Oskar svakako nije merilo nečijeg talenta, umeća u glumačkom poslu i generalno uspešnosti na filmu, iza njega stoji jedna beskonačna marketinška mašinerija, lobiranje, mešetarenje i šibicarenje, „ja tebi ti meni“ kompromisa, naknadne pameti i devalviranih kriterijuma. Međutim, teško je sporiti prestiž ove nagrade, odjek koji ima u filmskoj javnosti i međ idolopokloničkom publikom, kao i činjenicu da sama nominacija za nagradu, ili njeno eventualno dobijanje, otvaraju vrata ka kredibilnijim i kvalitetnijim projektima. Predstavljamo vam glumce i glumice koji iz ovih ili onih razloga, tokom svoje karijere, makar zasada, a neki i zanaveka, nisu zavredili od Akademije ni da pogleda u njihovom pravcu.



Val Kilmer

Pre nego što se srozao na nivo kilaže Petra Božovića a karijeru uvukao u kaljugu nekoga ko nastupa kao klovn na rođendanu vašeg deteta, Val Kilmer je bio ime od poverenja i poštovanja. Nekadašnji Betmen je početkom 90-ih nizao sve bisere od uloga obećavajući bogatu i plodonosnu karijeru. Njegov mimikrijski nastup u ulozi Džima Morisona u filmu „The Doors“, kao i neprevaziđena rola Doka Holideja u solidnom vesternu „Tombstone“, da ne spominjemo film „Vrelina“, trebalo je da mu garantuju makar jednu nominaciju za glumačku nagradu, koja je međutim izostala. Verujemo da je uloga Džima Morisona prepoznata kao previše kontroverzna za članove Akademije koji nisu naklonjeni halucinogenim umetničkim podsticajima, a da su sledeće dve uloge jednostavno proletele ispod radara pošto su bile deo većeg ansambla.
Šanse u budućnosti: Gotovo nikakve, pošto je Val rešio da karijeru posveti glumeći u pozorišnim produkcijama lokalne mesne zajednice u Rakovici.

Denis Kvejd

Denis Kvejd, sa sveameričkim osmehom i imidžom prvog komšije, nikada nije smatran najvećim glumačkim talentom, ali jeste resprektabilnim izvođačem koji solidno odrađuje posao gde god se pojavi. Imidž nekoga ko nikada nije mnogo odskočio od „solidnog proseka“ umanjila mu je šanse za neke ozbiljnije glumačke nagrade, ali moramo reći da je apsolutna šteta što Denis Kvejd nije zavredio nominaciju za ulogu Doka Holideja u vesternu Kevina Kostnera „Vajat Erp“. Kvejd je više nego ubedljiv kao problematični zubar-revolveraš i za svoje kratko vreme na ekranu uspeva potpuno da zaseni ostatak postave, uključujući tu i Kevina Kostnera.
Šanse u budućnosti: Delimične, cenimo da će neka uloga, kao što je ona sporedna u filmu „Far from heaven“, pribaviti Kvejdu makar jednu nominaciju u budućnosti.

Donald Satarlend

Donald Satarlend je glumac širokih dijapazona i neuništive harizme, čovek koji toliko lako klizi niz ekran, kao da je podmazan maslinovim uljem. Iako je bio deo kultnih filmova kao što su „M.A.S.H“, „12 žigosanih“, „Klut“, „Don’t look now“, „Invasion of a body snachers“ itd., Satarlend je ostavio dubok trag i kao efikasni epizodista, pa često njega jedino upamtimo od celog filma. Karijeru je malo unazadio odlukama da se prečesto pojavljuje za pare u projektima koji nisu njegov kalibar, te mislimo da je to umanjilo njegove šanse za neku nominaciju. Inače, zaslužio je da ga Akademija pozove na dodelu za više uloga, od kojih bismo izdvojili glavnu u filmu „Obični ljudi“ Roberta Redforda u kojoj njegova tiha i suzdržana izvedba oca koji taji skrhanost zbog smrti sina tera suze na oči, i za ulogu tajanstvenog vojnog obaveštajca koji u filmu „DŽ.F.K.“ snabdeva Kevina Kostnera potrebnim informacijama. Iako njegova uloga tu traje nepunih 7-8 minuta, Donald toliko uverljivo zaposeda ekran da mu verujemo na svakoj izgovorenoj reči.
Šanse u budućnosti: Verujemo da će Akademija smoći snage da pri prvoj ozbiljnijoj ulozi u nekoj drami nagradi ovu glumčinu makar nominacijom, ako ne i samom nagradom, zaslužio je. (Satarlend je u međuvremenu dobio počasnog Oskara)

Džim Keri

Džim Keri je žrtva sopstvenog imidža u javnosti. Prepoznat od 99 posto populacije kao urnebesni komičar gumenog lica, Keri je morao dobrano da se potrudi da iskoči iz zadatog stereotipa koji mu je zasluženo zaradio milione i dokaže se kao ozbiljan glumac. Keri makar u dva navrata to radi više nego savršeno, glumeći uprkos nametnutom kalupu, što nјеgove uloge čini još boljima. U pitanju su filmovi „Trumanov šou“ i „Večiti sjaj besprekornog uma“ za koje je Keri sramno uskraćen za nominacije, pogotovo ako znamo koliko je npr. „Trumanov šou“ danas postao moderan klasik naše posrnule civilizacije. Kerijeva izvedba svakodnevnog šmokljana, u oba ova filma, toliko je prirodna, neusiljena, simpatična i efektivna da članove Akademije treba staviti uza zid što su odlučili da ovako nešto preskoče.
Šanse u budućnosti: Ne baš sjajne, ali Keri ima još dosta godina pred sobom, verujemo da će u nekom momentu uspeti da zavredi naklonost nominacije kada nađe pravi projekat za to.

Džon Kjuzak

Džon Kjuzak je specifična pojava u svetu filma, glumac koji nema jasno profilisan metod niti stil glume, daleko je od ideala kulturološki prihvaćene mačo holivudske zvezde, a opet istrajava već 30 godina nanizavši u svojij radnoj biografiji desetine solidnih filmova. Problem sa Kjuzakom možda nije nikad bio sam njegov performans koji je mogao da mutira od svakodnevno prosečnog do vrlo mračnog i psihološki bremenitog, već verovatno činjenica da nijedan njegov film, iako neki od njih u međuvemenu i klasici kao npr. „Biti Džon Malkovič“, nije previše odskočio u očima Akademije niti bio u užem izboru za glavne nagrade. Iako je uspešno prešao tranziciju od tinejdž idola (Say Anything, Sixteen Candles) do zrelog glumca (The Grifters, Bullets Over Broadway, Grosse Pointe Blank, Being John Malkovich, High Fidelity), čak preležavši fazu romantičnih komedija, Džon Kjuzak svoju zasluženu šansu traži u poslednje vreme u izazovnim sporednim ulogama, kao što je ona u filmu “Paperboy” Lija Danijelsa.
Šanse u budućnosti: Solidne ako uzmemo u obzir da Kjuzak ne usporava i da u poslednje vreme diže nivo svojih nastupa na maksimum.

Kevin Bejkon

Kevin Bejkon, koji je počeo karijeru kao jedna od žrtava ubice u „Petak 13.“, bio je tinejdž idol 80-ih godina sa plesnim filmom „Footloose” i generalno velika filmska zvezda tog perioda. Vrlo lako je prelazio iz komedija u trilere i drame, a 90-e je uspešno prebrodio čestim sporednim ulogama u kvalitetnim filmovima kao što su “Nekoliko dobrih ljudi”, “DŽ.F.K.”, “Appolo 13”, “Sleepers” itd. U poslednje vreme Bejkon balansira između visokobudžetnih projekata gde se nameće kao kvalitetan negativac, nezavisnih ostvarenja u kojima izgara do maksimuma i TV projekata u kojima nastupa isključivo zarad stalnosti angažmana i kontinuiteta posla. U toku karijere Bejkon je makar jednom surovo zakinut za nominaciju. U pitanju je film “The woodsman”, teška priča o rehabilitovanom pedofilu koji se vraća u društvo sa robije. Kevinova gluma u tom filmu je toliko potresna i realna da prevazilazi sva očekivanja, a nominacija je verovatno izostala zbog kontroverznosti teme i problematičnosti glavnog lika.
Šanse u budućnosti: Ako Bejkon u budućnosti izbaci neki film sličan „Mističnoj reci“, šanse za nominaciju u sporednoj kategoriji biće vrlo izvesne.

Kurt Rasel

Kurt Rasel je jedan od onih glumaca koji jednostаvano nisu imali previše sreće generalno sa nagradama. Rasel je bio odličan u žanrovskom filmovima koji nisu previše intrigirali Akademiju, a često je oko sebe vukao imidž pretežno akcione zvezde, što nije bila apsolutno verodostojna slika. Verovatno su njegovi glumački izbori doveli do toga da bude pomalo skrajnut po pitanju nagrada, ali koliko je Rasel kvalitetan glumac uverićete se ako pogledate „Bekstvo iz Njujorka“ i film „Kvar“ jedan za drugim. U prvom ultimativni antiheroj, najžilaviji i najbeskrupulozniji tabadžija na svetu Snejk Pliskin, a u drugom priprosti beskičmenjak i muž papučar – i to sve apsolutno uverljivo.
Šanse u budućnosti: Rasel je imao trzaje za nagradu filmovima „Dark blue“ i „Maracle“, ali ti naslovi nisu bili jednostavno dovoljno dobro prihvaćeni da bi Rasel odskočio. Nadamo se da to nisu bili njegovi poslednji trzaji i da će imati još nešto da pokaže u svojoj karijeri.

Merlin Monro

Definitivno jedna od najprepoznatljivijih filmskih diva svih vremena i sigurno najveća zvezda Holivuda 50-ih godina bila je žrtva svoje popularnosti, svog atraktivnog izgleda i nemirnog, nestalnog duha. Kao prva fatalna filmska plavuša, Merilin je trpela u karijeri dosta stereotipa i uopštavanja koji su je uglavnom, zarad popularnosti i lake zarade, gurali u komedije sumnjivog kalibra i lake mjuzikle u kojima je dominirao njen stas pre nego performans. Otuda su ispod radara kritičara i nagradodelitelja promakle dve njene izuzetno kvalitetne uloge u kojima je glumila mimo zacrtanih očekivanja koje je Holivud imao od nje – prva je u filmu „Don’t Bother to Knock” u kome vrlo ubedljivo glumi isprva bezopasnu i naivnu a ispostaviće se ludu do koske bebisiterku, a druga je u sada već kultnom ostvarenju, ujedno i njenom poslednjem, “The Misfits” Džona Hjustona pored Klerka Gebla i Montgomerija Klifta. Jedna iako kratka ipak bogata karijera okončana je nasilno i iznenada pod teretom slave, skandala i neprilagođenosti. Verujemo da Merilin zaslužuje počasnog posthumog Oskara za svoj doprinos popularizaciji filmske umetnosti.

Meg Rajan

Svima omiljena devojka iz susedstva 80-ih i 90-ih godina Meg Rajan, zahvaljujući hitovima kao što su „Besani u Sijetlu“ i „Kad je Hari sreo Sali“, postala je zvezda romatičnih komedija i prirodno tipski birana samo za slične uloge, koje kod Akademije nikada nisu blagonaklono prolazile. Otuda su njena povremena iskakanja iz tog žanra nailazila na sumnjičavo negodovanje, iako je njena uloga u filmu „Courage Under Fire” bila potpuno respektabilna. Cenimo da je Meg Rajan bez problema mogla da zavredi nominaciju za tešku dramu o alkoholizmu “When a Man Loves a Woman”, a s obzirom na to da je Melisa Mekarti ni za šta dobila nominaciju za film “Deveruše” i Meg Rajan je mogla da se okiti jednom za ipak mnogo popularniju komediju “Kad je Hari sreo Sali”, ako ni zbog čega drugog, ono zbog scene glumljenja orgazma u restoranu.
Šanse u budućnosti: Vrlo slabe s obzirom na to da se Meg Rajan usled čestih plastičnih operacije sve ređe nalazi na platnu, a češće na operacionom stolu.

Mija Farou

Mija Farou je generalno jedna antipatična pojava koja je veći deo karijere vezala za pizmu koju je gajila i još uvek gaji prema Vudiju Alenu i čitavom cirkusu koji je medijski izgrađen oko njihove veze, usvojene dece i njihovih obljuba. S tim u vezi njena je glumačka karijera ostala negde u zapećku. Međutim, reći ćemo samo jednu stvar a to je „Rozmerina beba“. Ako je neka ženska uloga zaslužila nominaciju onda je to njena uloga Rozmeri. Mija Farou u ovom filmu, i to je jedina dobra stvar koju je uradila u karijeri, savršeno oličava tip naivne i dobrodušne devojke u velikom gradu koja pod teretom ambicioznog muža, sumnjive trudnoće i čudnih suseda polako tone u spiralu satanističke paranoje.
Šanse u budućnosti: U budućnosti nominaciju će lakše dobiti Čubaka iz „Zvezdanih ratova“ nego Mija Farou.

Ričard Gir

Kao i Džim Keri, i Ričard Gir je donekle bio žrtva svoje reputacije kada se uzmu u obzir nagrade. Smatran većim delom karijere „zgodnim“ mačo ženskarošem koji glumi samo u filmovima koji slamaju ženska srca („Oficir i džentlmen“, „Do poslednjeg daha“, „Američki žigolo“, „Zgodna žena“) Gir je često unapred bio otpisivan usred nagomilanih predrasuda koje su se ticale njegovog izgleda i imidža kod ženskog dela populacije. Međutim, nemoguće je sporiti Girovu harizmu i talenat, pogotovo kada se uzmu u obzir uloge negativaca koje su mu neobično ležale, kao one u filmovima „Unutrašnja kontrola“ gde glumi korumpiranog policajca, ili „Neverna“ gde je ljubomorni osvetoljubivi muž. Međutim, naveće šanse za nominaciju Gir je imao za sporednu ulogu ljigavog advokata u mjuziklu „Čikago“, a njen izostanak smatran je svojevrsnim skandalom te godine, pogotovo zato što je sam film nagrađen glavnom nagradom.
Šanse u budućnosti: U poslednje vreme Gir se sve više odmiče od romantičnih drama koje su ga učinile zvezdom i prihvata izazovnije uloge. Verujemo da će mu neka od njih omogućiti da Akademija blagonaklono pogleda i u njegovom pravcu.

Stiv Bušemi

Stiv Bušemi, stalni saradnik braće Koen, povremeni kolaborator Kventina Tarantina i Džima Džarmuša i generalno kralj nezavisnog filma 90-ih godina i jedan od najpouzdanijih karakternih i sporednih glumaca u poslednjih 25 godina. Specijalista za čudne, iščašene, moralno problematične likove, beskičmenjake, sitne kriminalce, ali i tajkune, što je dokazao u seriji „Broadwalk empire“. Izostanak oskarovske nominacije za Stiva Bušemija zvuči kao neverovatan podatak, pogotovo kada se uzme u obzir niz njegovih kvalitetnih uloga, pogotovo u filmu „Fargo“ braće Koen, indi hitu „Živeći u zaboravu“, antologijskim „Uličnim psima“, ili nezavisnom ostvarenju „Ghost World”. Nismo sigurni zašto je to tako, ali recimo da je u pitanju nedostatak sreće i pravih okolnosti.
Šanse u budućnosti: Dosta dobre, pogotovo u kategoriji najbolji sporedni glumac, nominacija za Stiva Bušemija visi u vazduhu i pitanje je samo trenutka kada će se i obistiniti.

Džon Gudmen

Prava je travestija što Gudmen do sada nije bio nominovan za Oskara. Ovaj pouzdani karakterni glumac bio je odličan u svemu u čemu se ikada pojavio, od Kremenka do „10 Clovefield lane“, a ko može da zaboravi njegove ikonične uloge kod braće Koen, u Bartonu Finku ili Velikom Lebovskom. Gudman unosi snagu, ozbiljnost i dozu humora u gotovo sve svoje nastupe, a Akademija teško da bi promašila da ga je nominovala i za jednu od njegovih uloga, čak i za one manje u filmovima kao što su „Flight“ ili „Trumbo“.
Šanse u budućnosti: Treba organizovati masovne proteste ispred Akdemije ako Gudman u naredne dve-tri godine ne dobije Oskara.

Džon Torturo

Torturo je kameleon modernog glumišta, ovaj Njujorčanin italijanskog porekla glumio je sve narode i narodnosti – od Jevreja, preko Grka, do Hispanaca i okorelih američkih južnjaka, i u svemu je bio upečatljiv. Svoj talenat je samo potvrdio odličnom rolom u seriji „The night off“. Torturo je lako mogao da zavredi nominaciju za „Bartona Finka“ ili „Kviz“ Roberta Redforada, a taj propust je velika mrlja u biografiji Akademije.
Šanse u budućnosti: Ne tako loše, mada se Torturo više okreće televiziji, ali prava uloga trebalo bi da mu donese priznanje koje zaslužuje.

Martin Šin

Šin je legenda Holivuda, jedan od onih istrajnih i neumornih heroja filma još od 70-ih i uloge u „Apokalipsi danas“ koja ga je zamalo koštala života. Osim što makar jednog sina nije uspeo valjano da vaspita, Šin nije imao uspeha ni sa nagradama, iako je ostavio veliko zaveštanje na televiziji u seriji „Zapadno krilo“. Međutim, Šin je pod stare dane unosio stabilnost i iskustvo u svemu u čemu se pojavio, pa je Akademija mogla da ga nagradi za filmove kao što su „Vol Strit“, „The departed“ ili „The Way“ koji je režirao njegov sin Estevez.
Šanse u budućnosti: Slabe do gotovo nikakve, ali ostaje zaveštanje u vidu dva vanvremenska filma, pored Apokalipse tu je i „Badlands“ Terensa Malika.

Džejmi Li Kertis

Kertisova je ikona horor filma i jedna od prvih „screem quins“ devojaka koje su inaogurisale ovaj žanr u mejnstrim, sa ulogama u filmovima „Noć veštica“, „Magla“, „Teror train“ i sl. Međutim, Akademija je mogla, da je htela, da se osvrne i na njen rad u komedijama, pa da je nagradi nominacijom za ulogu u filmu „Riba zvana Vanda“, što da ne, ako je Kevin Klajn izmuzao nominaciju iz tog filma, mogla je i ona.
Šanse u budućnosti: Gotovo nikakve, s obzirom na to da se prešaltovala na televiziju.

Slobodan Novokmet