ONCE UPON A TIME IN HOLLYWOOD (2019) - Bilo jednom u Tarantinovoj glavi (sa žestokim spojlerima)
Helly Cherry
"Once upon a time in Hollywood" mnogi su proglasili dosadnim Tarantinovim iživljavanjem i udovoljavanjem sopstvenoj fetišizaciji B filmskih žanrova koji su potekli iz Holivuda 60-ih, dok su oni blagonakloniji videli odsustvo priče kao glavnu snagu devetog Tarantinovog filma shvatajući isti kao njegovu "ljubavnu posvetu" starom Holivudu koji je 60-ih bio na izmaku snaga i pred kraj studijskog sistema, proglasivši ga filmom atmosfere, specifičnog holivudskog duha i elegičnog opraštanja ali i filmske posvete jednom vremenu i vrednostima.
Međutim, kada u obzir uzmemo i završnih 15-ak minuta filma, donekle nam je jasno šta je Tarantino hteo da postigne. U pitanju je jedna fantazija vrsnog sinefila koji koristi sve svoje standardne omažionarske trikove, koji podrazumevaju flešbekove, inkorporaciju fiktivnih osoba u stvarne filmove i događaje, fiktivnih filmova u realne oklonosti, da verno i sa puno ljubavi i pažnje oslika jedan period nečega što još uvek u tom trenutku možemo nazvati "fabrikom snova". Bilo da ste ikada u životu shvatili da Tarantino zapravo cele svoje karijere radi istu stvar kroz različite žanrove, a to je da ispeva odu samome filmu kao takvom, volećete i ovaj film koji skoro manijakalnom posvećenošću detaljima slika taj period četkicom umočenom u realnost scenografije, ali i u fantaziju onog što Holivud oduvek jeste.
Taj period se evaluira kroz doživljaje dva fiktivna, ali zapravo u realnosti vrlo utemeljena lika, glumca na izdisaju ionako labave slave Rika Daltona i njegovog kaskadera/prijatelja/vozača/telohranitelja Klifa Buta, koji su em svedoci laganog urušavanja holivudskog studijskog sistema koji će uskoro biti pod invazijom novih kreativnih i beskompromisnih talenata kakvi su Skorseze, Kopola, Altman, De Palma i dr., em aktivni činioci i participantni nečega što bi trebalo simbolično da označi kraj starog Holivuda, a to je ubistvo Šeron Tejt od strane Mensonove bande, što je događaj koji je bez presedana obeležio jednu eru i na neki način najavio kako sav užas Vijtenama, pogubne politike i omladine otuđene od porodičnih vrednosti penetrira u filmsku industriju i iz korena je menja.
Međutim, a to nam kraj i pokazuje, Tarantino nema nikakvu nameru da se sa istorijom obračuna realnošću, otuda i naziv kao iz bajke – “Bilo jednom u Holivudu”, Tarantino snima svoju fan-fantaziju u kojoj nimalo slučajno Mensonovu bandu vrlo brutalno ubijaju, posle neuspele home-invazije, Dalton i But, jedan čak koristeći bacač plamena iz svog B ratnog filma. Dva simbolična predstavnika filmske industrije prekrajaju istoriju Holivuda i, na neki način, omogućavaju Holivudu da preživi, makar kroz simbolični život Šeron Tejt koja je ovde idealizovana do nivoa kakve nevine muze tadašnjeg Holivuda. Ako ništa, Tarantino želi da nam poruči da je film, koji simbolizuju Dalton i But, taj koji će pobediti svako zlo realnog života, da je umetnost ta koja će potrti, poništiti i svojom fantazmogorično-halucinativnom snagom potisnuti i anestezirati svaki užas realnosti. Otuda predstavnici zamirućeg Holivuda spasavaju isti taj Holivud od neumitnog horora koji uporno kuca na njegova vrata.
Slobodan Novokmet
Taj period se evaluira kroz doživljaje dva fiktivna, ali zapravo u realnosti vrlo utemeljena lika, glumca na izdisaju ionako labave slave Rika Daltona i njegovog kaskadera/prijatelja/vozača/telohranitelja Klifa Buta, koji su em svedoci laganog urušavanja holivudskog studijskog sistema koji će uskoro biti pod invazijom novih kreativnih i beskompromisnih talenata kakvi su Skorseze, Kopola, Altman, De Palma i dr., em aktivni činioci i participantni nečega što bi trebalo simbolično da označi kraj starog Holivuda, a to je ubistvo Šeron Tejt od strane Mensonove bande, što je događaj koji je bez presedana obeležio jednu eru i na neki način najavio kako sav užas Vijtenama, pogubne politike i omladine otuđene od porodičnih vrednosti penetrira u filmsku industriju i iz korena je menja.
SPOJLERI
Međutim, a to nam kraj i pokazuje, Tarantino nema nikakvu nameru da se sa istorijom obračuna realnošću, otuda i naziv kao iz bajke – “Bilo jednom u Holivudu”, Tarantino snima svoju fan-fantaziju u kojoj nimalo slučajno Mensonovu bandu vrlo brutalno ubijaju, posle neuspele home-invazije, Dalton i But, jedan čak koristeći bacač plamena iz svog B ratnog filma. Dva simbolična predstavnika filmske industrije prekrajaju istoriju Holivuda i, na neki način, omogućavaju Holivudu da preživi, makar kroz simbolični život Šeron Tejt koja je ovde idealizovana do nivoa kakve nevine muze tadašnjeg Holivuda. Ako ništa, Tarantino želi da nam poruči da je film, koji simbolizuju Dalton i But, taj koji će pobediti svako zlo realnog života, da je umetnost ta koja će potrti, poništiti i svojom fantazmogorično-halucinativnom snagom potisnuti i anestezirati svaki užas realnosti. Otuda predstavnici zamirućeg Holivuda spasavaju isti taj Holivud od neumitnog horora koji uporno kuca na njegova vrata.
Slobodan Novokmet