Žanil Tataj Žak je publici poznat od ranije kao pevač nekolicine značajnih hard rock/heavy metal bendova iz našeg regiona na potezu Slovenija-Hrvatska - ja sam bio tek rođen, kada je odneo prvu nagradu sa bendom Jersey na zaječarskoj Gitarijadi 1989. godine. Danas, njegov samostalni opus postaje sve vidljiviji i pokazuje jaku autorsku ličnost. Pored toga što sarađuje sa mnoštvom ljudi na sceni, on je i muzički pedagog u pravom smislu te reči.

Njegov album "Da Capo" je objavljen za srpski One Records i sastoji se od pet pesama, uz dodatak instrumentalnih verzija i tzv. 'radio-edit' singla "Prosule se divlje jagode". Ja bih ga radije okarakterisao kao EP, ali nakon nekoliko preslušavanja, jasno je da osmišljeni koncept stoji iza svega, stoga je ovako najbolje. Pesme će možda zvučati previše standardno "običnom" slušaocu, jer su promišljeno konstruisane u prepoznatljivoj rock matrici. Neočekivani obrt je u tome da se tu radi o punokrvnim pesmama i da je bend koji on predvodi sastavljen od mlađih ljudi, što u mnogome utiče na sam zvuk. Razumljivo je da tu ima prostora za isticanje virtuoznosti muzičara i fenomenalne produkcije (sve pod konac, što kažu) i, da budem potpuno iskren, naginjanje ka gotički raskošnoj atmosferi me je apsolutno oborio s nogu. Retko se uzdam u to da neko od "starije garde" (ništa pežorativno) može da iznenadi svežim pristupom, ali je Žak to svakako potkovao sopstvenim iskustvom i to uklopio u moderni tretman žanra. Riffovi koje ćete čuti su glasni, brzi i precizni, da rešimo i tu nedoumicu, a usudiću se da ukažem i na pop-potencijal, kao i činjenicu da ove pesme moraju što pre da se besomučno vrte na radio-stanicama.

Što se stvaranja tiče, uvek dajem prednost domaćem jeziku, a lirika na ovom albumu vešto izbegava klišee koji su česti kada se radi o ljubavnoj tematici u pesmama. Sam naziv albuma se može shvatiti na nekoliko načina, bilo da se to tumači kroz Žakov rad u smislu toga da je odlučio da istupi svojim imenom na scenu, pored toga što neumorno radi sa matičnim bendom Mary Rose, ali stiže da se posveti i Divljim Jagodama (rework kultne "Sama si"). Druga, filozofsko-literarna strana mi je nekako bliža i samim tim simbolika "počinjanja ispočetka" (što je i prevod naslova albuma, za one koji ne znaju) ima jednu dublju dimenziju, koja do sad nije nikada dolazila do izražaja, a to je svest o očuvanju onoga što nam je ostalo od prirodnog okruženja. Istina, priroda je kadra da se i sama pobrine za sebe, ali to ne znači da bi trebalo da i dalje ćutimo o lošem uticaju čoveka. On svakako peva o tome jednostavnim pesničkim rečnikom, kroz prizmu zdrave ekološke svesti. Nadalje, efektnim ljubavnim stihovima je dao umetnički predložak za stvaranje jednog novog sveta, koji će za svoj početak imati Ljubav. Ne bih rekao u strogo hrišćanskom smislu, nego običnom, čovečjem smislu, gde smo kao vrsta i rod zakazali i imamo priliku ispraviti to. Možda ovo i nije misija Da Capo-a ili zvuči kao 'previše' filozofije oko jednog albuma, ali je barem jedno sigurno: ovakve pesme u rock/metal svetu se jako retko pojavljuju, da imaju barem jedan od kvaliteta koje sam naveo. Ono što još mogu da dodam jeste da vas od pesama, naročito singla "Prosule se divlje jagode" kao sasvim normalne i radijski orijentisane numere neće boleti glava niti ćete imati osećaj mučnine, za razliku od mnogih "ljubavnih" i komercijalnijih pesama koje su, blago rečeno, katastrofalno loše.

Prošlo je dosta vremena od kad sam čuo nešto slično, a da nisam imao potrebu da na trećini pesme zaboravim šta sam slušao, pre svega zbog, bez ljutnje, bednih pokušaja poezije koje često prate ovaj žanr na domaćem terenu. Srećom, tu je "Da Capo" kao pun pogodak od prve do poslednje sekunde, sa zaraznim melodijama, pamtljivim refrenima, celokupnom atmosferom i omotom albuma koji su zaista odlični. Svaka preporuka, naročito ljubiteljima ovog zvuka, ali i onima koji će to možda iznova postati.

Za sve dobre početke!

 Desya Lovorov