Brigand – Iza crne duge
Helly Cherry
Od 2011. godine, kada je Velibor Nikolić, nekadašnji frontmen, gitarista i pevač pančevačkog sastava Jewy Sabatay, osnovao svoj novi sastav pod imenom Brigand, na ovamo, alternativna rok scena Srbije obogaćena je za dva nezaobilazna albuma u svojoj istoriji, “Zaplešimo grešnici” (2013, Black Planet Records) i “Daleko je Vavilon” (2017, Black Planet Records), a možda ne sasvim slučajno tempiran za Dan zaljubljenih, odnosno uoči Dana državnosti, izlazi i treći album, ovoga puta pod Dallas Records etiketom.
Brigand se ponovo ustalio kao trio, a sastav pored Velibora Nikolića čine Stefan Gaćeša (bas, klavijature) i Milan Sarić (bubnjevi). Prema rečima frontmena Velibora Nikolića, ovoga puta su na albumu svi članovi ostavili svoj autorski pečat. Album je snimljen u periodu između maja i oktobra prošle godine, u studiju “3 x 2” u Pančevu.
Treći album sastava Brigand, pod nazivom “Iza crne duge”, donosi unikatan blend influenci, otvarajući nove dimenzije zvuka u odnosu na prethodna dva albuma i tvoreći jednu široko razgranatu soničnu hidru žanrova čije otrovne glave proviruju iz močvarnog tla nastalog taloženjem zvučnih slojeva psihodelije, kraut-roka, shoegaze-a, dream popa, alternativnog i noise roka, grunge-a, post-roka i metala, sludge-a, doom metala, stonera itd; uz vokalno izvođenje u bespuću nesvakidašnjih pesničkih slika, simbola i metafora, pevačkom stilu negde između Cobain-a (Nirvana), J Mascis-a (Dinosaur Jr.) i Broadrick-a (Jesu, Godflesh), na maternjem palacujućem jeziku i stihovima koji prete otrovnim ugrizima.
Dok se album “Iza crne duge” vrti u hipnotičnom ritmu, repeticiji i omamljujućem ambijentu, prepliću se u višeslojnom zvuku Briganda svetovi, estetike i svetonazori sastava kao što su Neurosis, Swans, Jesu, Sonic Youth, Soundgarden, My Bloody Valentine, Cocteau Twins, Can i mnogih drugih, naravno uz nasleđe sastava Jewy Sabatay kojem je Brigand produžena ruka, nova izrasla glava i punopravni naslednik. Međutim, u svim tim eksperimentisanjima, Brigand je iskristalisao sasvim prepoznatljivu, sebi svojstvenu boju zvuka, gitarsko tretiranje, jedinstvenu notu, sastojak i začin koji je u samoj srži zvučnog identiteta benda, a koji nam permanentno sugeriše da je to baš Brigand i nijedan drugi bend.
Sastav Brigand je albumom “Iza crne duge” uspešno zaokružio i upotpunio sopstvenu estetiku, svetonazor i poetiku, kako u smislu zvuka i vizuelnog identiteta, tako i u liričkom smislu. Tekstovi Velibora Nikolića su i dalje krajnje introspektivni i hermetični, ali ni ovoga puta nisu lišeni socijalnog, savremenog konteksta i podteksta, a onda i (post)istorijskog, mitološkog; ako hoćete, na kraju i lokalnog, ali ne i provincijalnog, u smislu suženosti duhovnih vidika, već upravo naprotiv – univerzalnog; suočavajući nas sa distopijskim vizijama, ličnim i zajedničkim traumama i sistemskim razvalinama između kojih kolektivno gmižemo, da bi nas vratili nazad u jednu mnogo dublju metafizičku kaljugu i crnilo. Poezija Velibora Nikolića dosegla je nove vrhunce i njena multidimenzionalnost veoma dobro korespondira sa pomenutom muzičkom višeslojnošću.
Produkcija i miks na albumu “Iza crne duge” su dovedeni blizu savršenstva i stiče se utisak da Brigand napokon zvuči baš onako kako bi trebalo. Omot je takođe efektan i verno oslikava ambijent albuma, a za isti se ponovo pobrinuo Marko Adamović.
Spot za kompoziciju “Milioneri protiv milijardera”, u režiji Nemanje Đorđevića, donosi distopijske, post-tranzicione, post-apokaliptične slike industrijskih ruina i metaforički oslikava audio-vizuelu torturu kojoj smo izloženi, sa kojom smo pomireni, na koju smo svedeni; a nemilosrdno sprovođenu od strane onostrane vlastodržačko-oligarške pomahnitale hidre.
Na koncu, vredno pomena je i suptilno i nenametljivo gostovanje Jasne Kinđić iz umetničke skupine pod nazivom “Kabare Nebula”, koja je svojim vokalom uzela učešće u kompozicijama “Iza crne duge”, “Milioneri protiv milijardera”, “Ugljenik” i “Nekromantik”. Ako uzmemo u obzir njen eksperimentalni stil, kao i gostovanje legendarne Jarboe, klavijaturistkinje i pevačice sastava Swans na prethodnom albumu Briganda u kompoziciji “Tri noći”, sintagma “srpska Jarboe” uz ime Jasne Kinđić sama se nameće i ne bi bila neprimerena.
Pod kojim god uglom da okrenete album, on će vam se prikazati u nekoj drugačijoj svetlosti, nijansi, poruci, značenju, dimenziji, pa seciranje i analiziranje zaista prevazilazi format recenzije. Ovde se radi o autentičnom art-rok manifestu, možda najbitnijem u poslednjog dekadi srpskog alternativnog roka, pored kojeg većina postojećih trendova deluje nesuvislo, neozbiljno i neizvorno.
Aleksandar Petrović
Brigand se ponovo ustalio kao trio, a sastav pored Velibora Nikolića čine Stefan Gaćeša (bas, klavijature) i Milan Sarić (bubnjevi). Prema rečima frontmena Velibora Nikolića, ovoga puta su na albumu svi članovi ostavili svoj autorski pečat. Album je snimljen u periodu između maja i oktobra prošle godine, u studiju “3 x 2” u Pančevu.
Dok se album “Iza crne duge” vrti u hipnotičnom ritmu, repeticiji i omamljujućem ambijentu, prepliću se u višeslojnom zvuku Briganda svetovi, estetike i svetonazori sastava kao što su Neurosis, Swans, Jesu, Sonic Youth, Soundgarden, My Bloody Valentine, Cocteau Twins, Can i mnogih drugih, naravno uz nasleđe sastava Jewy Sabatay kojem je Brigand produžena ruka, nova izrasla glava i punopravni naslednik. Međutim, u svim tim eksperimentisanjima, Brigand je iskristalisao sasvim prepoznatljivu, sebi svojstvenu boju zvuka, gitarsko tretiranje, jedinstvenu notu, sastojak i začin koji je u samoj srži zvučnog identiteta benda, a koji nam permanentno sugeriše da je to baš Brigand i nijedan drugi bend.
Sastav Brigand je albumom “Iza crne duge” uspešno zaokružio i upotpunio sopstvenu estetiku, svetonazor i poetiku, kako u smislu zvuka i vizuelnog identiteta, tako i u liričkom smislu. Tekstovi Velibora Nikolića su i dalje krajnje introspektivni i hermetični, ali ni ovoga puta nisu lišeni socijalnog, savremenog konteksta i podteksta, a onda i (post)istorijskog, mitološkog; ako hoćete, na kraju i lokalnog, ali ne i provincijalnog, u smislu suženosti duhovnih vidika, već upravo naprotiv – univerzalnog; suočavajući nas sa distopijskim vizijama, ličnim i zajedničkim traumama i sistemskim razvalinama između kojih kolektivno gmižemo, da bi nas vratili nazad u jednu mnogo dublju metafizičku kaljugu i crnilo. Poezija Velibora Nikolića dosegla je nove vrhunce i njena multidimenzionalnost veoma dobro korespondira sa pomenutom muzičkom višeslojnošću.
Produkcija i miks na albumu “Iza crne duge” su dovedeni blizu savršenstva i stiče se utisak da Brigand napokon zvuči baš onako kako bi trebalo. Omot je takođe efektan i verno oslikava ambijent albuma, a za isti se ponovo pobrinuo Marko Adamović.
Spot za kompoziciju “Milioneri protiv milijardera”, u režiji Nemanje Đorđevića, donosi distopijske, post-tranzicione, post-apokaliptične slike industrijskih ruina i metaforički oslikava audio-vizuelu torturu kojoj smo izloženi, sa kojom smo pomireni, na koju smo svedeni; a nemilosrdno sprovođenu od strane onostrane vlastodržačko-oligarške pomahnitale hidre.
Na koncu, vredno pomena je i suptilno i nenametljivo gostovanje Jasne Kinđić iz umetničke skupine pod nazivom “Kabare Nebula”, koja je svojim vokalom uzela učešće u kompozicijama “Iza crne duge”, “Milioneri protiv milijardera”, “Ugljenik” i “Nekromantik”. Ako uzmemo u obzir njen eksperimentalni stil, kao i gostovanje legendarne Jarboe, klavijaturistkinje i pevačice sastava Swans na prethodnom albumu Briganda u kompoziciji “Tri noći”, sintagma “srpska Jarboe” uz ime Jasne Kinđić sama se nameće i ne bi bila neprimerena.
Pod kojim god uglom da okrenete album, on će vam se prikazati u nekoj drugačijoj svetlosti, nijansi, poruci, značenju, dimenziji, pa seciranje i analiziranje zaista prevazilazi format recenzije. Ovde se radi o autentičnom art-rok manifestu, možda najbitnijem u poslednjog dekadi srpskog alternativnog roka, pored kojeg većina postojećih trendova deluje nesuvislo, neozbiljno i neizvorno.
Aleksandar Petrović