Biću iskren ovde. Nisam preterano upućen u ovaj strip. Koliko se sećam, ovo je deo trilogije, nastavak na "Animal'z" koji je objavio "Veseli četvrtak". Mada, kad je Bilal u pitanju, zaista (po meni) ne može biti greške i tu prestajem da budem (bar 80%) objektivan. Opet, budimo iskreni, njegove priče znaju ponekad da budu poprilično konfuzne i razvučene ali kao neko ko pokušava da se bavi umetnošću, Bilalov stil crtanja koji je tokom vremena izgradio, a primetićete koliko je različit od ranijih radova, jeste ono što izvlači svaki minus koji priča može imati. Obrnuta stvar kao sa Sendmenom. Prvo što mi je zapalo za oko je to da je stil poprilično sličan "Animalz"-u, što znači da je skoro monohromatski. U Animalz-u, sve je sivo, plavo i hladno, skladno okolini, dok je ovde crtež nalik sepia-varijanti, što opet nije čudno, jer nakon propasti koja se u Animalz-u dogodila, svet se vratio u balans, a osim pustinje nije mnogo toga ostalo. Crtež je takav kakav i treba da bude, obzirom da smo se iz vode preselili na kopno. Zamislite post-apokaliptičnu Šekspirovsku baladu.
Milan Simić
