. Ali moram reći da jeste ta dimenzija jako bitna, posebno u instrumentalnoj muzici i srećan sam što imamo i tu dimenziju kao bend. Ljudi to prepoznaju i gledaju Lednik kao bend koji je potpun u svom izrazu što audio što vizuelno.
Počeli ste kao trio. Sada ste kvartet. Promenili ste basistu. Kako sastav Lednik danas izgleda i kako su se novi članovi uklopili?
Dražen: Tako je, sada smo kvartet i imamo novog basistu Gorana (Meddle). Novi članovi su se odlično uklopili i dali bendu ono što mu je trebalo. Alen je tu malo više od godinu dana i doneo je još snage, melodije i kreativnosti u bend. Takođe. Goran koji je zamenio našeg doskorašnjeg basistu Dimitrija, veoma se lako adaptirao i pohvatao sve stare pesme. Jedva čekamo da počnemo rad na novom materijalu u ovoj postavi, pogotovo jer je album snimljen i objavljen, pa najzad možemo da nastavimo dalje.
Goran: Pošto sam donedavno pratio rad Lednika isključivo iz publike, proširenje postave još jednom gitarom nisam doživljavao kao nužnu potrebu, ali se ispostavilo kao dobar potez. Po mom mišljenju, time je muzika dobila novi aspekt. Zvuk je upotpunjen, sve je na mestu, a da pritom nema ni pretrpanih delova čime bi se stvorila buka, niti delova za koje se čini da im nešto nedostaje. Ne znam da li sam merodavan da komentarišem koliko sam se ja uklopio u bend u ovom kratkom periodu, ali se trudim da ispoštujem koncept koji je Lednik postavio u muzičkom smislu, a da u isto vreme dam i neki lični pečat. Mislim da će se ta priča iskristalisati kada krenemo zajedno sa radom na novim pesmama.
Tri puta sam vas gledao uživo i svaki put je to bilo iskustvo za pamćenje. Nastupi uživo, su po mom mišljenju, vaš najjači adut. Da li ste ikada razmišljali da snimite ceo nastup i objavite kao live album, kao recimo što je Cult of Luna objavila npr. “Live at the Scala”, meni jedan od omiljenih koncertnih snimaka ikada?
Edi: “Live at the Scala” je zaista legendaran live, slažem se. Razmišljali smo o tome naravno, čak i imamo neke multi-cam live nastupe na you tube-u. Ali kad smo kod snimanja celog koncerta, tu bi lestvica morala da se podigne na viši nivo. A to podrazumeva još bolje kamere i kamermane koji bi to ispratili odličnim kadrovima sa dobrim blendama, dobra postavka svetla i tako dalje. Mora tu puno faktora da se odradi, ali da, nije neizvodljivo i verujem da ćemo to i uraditi jednom.
Dražen: Slažem se sa Edijem i ne bih mnogo dodavao. Nadam se da ćemo imati priliku da tako nešto uradimo, jer ta energija koja izlazi na nastupima u ovoj vrsti muzike najbolje može da se vidi i čuje uživo. Ali nema poente raditi bez ozbiljnog tima ljudi.
Hvala vam na razgovoru za Helly Cherry. Nadam se da sledeće vaše izdanje i novi povod za razgovor nećemo čekati predugo. U petak, 14. februara se vidimo u Zrenjaninu po prvi put, pa bi recimo vaša poruka za kraj mogla da bude adresirana baš na zrenjaninsku publiku.
Edi: Pozdravljamo Zrenjanince. Možemo da im obećamo nešto malo drugačije od onoga na šta su navikli. Radujemo se druženju u petak, cheers!
Dražen: Da, u petak smo prvi put u klubu Mitraljez. Ne znam kakva je publika u Zrenjaninu, ali svejedno verujem da će biti dobra svirka i još bolje druženje sa svima koji dođu u Mitraljez to veče.
Intervju vodio: Aleksandar Petrović
Napokon, 6. februara izlazi “Celestial Monuments” na digitalnim platformama, a bend je spreman za lansiranje iz lokalnih okvira i uspostavljanje komunikacije sa ostatkom svemira. Tim povodom smo i porazgovarali sa našim omiljenim soničnim astronautima.
Ne pamtim kada se poslednji put diglo ovoliko hajpa oko debitantskog albuma jednog metal sastava, pa još i instrumentalnog. Imate zaista impresivnu bazu fanova, a vaši nastupi uživo su prilično posećeni. Kako se to postiže?
Edi: Mislim da ljude treba zaintrigirati nekom pričom, nekim ličnim audio-vizuelnim pečatom. Nema tu neke matematike. Kada radiš nešto iskreno, a pritom ispadneš iz nekih okova i ponudiš publici nešto drugačije, uz tonu energije, rezultat je taj da će želeti još. Generalna slika koju izgradiš za svoj bend je odraz onoga što dobiješ. Što bi se reklo - kako seješ tako žanješ. (smeh)
Dražen: Pre svega pozdrav tebi i čitaocima koji prate HC zina. Prva i osnovna stvar je da se ova priča gradi već duže vreme jer nismo hteli da pravimo ustupke i kompromise ni na jedan način. Zato je i albumu trebalo dosta vremena da izađe i dobije oblik. A druga stvar je da mi ovo radimo jer to volimo i zato uvek gledamo da ugradimo svoju energiju, trud i ljubav u pesme i nastupe. Ljudi su to na neki način prepoznali i napravila se ta divna sprega koja nas vuče da sviramo, a ljude da posećuju naše nastupe.
Album “Celestial Monuments” lansiran je 6. februara, posle nekoliko odlaganja datuma. Vašim fanovima koji vas prate na koncertima, materijal na albumu je već dobro poznat. Šta biste, međutim, poručili ljudima koji se prvi put susreću sa Lednikom i taman se spremaju da kliknu da preslušaju album, a pritom recimo nisu imali dodirnih tačaka sa vašim žanrovskim stremljenjima? Kakve su preporuke, dejstva, upozorenja, kontraindikacije? (smeh)
Edi: Svi mi različito doživljavamo muziku. Neko na primer ne može da pojmi bend a da je instrumentalan, jer svoj doživljaj muzike jedino može da veže kroz vokale. U suštini, ne namećem ljudima muziku, pogotovo onima koji ni malo nisu osetili neki post talas u muzici, niti sam u fazonu da ubeđujem nekoga - e slušaj ovo. Muzika će sama po sebi doći do srca slušaoca koji to vole, prosto je.
Dražen: Moja preporuka je da se spreme za jednu 40-minutnu instrumentalnu post metal vožnju. Potrudili smo se da album ima svoj početak i kraj, svoj koncept i verujem da će ljudi to lako prepoznati. Iako album nema vokala, dovoljno je zarazan da se posluša u dahu.
Po meni, možda najbitnija godina za ekspanziju post-metal žanr jeste 2004. godina, kada su izašli albumi “Panopticon” američkog sastava Isis i “Salvation” švedskog sastava Cult of Luna, kada je ta scena, čini se, bila u zenitu. Gde je taj podžanr stigao danas? Koji su izvođači i albumi vaši favoriti, a pritom su i ostavili traga u Lednik zvuku?
Edi: Ne bih se složio da je tada bio u zenitu, tj. delimično se slažem, ali post metal muzika je doživela svoju renesansu više nego ikad u poslednjih deset godina. Ja lično imam puno uticaja od Cult Of Luna benda u svakom smislu. Kad smo kod novije ere muzike, zaista puno izvođača je uticalo na razvitak Lednik zvuka. Ne bih mogao da nabrojim sada kompletnu listu, ali neki od najbitnijih bendova koji su na mene lično uticali jesu: Jakob, Year Of No Light, Russian Circles, Cult Of Luna, Converge, If These Trees Could Talk, Terronaut, Mastodon, Sleepmakeswaves i mnogi drugi. Lednik je uvek težio ka tom nekom distorzičnom i težem zvuku i bežao od post-rock klišea, što je bilo prirodno i prosto nas je vodilo u nekom logičnom smeru.
Dražen: Bio sam vrlo malo izložen post metalu tih prvih godina i od svih bendova sam prvo čuo Isis. Nisam još tad shvatao priču ali mi je bila jedinstvena i drugačija. Tek kada sam prvi put čuo Russian Circles, poželeo sam da sviram ovakvu vrstu muzike. Zato su mi oni i dalje jedni od favorita, ali tu su i sleepmakeswaves, Jakob, Terronaut, puno ih ima da ih nabrajam. A svi oni su uticali na zvuk benda. Mislim da je i dalje aktuelan žanr i da nastavlja svoj život pošto stalno otkrivam nove odlične bendove.
 |
| Lednik postava koja je snimila album: Dražen, Dimitrije, Alen, Edi |
Edi: Na momente je pre dve-tri godine bilo naznake za neke saradnje i izgradnju neke instrumentalne scene, ali nema ništa od toga, što realno nije ni bitno. Treba da se mešamo žanrovski svi i tako dođemo do većeg auditorijuma. Ana Never su pioniri post rock-a u Srbiji. Svirali smo sa njima više puta i družili se. Zaista sjajan bend. Bend Consecration ja lično cenim, ali što se tiče neke podrške i nekih koncerata sa njima, o tome ne bih pričao. Različiti smo mi univerzumi. Pomenuo bih par aktivnih bendova na sceni koje vredi poslušati i instrumentalni su: Projections, Polywhy, Frakhtal, Lazar itd. Imamo zaista dobre novije bendove koji se trude da izađu iz nekih kalupa i stave svoj lični pečat na muziku i to cenim jako.
Pomenuo bih i odlične bendove koji nisu trenutno aktivni, a to su Nous Thaw i Plavo, zaista sjajni bendovi koji prave odličnu muziku i sa njima smo svirali više puta. Nadamo se da će biti jednom opet aktivni.
Dražen: Tako je, ima kod nas nekoliko bendova koji plivaju u tim vodama i dobro se snalaze u tome. Postojalo je nekoliko bendova koji su u isto vreme radili sličnu stvar kao i mi, bend Nous Thaw, Tethyal, Plavo, Organic Toy, ali svi oni su trenutno ili prestali sa radom ili više ne postoje. Tu su sad mlade snage koje traže neki svoj zvuk a imaju i sličnosti. To su: Frakhtal, Projections, Lazar, Bulka... Što se tiče neke umreženosti, ona postoji ali je dosta “labava”.
Koji su sledeći koraci nakon izlaska albuma? Ono što je zvanično potvrđeno su svirke u zrenjaninskom klubu Mitraljez (14. februara) i u novosadskom Domu B-612 (15. februara), na obe lokacije po prvi put . Da li će uskoro biti poznati još neki datumi? Čini se da je zrelo vreme da se ide i preko granice.
Edi: Ići će se preko granice, to je gotovo sigurno. Biće neki festival na leto. U planu je Rumunija, Mađarska, Hrvatska, ali ništa još zvanično. Svakako smo bend koji ne ostaje zakucan. Volimo da putujemo i da se družimo, onoliko koliko nam životi pružaju to, jer nismo profesionalci, jelte.
Dražen: Sledeći koraci su promovisanje albuma i benda, kako kroz nastupe tako i kroz internet, mreže itd. Potrudićemo se da sa novim izdanjem krenemo i van Srbije jer tamo postoji mnogo veća publika koja ovakvu muziku voli i spremna je da sluša uživo. A to kada i koliko ćemo moći da putujemo van je samo pitanje našeg slobodnog vremena jer ga nemamo puno.
Dosta pažnje posvećujete vizuelnom aspektu, čini se veoma bitnom, ako ne i podjednako važnom za celokupni vaš estetski izraz. Da li sam u pravu kad to kažem?
Edi: Naravno, to je jako bitan aspekat jer na taj način nekako slušaocu dodatno dočaraš neku tvoju viziju cele priče. Mi imamo sreće u bendu jer se i bavimo tim stvarima oko ilustracije i dizajna i mnogo toga možemo sami sebi da uradimo, pa nema granice za nas u tom aspektu. Dobar film čini i dobar soundtrack. To je nekako usko povezano, pa to projektujemo i na bend.
Dražen: Što se vizuelnog aspetka tiče, najviše se oko toga potrudio Edi i ovim putem mu skidam kapu za sve grafičke stvari koje je napravio za bend. Od plakata, cover arta albuma, majica, projekcija, animacija i sl. Ali moram reći da jeste ta dimenzija jako bitna, posebno u instrumentalnoj muzici i srećan sam što imamo i tu dimenziju kao bend. Ljudi to prepoznaju i gledaju Lednik kao bend koji je potpun u svom izrazu što audio što vizuelno.
Počeli ste kao trio. Sada ste kvartet. Promenili ste basistu. Kako sastav Lednik danas izgleda i kako su se novi članovi uklopili?
Dražen: Tako je, sada smo kvartet i imamo novog basistu Gorana (Meddle). Novi članovi su se odlično uklopili i dali bendu ono što mu je trebalo. Alen je tu malo više od godinu dana i doneo je još snage, melodije i kreativnosti u bend. Takođe. Goran koji je zamenio našeg doskorašnjeg basistu Dimitrija, veoma se lako adaptirao i pohvatao sve stare pesme. Jedva čekamo da počnemo rad na novom materijalu u ovoj postavi, pogotovo jer je album snimljen i objavljen, pa najzad možemo da nastavimo dalje.
Goran: Pošto sam donedavno pratio rad Lednika isključivo iz publike, proširenje postave još jednom gitarom nisam doživljavao kao nužnu potrebu, ali se ispostavilo kao dobar potez. Po mom mišljenju, time je muzika dobila novi aspekt. Zvuk je upotpunjen, sve je na mestu, a da pritom nema ni pretrpanih delova čime bi se stvorila buka, niti delova za koje se čini da im nešto nedostaje. Ne znam da li sam merodavan da komentarišem koliko sam se ja uklopio u bend u ovom kratkom periodu, ali se trudim da ispoštujem koncept koji je Lednik postavio u muzičkom smislu, a da u isto vreme dam i neki lični pečat. Mislim da će se ta priča iskristalisati kada krenemo zajedno sa radom na novim pesmama.
Tri puta sam vas gledao uživo i svaki put je to bilo iskustvo za pamćenje. Nastupi uživo, su po mom mišljenju, vaš najjači adut. Da li ste ikada razmišljali da snimite ceo nastup i objavite kao live album, kao recimo što je Cult of Luna objavila npr. “Live at the Scala”, meni jedan od omiljenih koncertnih snimaka ikada?
Edi: “Live at the Scala” je zaista legendaran live, slažem se. Razmišljali smo o tome naravno, čak i imamo neke multi-cam live nastupe na you tube-u. Ali kad smo kod snimanja celog koncerta, tu bi lestvica morala da se podigne na viši nivo. A to podrazumeva još bolje kamere i kamermane koji bi to ispratili odličnim kadrovima sa dobrim blendama, dobra postavka svetla i tako dalje. Mora tu puno faktora da se odradi, ali da, nije neizvodljivo i verujem da ćemo to i uraditi jednom.
Dražen: Slažem se sa Edijem i ne bih mnogo dodavao. Nadam se da ćemo imati priliku da tako nešto uradimo, jer ta energija koja izlazi na nastupima u ovoj vrsti muzike najbolje može da se vidi i čuje uživo. Ali nema poente raditi bez ozbiljnog tima ljudi.
Hvala vam na razgovoru za Helly Cherry. Nadam se da sledeće vaše izdanje i novi povod za razgovor nećemo čekati predugo. U petak, 14. februara se vidimo u Zrenjaninu po prvi put, pa bi recimo vaša poruka za kraj mogla da bude adresirana baš na zrenjaninsku publiku.
Edi: Pozdravljamo Zrenjanince. Možemo da im obećamo nešto malo drugačije od onoga na šta su navikli. Radujemo se druženju u petak, cheers!
Dražen: Da, u petak smo prvi put u klubu Mitraljez. Ne znam kakva je publika u Zrenjaninu, ali svejedno verujem da će biti dobra svirka i još bolje druženje sa svima koji dođu u Mitraljez to veče.
Intervju vodio: Aleksandar Petrović