Aleks Rejmond: Flaš Gordon i Džim iz džungle 1934-1944 (1-6 tom)
Helly Cherry
U SLAVU BESKRAJNIH AVANTURA
Strip je na ovim prostorima (bez obzira na države koje su nastajale i nestajale) imao burnu istoriju. Od senzacionalnog starta u vremenu između dva svetska rata, sa mnoštvom izdanja koja su pratila svetsku produkciju i radove novstasalih domaćih autora, preko ideološko-partijske zabrane posle II svetskog rata i bojažljivog povratka na javnu scenu, lova na “šund” veštice 1970-tih do novog uzleta 1980-tih koji je prekinuo građanski rat te ponovnog kretanja od početaka do trenutno stanja u kome se strip objavljuje (u izdanjima za trafike i albumima) i pomalo (uz zadršku) uvažava. Obzirom na znatni protek strip vremena moralo je, pre ili kasnije, doći do upoznavanja sa ranije neobjavljivanim stripovima i prevrednovanja već znanih stripova. Tako su bezmalo svi domaći strip izdavači započeli edicije u kojima se štampaju knjige-albumi koji, u punom sjaju, sabiraju istorijski relevantne stripove čime se pruža prilika mlađim generacijama da iščitaju ono što je rađeno pre njihovom rođenja dok stariji konačno mogu da vide svoja omiljena dela u celini i izdanju kakvo zaslužuju.
Među nizom aktuelnih reprinta ovog puta skrećemo pažnju na serijal “Flaš Gordon i Džim iz džungle 1934-1944, 1-6” Aleksa Rejmonda u izdanju “Čarobne knjige”.
***
Aleks Rejmond (1900-1956) jedan je od retkih strip autora koji su uspeli da stvore više junaka po kojima će biti upamćeni; u njegovom slučaju reč je o, čak, četiri heroja. Nakon godina učenja i šegrtovanja Rejmond za „King Fičers sindikat“ radi „Flaša Gordona“ i „Džima iz džungle“ - oba stripa imala su premijeru 7. januara 1934. a dve nedelje kasnije, 22. januara, započele su avanture „Tajnog agenta X-9“, po scenariju proslavljenog pisca Dešijela Hemeta. Zbog nemogućnosti da ispuni sve obaveze, Rejmond je 1935. „napustio“ „Tajnog agenta X-9“ a nastavio rad na prva dva serijala u standardizovanom sistemu novinskih nedeljnih tabli. Ti stripovi su postali vrlo popularni; „Flaša Gordona“ je, u jednom periodu, redovno objavljivalo 150 novina! Kad se prijavio za vojnu službu i odlazak u II svetski rata Rejmond je svoje stripove „predao“ „King Fičersu“ koji je za njih angažovao druge autore. Rejmond je, po demobilizaciji, faktički bio bez posla pa je morao da stvori novog junaka- detektiva Ripa Kirbija, sa kojim se takođe vrlo brzo proslavio. Reč je, dakle, o izuzetno talentovanom i predanom stvaraocu koji je umeo da se nametne čutaocima i postavi standarde na koje će se nadovezivati sledeće generacije stvaralaca.
SVEMIRSKE AVANTURE
Flaš Gordon je jedna od ikona popularne kulture XX veka koja se iz stripa „uvukla“ u druge umetničke i zabavne forme (od filma i literatura do kompjuterskih igrica). Mada je početni impuls za stvaranje bio želja da se „parira“ suparničkim naučnofantastičnom stripovima „Bak Rodžers u 25. veku“ i „Brik Bradford“ (kao što je „Tajni agent X-9“ bio odgovor na „Dika Trejsija“ a „Džim iz džungle“ na „Tarzana“), Gordon je vrlo brzo krenuo do tada nepoznatim smerom koji je imenovan kao „barokna fantastika“ čemu je doprinela sama priča a još više njen vizuleni segment. Početak serijala primereno je senzacionalistički: prema Zemlji leti nepoznata planeta i sudar je neminovan! Naučnik Hans Zarkov gradi raketu iz koje namerava da ispali projektil da bi skrenuo putanju planete. Zbog udara meteorita u avion, mladi Flaš Gordon, diplomac Jejl univerziteta i svetski poznat polo igrač i ljupka Dejl Arden, padobranom sleću blizu rakete. Rastrojeni Zarkov prisiljava ih da polete sa njim. Raketa pada na nepoznatu planetu i razbija se. Flaš pokušava da spasi povređenu Dejl ali oboje bivaju zarobljeni i saznaju da planetom, zvanom Mong, vlada nemilosrdni imperator Ming koji će nameriti da ubije Gordona i da se oženi sa Dejl. Ali njegova kći Aura zaljubljuje se u Gordona, spasava ga i sprečava (više puta) da oslobodi suparnicu Dejl. Gordon, Dejl i Zarkov, iz avanture u avanturu, upoznaju egzotičnu planetu naseljenu čudovištima raznih oblika i svakojakim verzijama ljudskih bića, od ljudi lavova, ljudi sokolova, ljudi guštera, onih koji žive pod vodom, onih sa žutom kožom... Neki od njih su lojalni Mingu, drugi mu se protive, jedni su dobri, drugi zli, zavidni, koristoljubivi. Na emotivnom planu, pak, Dejl je neprestano ljubomorna i besna jer Flaša spopadaju lepotice, sve redom princeze i kraljice. Delimično je to razumljivo jer je atleta sa Zemlje postao krunisana glava - kralj Kire pa, dakle, i poželjni mladoženja. Sticaji okolnosti teraju Flaša u zagrljaje udavača što Dejl baca naizmenično u očaj i jarosni bes. I taman kad Flaš izgladi stvari, nova avantura donosi novu lepoticu, bilo da ona živi u kraljevstvu pod zemljom ili pod vodom ili na drveću. Zemaljska trojka krstari Mongom menjajući pejzaže i zajednice, od praistorijske do super tehnologizovane, neprestano se boreći protiv imperatora Minga Nemilosrdnog. Velika pažnja poklonjena je vizuelnim “efektima”, ekstravagantnim damskim toaletama, kitnjastim vojnim uniformama i elegatnoj arhitekturu.
Doživljaji se nižu u vrtoglavom ritmu i stavljaju na iskušenje Flaša, njegove pratioce ali i sve koji dođu u kontakt sa njim: kada izdajnik otkriva Mingu da se Flaš krije u šumskom kraljevstvu Ming objavljuje rat kralju Barinu. Flaš pokušava da spreči razaranje ali biva zarobljen i odveden u prestonicu. Dejl i Zarkov hrle da ga oslobode, nalaze organizaciju pobunjenika i planiraju akciju ali Flaš je već - javno pogubljen! Međutim, to je samo varka, Flaš diže ustanak i, u dvoboju mačevima, zarobljava Minga. Ali, lepa pobunjenica Sonja, koja nije uspela da zavede Flaša, oslobađa Minga jer joj obećava da će se njome oženiti. Ming to i ispuni ali odmah naredi da Sonju smaknu. Potom guši pobunu pa se Flaš i njegova družina posle mnogo muka vraćaju kod Barina koji je, u međuvremenu, sa Mingovom ćerkom dobio sina i pustio kosu uprkos Mingovom naređenju da svi brijaju glave (da Ming ne bi imao kompleks što je ćelav). Ming će, potom, organizovati otmicu svog unuka Alana jer želi da ga vaspita u vojničkom duhu. Flaš spasava bebu a onda sa Dejl (za koju sumnja da ga više ne voli), Zarkovom i princom Ronalom (zaljubljenim u Dejl) odlazi u neistražene predele večnog leda. Elem, pošto skrši još jednu raketu Flaš i njegova družina bore se za opstanak dok ih (u providnom termoizolacionom odelu) ne spase prelepa kraljica Frija iz zemlje Frigije. Sledi nadmetanje Frije i Dejl za Flašovu naklonost, pokušaji tradicionalista da spreče kraljičinu udaju za stranca, ekspedicije u nepoznato, borbe sa svakojakim čudovištima kao i džinovskim divljacima koji žive u pećinama. Čista radost istraživanja nepoznatog meša se sa ljubavnim mukama i jadima zbog kojih će Flaš naporno raditi (jer mu je to lakše nego da razume žensku ćud) ali i par puta biti smrznut i vraćen među žive; cena jednog oživljavanja biće i da se Dejl odrekne Flaša što će Frija pokušati da iskoristi želeći da se uda za Flaša makar i po cenu da se odrekne prestola! I taman kad se intrige, zavere i podmetanja razjašnjavaju na scenu stupa tajni agent Minga koji otima Dejl i odvodi je u prestonicu Monga. Flaš i Zarkov hrle da je oslobode i tako se vraćaju svom primarnom zadatku - svrgavanju tirana. Na svom putu Flaš će sresti mnogo istomišljenika, od drumskih lopova do pripadnika esnafa Elektiričara, i sa tom vojskom krenuti u novu revolucionarno-oslobodilačku kampanju borbe protiv Minga. Uprkos vojnim operacijama devojke jednostavno ne mogu da ostave Flaša na miru pa nasrću ne njega!
Rat, ljubav i ljubomora konstantno pršte na strip stranicama Flašovog životopisa sve dok, posle punih 7 godina borbe, hiljada opasnosti i nekoliko svojih (lažnih) smrti, konačno, 18.5.1941.g. Ming Nemilosrdni ne bude zbačen na trona planete Mong! Istini za volju Ming će biti drogiran a ne potučen na bojnom polju ali - pobedi se u zube ne gleda (mada je ovo vrlo zanimljivo izigravanje ustaljenih strip formi). Uspostavlja se legitimna vlada koja namerava da obnovi razrušeno; to, međutim, neće proći bez trzavica jer Ming se ne miri sa porazom sve dok ne pogine. Flaš, tada, proklamuje: “Ovo je sada Republika Mongo, zasnovana na principima slobode i pravde za sve!” Pad tiranije na Mongu zbrzan je (i zato nedovoljno impresivan) zbog dešavanja u “stvarnom svetu” - II svetskog rata. Na ovaj zaključak navodi i nastavak avantura: Zarkov hvata talase sa Zemlje i saznaje da je na pomolu svetski rat pa Flaš odlučuje da se vrate kući ali i da ponesu svakovrsna moćna oružja. Na žalost raketa pada u zemaljsko more a zapovednik američkog broda koji spasava svemirske putnike ne veruje u njihovu priču misleći da su u službi neprijatelja po imenu (ni manje ni više nego) “Crveni mač”. Ipak, on ih šalje u Vašington samo što brodolomnici tamo ne stižu jer bivaju oteti od neprijateljskih špijuna! Čak i kad uspeju da se oslobode, odu do vlasti SAD i dobiju mogućnost da dokažu svoje navode tako što će izgraditi raketu Flaš, Dejl i Zarkov nisu sigurni. Kad na probnom letu otkriju veliku flotu “Crvenog mača” i zametnu bitku - osujetiće ih špijun! Očito je da se neprijatelj infiltrirao u sve pore američkog društva i vojske (kako su na to upozoravali propagandni plakati 1941.g.). Flaš će, naravno, nadmudriti neprijatelja i pobediti zasluživši time čin pukovnika! Na žalost, za osiguranje trajne nadmoći potrebno je mnogo radijuma a da bi se on nabavio postoji samo jedno rešenje: povratak na planetu Mong. Rečeno - učinjeno (na radost malih čitalaca koju su “obične” ratne avanture “Džima iz Džungle” već imali u gornjem kaišu na istoj stranici novina). Flaš, Zarkov i Dejl odleću na Mong i Flaš “slupa” još jedan svemirski brod koji pada na neistraženi, divlji kontinent Tropiku. I, sve se vraća na staro: na egzotične predele i čudne životinje, prelepu kraljicu Deziru kojoj Flaš zapada za oko, opasnog princa voljnog da otme tron zbog čega zatvara kraljicu i Zemljane, bekstvo, poteru, borbe, nadmudrivanje, Dejlinu ljubomoru… Flaš Gordon, opet radi ono što najbolje zna – bori se za Slobodu. Zato spasava kraljicu Deziru kojoj je zli princ Brejzor oteo presto i započinje borbu za povratak legitimne vladarke. Posle bekstva kroz egzotične predele surovih pustinja “začinjenih” vulkanima i krvožednim čudovištima, u saradnji sa lopovom Gundarom i njegovom družinom, Flaš kreće u gerilski rat. Vojne uspehe, ipak, muti ženska ljubomora i spletke. I tako s jedne strane pršte bombe a s druge zavodljivi pogledi i teške reči. Istina, sve je to manje-više već viđeno u prvoj Flašovoj poseti planeti Mongo ali zavodljiva mešavina moderne tehnologije i art deko estetike, egzotičnih predela i bića odnosno večitih ljudskih slabosti i mana ima puno potencijala koje autori umešno koriste. Naravno, Pravda će trijumfovati, Flašova misija se okončava krunisanjem kraljice i njenim venčanjem a napaćena Dejl će oprostiti svom dragom stvarne i izmišljene flertove kao i poneki nestašno zalutali pogled prema drugim lepoticama! Priča nudi mnogo uzbudljive akcije i avanture, intrige, melodramske epizode, superiornu tehnologiju pomešanu sa srednjevekovnom i mitskim/praistorijskim čudovištima. Nepoznata planeta, na kojoj je sve to moguće, dodatni je „začin“, začudni element priče. Rečju, „Flaš Gordon“ je neodoljiva mešavina arhetipskih obrazaca i situacija izmeštenih u egzotični ambijent što, sveukupno, mami eskapizma željnu publiku.
ZEMALJSKE AVANTURE
Avanturu, egzotiku i eskapizam nude i doživljaji Džima iz džungle, iliti Džima Bredlija, lovca, trapera, istraživača koji za zoološke vrtove sakuplja divlje životinje i deli pravdu. Radnja je nominalno smeštena u malajsku džunglu - što ne sprečava da kroz nju, pored tigrova i pantera, prolaze crni lavovi i gorile ili da domoroci budu previše crni. Svi oni neprestano vrebaju i napadaju Džima a ovaj se svesrdno brani, u čemu mu pomažu sluga Kolu, divlji dečko iz džungle Zobu, sa njegovim crnim panterom Nitom (na tragu Kiplingove „Knjige o džungli“) kao i drugi prijatelji. Džim se bori sa raznim krijumčarima, kriminalcima, prevarantima a pre svih sa svojim arhi-neprijateljom Tajger Pitersom koji, opet, ima ćerku koja je slaba na Džima. Tu je još i tajanstvena dolina u ugašenom vulkanu kojom vlada moćni, surovi vladar, pa zasede, podlosti i prevare, upadanja u klopke i spektakularnih bekstava... Rečju, beskrajne avanture! Džimova uloga samostalnog delioca pravde, od malajskih džungli preko Šangaja do Indije, podrazumeva odbranu otete majke sa bebom, pokušaj da “drži na oku” nestašne kćeri, da spoji oca i izgubljenog sina… Na tom putu, pored devojaka koje se u njega tajno zaljubljuju i odlaze, Džim naleće na fatalnu Lil De Vrij iliti Šangaj Lil, navaljalicu velikih ambicija koja mu u jednom trenutku sasvim otvoreno nudi - brak! Do tada srčani i nepokobljivi Džim mora da ustukne. Do venčanja, ipak, neće doći a Lil, koju Džim operiše i tako joj spasi život, okreće list i postaje dobra stavljajući svoje usluge u službu američkog konzula. Već u sledećoj epizodi sličnu pretnju - brak ili smrt - dobiće Lil od nemilosrdnog Napoleona Orijenta. Srećom, Džim osujećuje tiraninova namere pa se ovaj, ni manje ni više, ubija skokom kroz prozor! Lil i Džim nastaviće što samostalne što zajedničke poduhvate a nad njima će lebdeti pitanje da li će se žar ljubavi ikada rasplamsati.
U svako slučaju za Džima Bredlija nema predaha: dok jednu misiju privodi kraju stiže mu poziv za novu, kao, na primer, pismo sa molbom bogatog oca koji bi da pronađe ćerku odbeglu sa siromašnim mužem u potragu za drevnim blagom. Džim ne može da odoli izazovu a ni njegova pratilja Lil, mada bi ona radije da se Džim skrasi (s njom u naručju). Stvari će se zakomplikovati ali i razmrsiti do, naravno, srećnog kraja. Usred tog zamešateljstva (intervenisaće i kolonijalna vojska) Rejmond menja organizaciju stripa smanjujući broj kvadrata sa dotadašnjih pet na četiri što donosi preglednije slike i veću dinamiku. U novom formatu, u epizodi “Duh javansko mora” Džim i Lil se bore protiv tajanstvenih pirata. Potom par kreće na odmor, u lov na tigrove, ali ga prekidaju jer ih očajni plantažer moli da pronađu njegovu ženu koja se “dala na urođeništvo”; Džim, pak, tvrdi da je žena podlegla “ludilu džungle”. Pošto se potraga uspešno okonča Džima angažuju da raskrinka “nevaljalog” belca koji buni urođenike i radi protiv interesa svoje zemlje (što su prve naznake nadolazećeg svetskog rata). Problem će biti rešen ali se Džimov ljubavni život komplikuje pošto vesela plavuša Kiti “baca oko” na njega pa ljubomorna Lil odlučuje da napusti Džima koji, pak, sa Kiti dožive brodolom i dospeva na pusto ostrvo! Odatle će ih spasiti podmornica jedne od zemalja koja je u ratu - 1940.g. II svetski rat je već besneo u dobrom delu sveta iako su SAD još bile neutralne. Džim će, kao i mnogi strip junaci, krenuti u rat - država ga angažuje da spreči sabotažu u Panamskom kanalu. Tako Džim, pustolov sa izrazito kolonijalističkim šmekom, postaje ponosni patriota koji izgovara zapaljive rečenice o slobodi! Džim se (kao i Flaš) uključuje u aktuelne događaje. Politika izolacionizma zamenjena je aktivnim pomaganjem saveznika a posle napada na Perl Harbor 7.12.1941.g. i objavama rata Nemačkoj, Japanu i njihovim saveznicima. Strip junaci (kako oni obični tako i oni sa super moćima) ovu promenu dočekali su potpuno spremni jer su već od 1940. vodili rat protiv raznih militantnih diktatora i njihovih vojnih avantura (moglo bi se reči da je strip “pripremao” javno mnjenje za ulazak u rat). Džim iz džungle spremno prihvata tajne zadatke svoje vlade pa ga jedna misija vodi na tajanstveno ostrvo oko koga su primećene neprijateljske podmornice. Džim otkriva da se ispod ostrva krije luka za podmornice koje uništavaju američke konvoje za snabdevanje saveznika. Kruna njegovog angažovanja je oblačenje uniforme i dobijanje čina kapetana - to se dešava 8.3.1942.g. dakle kada je Amerika zvanično ušla u rat. Džim odlazi na Daleki istok i komanduje jedinicom koja se gerilski bori protiv Japanaca. Džim radi za vojsku a onda za Ef-Bi-Aj i brani SAD u inostranstvu i na domaćam terenu od špijuna i sabotera. Posle uspešnih akcija u saradnji sa kineskom armijom Džim se vraća u Vašington, usput se srećući sa “starom” ljubavi Lil. Dvojac će dobiti zadatak da uništi moćni špijunski krug u džunglama Brazila što neće biti lako ali – ništa nije nemoguće za spretnog i hrabrog Džima i vernog mu, požrtvovanog slugu Kolua. U nastavku akcije oni će u džunglama Amazona sprečiti sabotere koji ubijaju sakupljače kaučuka, strateške vojne sirovine. Pošto raskrinka špijunsku organizaciju u Njujorku, koju predvodi Japanac, Džim odlazi u Afriku da otkrije tajnu bazu nemačkih lovačkih aviona… Sve u svemu, Džim ratuje bez prestanka, na svim frontovima i protiv svih neprijatelja!
***
Specifičnost izdanja „Čarobne knjige“ je rekonstrukcija originalnog prezentovanja ovih stripova. Naime, oni su bili štampani na jednoj stranici, u koloru, „Džim iz džungle“ na vrhu strane a „Flaš Gordon“ ispod. Ovakva forma je „tražila“ samo male slike koje su, često, pretrpane detaljima, i nametala obavezu da intriga poslednje sličice „tera“ čitaoce da potraže sledeći nastavak. Rejmond je razvijao crtež i u tim skučenim prostorima ali je prelomni trenutak došao kada su novine promenile format pa je jedan strip zauzimao čitavu stranu (što je već forma strip table) i dozvolio crtaču da se razmaše. Mada su se stvari brzo vratile na staro, pomak je napravljen pa stripovi nadalje drugačije „dišu“ („Džim...“ se pojavljuje u dva a„Flaš...“ u tri krupnija kaiša uz poneku veću sliku). Modernim čitaocima biće zanimljivi i dodaci stripovima - crteži figura strip junaka (žena i muškaraca) sa nekoliko odevnih predmeta koji su se mogli isecati i prikačiti na heroje. Intrigantni su i uvodni tekstovi u svakom tomu među kojima je i pričao Donu Muru i njegovoj ulozi u stvaranju „Džima...“ i „Flaša...“. Pošto direktnih dokaza nema a svedočenja su kontradiktorna, nije jasno da li je Mur samo pomagao Rejmondu u stvaranju scenarija (kako bi se izbegle ljutite reakcije čitalaca o previše nasilja u „Flašu...“) ili su priče potpuno/pretežno Murovo delo. Ova dilema podelila je strip istoričare.
Džimove i Flašove dogodovštine i osam decenija od početka objavljivanja i dalje su zabavne i, danas, oplemenjene nostalgijom; savremeni čitalac, pored uživanja u avanturama i elegantnim crtežima, ima priliku da prepoznaje obrasce na kojima je građena 9. umetnost u drugoj polovini XX veka. Izdanje “Čarobne knjige”, kojim se reprezentativno predstavljaju dva remek-dela stripa „Flaš Gordon i Džim iz Džungle“ neizostavna je lektira za sve ljubitelje klasičnih “priča u slikama”.
Ilija Bakić