2019. je bila zanimljiva godina. U gotovo bilo kojoj sferi kulture. Ali zadržimo se sada samo na muzici. Konkretno na regionalnoj diskografiji.

Dešavalo se ranijih godina da pri sastavljanju godišnje liste zaista imamo problem da odaberemo izdanja jer je godina bila "mršava" i jedva odaberemo 35 koja će se naći. Ove godine smo bili na "slatkim mukama" jer već na početku, kada smo krenuli da razgovaramo o listi, umesto pet, eventualno šest predloga, gotovo svi u redakciji su "izbacili" više. Većina je bila u fazonu "evo šest a ako zafali imam još u rukavu". Tako smo vrlo lako dostigli cifru od 50 izdanja, koliko smo u početku zacrtali i na vreme smo tu stali da ne bi završili sa 70 izdanja na kraju.

Izdanja koja su pred vama su po našem skromnom mišljenju obeležila ovu godinu. No pre nego krenete sa čitanjem želeli bismo ostaviti još par napomena. Lista nije "TOP" karaktera. Nikada do sada nismo rangirali izdanja. Smatramo da je tako nešto gotovo nemoguće pa i nepotrebno. Pretenciozno, i nefer na kraju krajeva jer su odabrani albumi potpuno drugačiji po muzičkim pravcima, senzibilitetu, temama i bilo bi to poređenje "baba i žaba". Otud je i redosled potpuno nasumičan, jer su sva izdanja po nama na ovoj listi bitna, svako na svoj način.

Ako se nekome 50 izdanja učini previše za jednu listu, imajte na umu da su u pitanju izdanja iz čitavog regiona bivše Jugoslavije, i da su u pitanju različiti pravci. Upravo ova širina - geografska i muzička - predstavlja zapravo fin pregled regionalne andergraund scene. Kao i prethodnih godina, fokus je na manje poznatim bendovima. No nismo mogli propustiti i neka "veća" imena.Vodili smo se time da vam pored ovih "zicer" izdanja koja će se naći na svim sličnim listama predstavimo i neka koja bi možda prošla "ispod radara". Tako nešto ipak nismo mogli dopustiti.

Sigurno je da ovaj spisak nije konačan, sigurni smo da biste i vi neka izdanja dodali, te vas svakako pozivamo da dopišete svoje favorite. Ovo što sledi shvatite kao pregled godine, podsetnik šta ste možda propustili da čujete, ili vodič kroz muzičku godinu za nama.

Idemo...



Bernays Propaganda – Vtora mladost, Treta svetska vojna

Iz najpolitizovanije zemlje na Balkanu trenutno i plodnog tla za političke krize dolazi još jedan album sastava koji pretenduje da bude društveno osvešćen, odašiljući političke poruke kroz dopadljivost svog muzičkog izraza upakovanog u post-pank, elektroniku, synth-pop, indie, dance, uz dodir Balkana i mnoge druge uticaje koji ih čine i muzički interesantnim, zaraznim i relevantnim, asocirajući na momente i na švedski duo The Knife po estetici i porukama.

Crvi – Šta si to uradio?

„Šta si to uradio?“ drugi album beogradskog sastava Crvi, benda koji eksprimentiše, meša žanrove i stilove a koji se grubo može uokviriti u neki indie rock, post rock začinjen noise elementima. Na albumu se nalazi 9 numera. U Crvima su svirala imena poput Borisa Vlastelice iz Repetitora i Ivana Skopuloviča iz Artan Lilija što samo potvrđuje činjnicu da je reč o jednom ozbiljnom bendu sa kojim sarađuju muzičari koji daju pravac i postavljaju standarde novijoj domaćoj sceni. Iako nam nekako više „leže na dušu“ njihov album prvenac „Piše nam se dobro“, objavljen dve godine ranije, i ovaj album je dovoljna doza buke i rok psihodelije pod uslovom da volite takav zvuk.

Belo u Boji – Stvarnost koju stvaramo

Postoje bendovi za koje ne morate ni da znate, a da vas njihova muzika uzme na prvo slušanje. Milanovački bend „Belo u Boji“ je stvorio debi album koji osvežava rokenrol scenu i formom i sadržinom. Duboki, snažni, poetski tekstovi su prvo što privuče, a njihove pesme kao što su „Kuda ako smem“, „Sasvim prirodno“ ili istoimena „Stvarnost koju stvaramo“ nose stihove koji mogu da se ispisuju kao parole na zidovima, kako onim krunisanim bodljikavim žicama, tako i onim urušenim u prah zarad novog tržnog centra.
Tih osam pesama pokrivaju sva opšta mesta rokenrola, ali svaki od tih izlizanih motiva, kao što su ljubav, sloboda ili pobuna, osvežavaju novim viđenjem, direktnim pogledom iz 21. veka, baš iz godine u kojoj smo, ali sa takvom pronicljivošću da će te pesme biti aktuelne, nažalost, i u narednih dvadeset godina.

Zicer Inc. – Najbolji svet / Spejs Noksi – Subliminal

Phonk potopljen u bure odležalog vaporwave-a, i uz to veoma sveži revival hip hop postulata - to mogu samo momci iz kolektiva Zicer Inc. Njihov tejp "Najbolji svet" nam je pokazao da ima repera koji su spremni da povedu srpski hip hop na nova prostranstva i prilagode ga trendu, ali i kreiraju potpuno novi. Estetski nenadjebivi versovi Nihila, Milkovića, Lavana, Yan Duska i Spejs Noksija, svaki sa svojim šmekom i tematikom u kojoj se kreću, beskompromisnim pristupom su vrhunski, a muzika i koncept zaista osvežavajući. Naravno, to ne bi bilo to bez producenta pod imenom Summer Deaths, koji im pruža podršku. Iako nam je svaki od zicer-majstora podjednako drag, jer su momci krajnje korektni i odani undergroundu, izdvojićemo Siddhartu iz Plane, Spejs Noksija, čiji "Subliminal" sabira već pomenute nove tendencije u hip hopu, zadržavajući old school patinu, a u svojim radovima zahvata dosta široka muzička i ideološka prostranstva koja se primiču i agresivnijim muzičkim formama (ne striktno metalu).

Bege Fank – Dobar Rep

Dugo očekivani, dugo najavljivani i napokon na dnevnoj svetlosti. Album ,,Dobar rep“ beogradskog DJ-a, MC-ja i filozofa (i ideologa?) repa - Predraga Vukčevića, za ovu priliku Bege Fank. Ovo izdanje, konačno dostupno slušateljstvu, sadrži sve što bi jedan rep LP trebalo da ima. Tu su pesme u klasičnoj formi, skitovi, skrečevi, gosti, bitboks i tokboks momenti, dakle sve. Ono po čemu se izdvaja i što ga dovodi na listu izdanja koja su obeležila godinu za nama jeste sam sadržaj, odnosno tematika prezentovana kroz esencijalni rep trenutak – hvaljenje samog sebe iliti, što bi sam autor rekao - ,,kurčenje“. A deo toga je i odlična muzička podloga uglavnom fank žanrovske provenijencije. Trake koje se izdvajaju jesu ideološko-manifestna ,,Bogoslovija“, žovijalna ,,Zimi zami zum“, simbolična ,,Lajk lajkujem“, suštinska ,,Cvaki dan praznik“ i naposletku jedna retrospektivna, možda i najtvrđa ,,Sećam se (svega)“. E da, i ,,Aloja vera“, zaštitni znak izdanja i samog umetnika. Lajk!


Meddle – The Ropes EP

Alternativni metal, post-grunge, ali i poprilična doza progresije su ono što određuje zvuk novosadskog benda Meddle, koji je legitimni naslednik grupe “Pry” koja je nekoliko godina, dok je trajala, važila za jednog od predvodnika bendova na ovim prostorima koji gaje sličan zvuk. Na ovom EP-ju koji ima pet pesama uz moćan i sugestivan vokal Baneta Etinskog, glavne vrline su sjajni rifovi i svesno napravljena teskobna atmosfera koje se ne bi postideo ni bend kalibra Alice In Chains. Kada se tome doda da su tekstovi konceptualni i da na pravi način govore o teškoći snalaženja običnog čoveka u današnjem svetu, depresiji, suicidnim mislima i borbi protiv toga, može se reći da su Meddle uradili odličan posao sa “Konopcima”.

Širom – A Universe That Roasts Blossoms For a Horse

Eksperimentalan, hipnotičan, mističan i mračan folk sa modernim tendencijama i snažnom džez influencom čini drugi album slovenačkog trija komunikativnim sa publikom širom sveta, uspešno prevazilazeći granice regiona i čineći ga jednim od najbitnijih muzičkih akata sa ovih prostora u protekloj godini. Pregršt tradicionalnih instrumenata, tretiranih na sasvim nov i unikatan način, daje muzici sastava Širom bogatstvo, koloritnost i neodoljivu aromu za sve istinske muzičke sladokusce.

ESC Life - Born To Be Mild

Jedinstveni zvuk zagrebačkih ESC Life pleni raznim inovacijama na regionalnoj punk rock / indie sceni, a njihov drugi dugosvirajući album Born To Be Mild donosi još više suptilnih melodija, himničnih refrena, catchy ritmova koji vas jednostavno primoravaju da ovaj album pustite još par puta za redom. Bend se tokom čitavog albuma bavi temama života u tridesetima, pa je pravo osveženje čuti par personalnih saveta iz malo drugačije perspektive na koju smo navikli kad je ovaj specifični muzički žanr u pitanju. Pored punk rocka, bend konstantno pliva u indie, power pop i emo vodama, čitav album je odlično upakovan u jednu zanimljivu celinu koja će se sigurno dopasti fanovima ovakvog zvuka.

Old Night – A Fracture in the Human Soul

Sporoća, težina, melodija i mnogo melanholije u naboljoj tradiciji doom metal žanra, kao i fenomenalan vokal, povrh svega toga, čine drugi album riječkog sastava Old Night možda i najrelevantnijim doom metal ostvarenjem koje je ikada izašlo sa ovih prostora, kada smo na teritoriji tradicionalnog heavy doom-a. Post-2000. talasu tradicionalnog doom-a koji je pokrenuo britanski sastav Warning, najzad se, i to u punom sjaju, priključio i jedan sastav sa ovih prostora.

Minilinija – Rollin’

Čim je Minilinija objavila svoj prvi singl „Divan svet“ odmah je okarakterisana kao supergrupa. I ne čudi obzirom da su Minilinija Dejan Vučetić Vuča (ex Darkwood Dub), Vladimir Đorđević (Neočekivana Sila, Lira Vega, Svemirci), Boris Mladenović (Jarboli, Škrtice, Neočekivana Sila, Veliki prezir) i Radan Đorđević (DJ Rahmanee). Muzika Minilinije nije maniru muzičkih izraza gore pomenutih bendova. U pitanju je čista elektronika koja po svom izrazu vuče ka elektro klabing sceni s kraja devedesetih godina prošlog veka. „Rollin’“ je muzika za chill ili after, da odmorite uši i mozak. Na albumu se nalazi 9 numera a jedna je i remix našeg najpoznatijeg DJ-a Marka Nastića.


Industrijski Kombinat – Dovoljno jak

Na, pre temeljima, nego ruševinama jedne takve gromade od benda kakva su bile “Lude Krawe” nastao je Industrijski Kombinat čiji je “najmanji zajednički sadržalac” pevač i gitarista Zare Govorčin. Na albumu “Dovoljno jak” IK nisu ponudili ne-znam-kakav otklon od zvuka “Ludih Krawa”, jer je i dalje to “power-pop-punk” sa odličnim vokalom, zaraznim melodijama i jakim tekstovima. “Biće bolje”, ”Kurwa”, “Panker”, “Pepeljuga”… Sve su lepo upakovane priče sa margina društva u minijature od 3 minuta baš kako i treba da izgleda jedan pank album.

Denis Katanec – Rode

Znali smo svi šta će da se desi. Još kada je u novembru 2018. godine izašla istoimena pesma, znali smo da se Katanec vratio, posvećen i preobraćen, sa čitavim bendom i novim pesmama – još gorčim, još težim, još dražim za osećanje i slušanje.
Već posle tri dana pošto smo počeli da krunimo novu 2019. godinu, došle su „Rode“, izdanje od pet pesama koje su obuhvatile u kratku i sadržajnu formu sve što volimo kod Kataneca. Singl „Rode“ je najavio ovo maleno jato iz kojeg je najdraža ostala pesma „Čeljad“, mada se „Kornjači“ vraćamo sve češće. Kritičari su cele godine pravili gnezda za „Rode“, publika je lovila pesme po nebu, a Katanec je za još koji hvat produbio svoj potpis na kantautorskoj sceni regiona.

Isidor – Avalon Quest

Jedan od retkih muzičara (u pravom smislu te reči) koji se aktivno bavi synthwave/spacewave-om u Srbiji, ali i regionu, Isidor je projekat koji se bliži, ako već i nije blizu prodornijim imenima u izdavačkoj kući New Retro Wave, koja je usko specijalizovana baš za žanr kog karakterišu neonske boje, estetika i muzika "izgubljenih" osamdesetih koja tera na ples, za kojom osećamo onu fantomsku nostalgiju. "Avalon Quest" je izuzetan konceptualni album koji je ispunio očekivanja publike, rezultat su izuzetno pozitivne kritike i rasprodat tiraž, koji govore da se tu radi o kvalitetnom materijalu. Veoma zasluženo i nadamo se da će to Isidoru dati dodatni vetar u leđa kao jedinom javnosti vidljivom predstavniku ovog zvuka u Srbiji.

Indikator B – Demo

Doomtown records nastavlja da štanca dobra izdanja, a jedno takvo je (doslovno) leta gospodnjeg 2019. ugledalo svetlost dana i to na kaseti. U pitanju je demo snimak novog zagrebačkog pank sastava Indikator B. Bend čine dobro poznate hardkor/pank face regiona, ali su ovog puta rešile da skliznu sa dobro poznatog žanrovskog koloseka. Bazično, to jeste jugoslovenski fazon hc/panka iz 80-ih, ali ono što mu posebnu draž daje, jeste post-pank obojenost. Mesto gde se susretoše riječki Mrtvi Kanal, zagrebački Generali i beogradska Urbana Gerila, odnosno Radnička Kontrola, pa samo brže i malo mračnije. Na izdanju se nalazi pet pesama od kojih se posebno simpatičnim i prijemčivim ritmovima i melodijama izdvajaju ,,Tu“, koja otvara demo, i ,,Kontakt“, koja ga pak zatvara. Generalno govoreći, deset minuta odlične pankčine.

Mora – Otih zove

Dinamika i struktura pesama na debitantskom albumu ovog niškog sastava je takva da slušaocu ne dozvoljava predah od elektronskih ritmova i semplova koji kreiraju vrlo dramatičan ambijent, uz ništa manje dramatične melodije i harmonije “živih” instrumenata (flauta, klavir, viola, čelo, gitare, kontrabas, perkusije), a povrh svega toga su izvanredno zloslutne, jezovite i melanholične vokalne melodije Zorane Ignjatović koje proganjaju dugo posle preslušavanja albuma, poručujući nam da ovde ne očekujemo bilo šta “toplo”.


Lednik – Celestial Monuments

Ono što bend Lednik izdvaja iz gomile drugih bendova u Srbiji je neverovatna posvećenost konceptu i planiranje do najsitnijih detalja pa su to razlozi što je njihov album, iako odavno najavljen, izašao tek ovih dana. Osim toga, izdvaja ih i kvalitet muziciranja, aranžmana i sprovođenja ideja u delo. Instrumentalni post metal / post rock u tradiciji najboljih svetskih izvođača tog žanra će vas, zasigurno, oduvati već posle prvog slušanja. A kasnije ćete želeti još i još…

Still Bleeding - Outsider

Nesvakidašni spoj hardcore punka i rock'n'rolla koji momci iz Still Bleeding gaje je pravo osveženje za ove prostore, a njihov debitantski EP pod imenom Outsider donosi pet odličnih kompozicija koje mogu parirati i većim imenima koja neguju ovakav zvuk. Bend poseduje sve sjajne elemente hardcore punk, skate punk, surf rock, rockabilly i rock'n'roll zvuka, a himnični refreni prožeti zadovoljavajućim dozama horskog pevanja dopunjuju uveliko masivan zvuk ovog benda. Agresivan pristup rock'n'roll zvuku od strane muzičara koji su već dosta dugo na Novosadskoj hardcore punk sceni daje ovom EP-u poseban zvuk koji će vam se zasigurno svideti, bez obzira da li ste fan hardcore punka ili rock'n'rolla.

Chui – Iz kapetanovog dnevnika

Zagrebački sastav Chui nosi sasvim jedinstvenu fuziju džeza, space roka, elektronike, fanka i psihodelije. Novim albumom, petim po redu, ukrcali su nas na fiktivni intergalački svemirski brod iz retro SF stripova i filmova i poveli u bespuća smemira, nepregledna i beskrajna poput multidimenzionalnog muzičkog izraza kojim će vas ovi Zemljani potpuno razoružati i učiniti svaki otpor uzaludnim, baš kao u kapetanovom dnevniku.

Urban & 4 & Zagrebačka Filharmonija – Live @ Lisinski

Svako ko prati i poštuje rad i stvaralštvo Damira Urbana, muzičara koji je preko 30 godina prisutan na muzičkoj sceni i koji je svojom pojavom i muzikom ostavio traga i uticaja u čitavom regionu, ovaj lajv album će svakako poslušati sa velikom pažnjom. Iako su u pitanju poznate pesme, koje smo čuli na prethodnim albumima i nastupima, u pitanju su numere sa novim muzičkim aranžamanom, upotpunjene bogatstvom zvuka zagrebačke filharmonije. Neke pesme zvuče ubedljivije nego ranije, neke značajne nažalost nisu obuhvaćene ovim albumom ali ono što je sigurno je da je u pitanju 80 minuta kvalitetne muzike koja će vas opustiti. Damir je svoje pesme otpevao sa puno strasti i emocija, i na sebi svojstven način. Onakako kako nas je i navikao. Mnoštvo muzičkih instrumenata pod dirigentskom palicom Krešimira Batinića i aražmanu Antea Geloa je čitavu priču podiglo na viši nivo spojivši Damirov alternativni pop-rock sa klasikom tako da je Urban ovim lajv albumom pogodio u centar.

Staropazovačka kompilacija

Bez kompilacija ne može da prođe godina. Shvataju ljudi malo po malo da je ovaj format veoma zahvalan za rad i predstavljanje onoga što se trenutno dešava u muzičkom svetu. Miroslav Đurčik koji vodi malu izdavačku kuću Grim Reaper Records je okupio bendove iz svoje opštine (Stara Pazova) i izašao iz svoje "zone komfora" zvane sirovi black metal, ponudivši interesantan presek staropazovačke scene. Od klasičnog rocka, punka i do, naravno, black metala, uz izuzetke kao što su lounge i trance (!), ova kompilacija je kompaktna, šarolika i pokazuje da scene "u provinciji" i te kako imaju šta da ponude.


Consecration – Plava laguna

Ovaj bend je odavno prevazišao granice undergrounda zahvaljujući svom suvom kvalitetu i svojim pređašnjim albumima koji su lestvicu podigli toliko visoko da joj se samo retki mogu približiti. Čak bih dodao da im je to bila otežavajuća okolnost glede ovog albuma jer “Plava laguna” na prvo slušanje ne daje utisak da je u pitanju sjajna ploča. Ipak, svakim sledećim slušanjem otkrivaćete nove slojeve, ideje i poruke koje su Danilo, Ivan i Matija imali na umu kada su stvarali ovaj album.

CC – Prisoner Of State

Zagrebački bend CC je u 2019. godini izbacio svoj prvi dugosvirajući album ,,Prisoner Of State“. To ga je automatski kvalifikovalo u uži izbor izdanja koja su obeležila godinu, s obzirom na kvalitet prvog EP-ja, a na listi se potom i našao, tik nakon preslušavanja. Odlična krosover rokačina, koja je kako stavom, tako i muzički prevagnula na hardkor/pank stranu ovog hibridnog žanra. Peva se uglavnom na engleskom jeziku, ali je i maternji na nekoliko pesama prisutan što je takođe za pohvalu, dok su sami tekstovi sadržinski kritički i društveno angažovani, kako u panku i treba biti. ,,Ghost Of the Past“, naslovna ,,Prisoner Of State“ i ,,Klasni kolaps“ - oda imenu sastava koja ujedno i zatvara LP, jesu numere koje po nečemu nedefinisanom odskaču od drugih iako su i ostale trake brutalne. Za padavičare i padavičarke svih vrsta.

Sacher – Biser, ambra, jantar

Jedan od pionira “novog vala” u pokojnoj SFRJ je odlučio da se posle mnogo godina hibernacije vrati na scenu i učinio je to na maestralan način. Ovo je jedna pitka, ali ne i plitka ploča prepuna hitova kao što su “Mene nisi nikad volila”, “Vrijeme stalo” ili “Kad si bila gizdava” i u maniru jednog ranog Haustora, Vještica (čiji je član i bio) pa čak i Vlade Divljana, gde Srđan Sacher svoje opore tekstove boji optimizmom veselijih melodija. U sve se više nego odlično uklapa i vokal Filipa Riđičkog koga mnogi znaju kroz glumačku karijeru, a najviše po ulozi Kipa u fantstičnoj seriji “Crno-bijeli svijet”.

Shoplifters - Secret Free World

Secret Free World je čini mi se, prošao nekako nezapaženo na domaćoj sceni. Shoplifters s u već dugo prisutni na regionalnoj sceni i ovaj prekaljeni bend verovatno nikada neće izbaciti loše izdanje. Secret Free World donosi jedanaest fenomenalnih punk rock numera koje odišu kalifornijskim zvukom devedesetih. Bend stilski izuzetno podseća na Descendents, Dag Nasty, Face To Face ili možda Down By Law, ali su se svojski potrudili da ostave i svoj lični pečat kroz zanimljive aranžmane i idejno odlično zamišljene kompozicije. Secret Free World je jedan od onih albuma koji će vam za veoma kratak vremenski period sigurno prirasti za srce i ostati dugo na plejlisti.

Seven That Spells – Live at Roadburn 2019

Audio zapis sa nastupa na Roadburn festivalu zagrebačkog sastava Seven That Spells koji obuhvata trilogiju “The Death and Resurrection of Krautrock”, a koju čine albumi, odnosno delovi trilogije - “AUM”, “IO”, “OMEGA” – van svake sumnje nosi antologijski značaj, stavljajući ovaj sastav u red najbitnijih predstavnika nove generacije bendova koji čine krautrock estetiku relevantnom i modernom do današnjih dana.


Fubar – Grinich

Album prvenac negotinskog benda Fubar za sada je objavljen samo kao digitalno izdanje. Bend čini trojka srednovečnih muzičara koji su u underground zvuku još iz doba osnovne škole i dalje su u njemu i posle 30 godina. Ljudi koji žive za muziku i koje definiše muzika. Album pod nazivom „Grinich“ sastoji se od 13 numera koje karakteriše jedna fuzija muzičkih stilova od alternativnog zvuka preko panka, post panka do grandža i metala. Tekstovi su na srpskom jeziku što smatram samo prednošću za jedan domaći bend. Album je snimljen maja 2019. u Klubu MON-a u Negotinu. Album se može poslušati na Soundcloudu i YouTube kanalu.

Larska – Can’t Steal It

Larska je rok bend koji u postavi nema gitaru. Nema, ali zvuči kao da ima i to se na “Cant Steal It” i čuje…Karakteristično kod Larske je i to što verovatno od svih stoner sastava u Srbiji, najviše koketira sa grandž zvukom uz neizbežnu dozu psihodelije. Ta grandž nota se najviše pojavljuje u Lukinom pevanju koje donekle, samo donekle i to manirom, a ne intonacijom, podseća na Lejna Stejlija. Naravno, kako i sami kao uzore navode Kyuss, Melvins, Nirvanu i Sabbathe (a ima tu i Colour Haze psihodelije i alternativnog šmeka Screaming Trees, uz pop potencijal Mother Love Bone i melanholiju Mad Season), sve to se može čuti i na ploči, ali je doza originalnosti više nego prisutna i sa sigurnošću se može prepoznati Larskin pečat na svakoj od deset pesama. Ovo je po svim parametrima vrlo kvalitetan album koji slovi za jednog od kandidata za album godine kad je reč o srpskoj, a bogami i regionalnoj rok sceni.

Bas i Stega – Negde daleko

Ovaj album stvarno zvuči kao da su ga prekookeanski istraživači doneli iz nekih dalekih predela gde se muzika konzumira u obredne svrhe, kao deo rituala. „Negde daleko“ je obeležio 2019. svojom jedinstvenošću na regionalnoj sceni, jer je u njemu odmerena prava doza od različitih (za okorele nespojivih) žanrova, a u tom miksu se stvorio album sa sedam, mahom instrumentalnih pesama koje nas vode na putovanje kroz psihodelični lavirint.
„Negde daleko“ je muzička avantura, jer svako slušanje poziva na nove doživljaje i izaziva, prosto vas primoarava da se prepustite. Ako bismo birali omiljenu stvar, to bi bila „Ankara“, jer smo je doživeli još pre nego što je ostala ubeležena u studijskoj formi, ali još više zbog zvuka saza, koji je doputovao iz Instabula sa frontmenom benda, noseći u sebi zvuk daljine koji je „Bas i Stega“ uspeo da sačuva u svom zvuku.

Ulpiana – Suburb

Najbolji subotički album, što se lokalpatriotskog dela uredništva tiče. "Suburb" je uradak u ambijentalnom maniru, kao projekat čoveka koji je svoj zanat kalio u kultnim bendovima novije generacije, Butcher i Nebo Je Crveno. Pet traka za potpuno uživanje, uz izvesnu tajnovitost projekta koji ime duguje jednom arheološkom nalazištu, Ulpiana. Iako je down-tempo, sa lepim slojevima gitara i beatovima kakvi se mogu čuti na chillwave YouTube playlistama, ovo je vrlo šarmantan album sa šmekom predgrađa, nesvakidašnja kombinacija žanrova, koji upućuju samo na jedno: kad Subotičani rade dugo na nečemu, lagano, bez pompe, rezultat ne izostaje. Iako autor želi da ostane u senci i da fokus bude isključivo na efektnim i prosto, lepim pesmama, smatramo da je ljudima koji prate scenu jasno ko stoji iza projekta.

Porto Morto – Portofon

Porto Morto, jedan od bendova iz tabora velikog zagrebačkog kolektiva Jebotona, doneo je u 2019. godini novi, drugi album ,,Portofon“. Ovaj LP koji odiše raznovrsnošću, kvalitetom i autentičnošću, sadrži devet izvanrednih numera. Neke od njih se ipak pomalo ističu, a to su uvodna ,,Ne Ne Ne Ne“, onda hit ,,Kuća“, zatim pesma ,,Bijeg“ te ,,Hodaj“ na kojoj gostuje Darko Rundek i na kraju podmazana trep matricom ,,Priča“. Ko voli avangardni zvuk, džez, karipske tonove, afrobit uz post-pank i nju vejv obrise pa sve to upakovano u jedinstvenu muzičku celinu, razumeće otkud ovaj bend na ovom spisku.


Clyde – Paint The Scene

“Paint The Scene” traje oko 40 minuta, sadrži 10 pesama i ogromnu količinu nostalgije za nekim vremenima kada je rokenrol još bio najslušaniji pravac muzike medju omladinom i tinejdžerima. U svim pesmama se oseća dah vremena sa kraja osamdesetih prošlog veka i može se čuti konkretan uticaj bendova (što oni, uostalom, ni ne kriju i uvek navode) kao što su Guns N’ Roses, Motley Crue, Poison, Def Leppard, Steelheart, a mogu se dodati i Ratt, Firehouse i uopšte, američka linija glam rocka i hair metala. Ništa novo se ovde ne može čuti, ali ovo je ploča uz koju slobodno možete đuskati, pevati i skakati. Pesme imaju svoj početak, strofe, refren i kraj, dakle, jasnu rok strukturu, odsvirane su i otpevane više nego dobro. Što je najvažnije, te pesme nisu za jednokratnu upotrebu i ostaju u ušima i posle svog završetka. Zbog toga…neka ovaj album “oboji scenu”.

Urban Instinkt – Spreman sve da dam

Jedan od najprominentnijih novijih sastava sa prostora Bosne i Hercegovine trenutno jeste svakako tuzlanski sastav Urban Instinkt koji svoj društveno osvešćeni rapcore stil traži negde između sastava Body Count, Sunshine i glavnih predstavnika njujorškog hardcore-a. Pakovanje zvuči jako, iskreno i ubedljivo. Na albumu su gostovali i hip-hop legenda Edo Maajka i Frenkie, a prvi proboji na top liste se već dešavaju.

Hali Gali – Kompilacija

Od jednonoćnog Požara do kompilacije generacijskih bendova i Galopa. Hali Gali je upao na scenu neočekivano, kao da je Džoker, pripit od vinjaka, omašio set na kojem se snima još jedna preskupa i bljutava ekranizacija Betmena. Seo je za sto u sred scene porodičnog okupljanja: Baba Bora je umesila hleb, Debil Đule čačka uvo, a mladi par Una i Miša, koji već dugo gaje svoju uzavrelu ljubav praktikovanu samo u prekratkim petinzima preko farmerki, odlučuju da objave kako su se verili. Niko ne očekuje da će Hali Gali da se popenje na stolicu, otkopča šlic i iz njega izvuče nešto dugačko i roze, za šta će roditelji reći deci da je jedan od onih balona za pravljenje figurica, i tu, u sred regularnog TV programa namenjenog porodici i njenim ortodoksnim vrednostima – po svima se ispiša.
Iako se radi o devet beogradskih bendova koji najverovatnije probaju u istom studiju u BIGZ-u, ovo kompilacijsko izdanje dovoljno je simbolično, osnaženo konceptualnim spotovima i samim festivalom, tako da sigurno spada u izdanja koja su obeležila ovu godinu, makar za krug beogradskog pašaluka.

Miša Mašina i Maštrakala – Ravna ploča

Novi talas i bendovi koji su se kretali po toj trasi možda jesu odavno mrtvi, ali ironija i humor koji posle slušanja Mishe Mashine i Maštrakale ostavljaju dobre muzičke naslage u ušima su samo jedan od kvaliteta ovog benda. Iščašeni kakvi jesu, smatramo da je album "Ravna ploča" apsolutno zaslužila svoje mesto na listi, IAKO ONI NE ŽELE DA BUDU NA LISTAMA, pošto su album izdali pred kraj 2018. godine. Zbog vrlo nostalgičnog muzičkog pristupa, ali i originalnog koncepta i realizacije. Da se ne lažemo, stvarno je teško naći čoveka koji ne voli New Wave, pa makar to bili i hitovi sa top-lista, ali su MM&M to okrenuli u svoju korist. Tu je i nesvakidašnja obrada Zane koja zvuči baš kako bi trebalo, krajnje šarmantno, ali ni originalne kompozicije ne pate od nedostatka inventivnosti i oporih tema o kojima neće niko da priča, izvrgava ruglu, a kamoli da peva horski, uz milozvuke syntha, kao oni. Ne propuštajte njihove nastupe nikako.

Centurion – Centurion

Ovaj album ima kvalitet, ima pesme (konačno), ima sjajne melodije, odličnu ritam sekciju i fantastičan vokal, a produkcija je vrlo dobra i nema joj se mnogo toga zameriti osim možda da su vokali mogli biti nešto jače snimljeni. Moglo bi se reći da je ova ploča delo Đorđa Lukovića (znate ga i iz benda Quasarborn gde takođe svira gitaru, a i iz rahmetli Space Eater-a) koji je komponovao i napisao sve tekstove (sam ili uz pomoć ostalih članova benda), ali bi to bilo nepravedno jer se “timski duh” ovde i te kako oseća. Centurionov debi bi se mogao, u neku ruku, nazvati i zbornikom jer su neke od pesama stare i po deset godina (“Odmazda” je stavljena još na prvi demo benda, 2009.), a neke samo godinu mlađe (“Ruka Sudbine”, “Virtuelno ognjište” i “Hodočasnik” su uz “Odmazdu” činile EP “Virtuelno ognjište” izdat krajem 2010. za “Nocturne Media”). Pomenute , a i ostale pesme sa nove ploče su u poslednjih godinu dana mudro jedna po jedna stavljane na You Tube pa se može reći da se publika već upoznala sa pesmama. Na stranu to što Centurion već dugo važi za koncertnu atrakciju pa zbog toga ni njihova baza fanova nije baš mala. Etno motivi su od početka zaštitni znak benda i možda Centurion ne bi bio to što jeste bez njih. Prog i power momenti su zanatski besprekorno odrađeni i odsvirani i njihov odnos je odlično pogođen. Ukratko, ovo je odlična ploča kojoj bi jedina mana moglo biti trajanje od 77 minuta. Teško je danas imati toliko vremena za koncentrisano slušanje u cugu. Mada, pravim fanovima ništa ne sme biti teško…


Krešo Bengalka – Sve najbolje

Kreativnost ne jenjava, produktivnost ne spava. Dalmatinski trep skinhed Krešo Bengalka treću godinu zaredom izbacuje samostalni album. Ovo jednako dobro (kao prethodna mu), a možda i do sada najozbiljnije izdanje nosi naziv ,,Sve najbolje“. Pesme ,,Crni dani“, ,,Umrit ću mlad“, ,,Stroj“ i ,,A?“ su se, moglo bi se reći, izdvojile od ostatka. Po svojoj formi su se izdvojile i socijalno angažovana ,,Direktor“, čija tematika za trep našeg podneblja predstavlja svojevrsni presedan, ali ujedno i podseća na supkulturni bekgraund iz koga je Krešo potekao, zatim ,,Mala je bombon“ svojim dancehall prizvukom i naposletku kolaboracija ,,Medovi“ sa Žuvijem. Još nešto ovog momka posebno karakteriše - ,,glazba Krešo Bengalka“, tj. momenat gde je on sam autor svih bitova na albumu. Previše toga dobrog da se na listi ne bi našlo.

Tamerlan – Infinigrammaton

Negde u prazninama između rajskih atmosferičnih zvukova i paklenih dubina najcrnjeg mraka luta i muzika Tamerlana. Misticizam “Infinigrammatona” crpeći razne uticaje, putuje od sibirskih tundri preko panonske nizije do balkanskih planina kao legendarni vojskovođa čije Tamerlan ime s ponosom nosi. Tamerlanov najnoviji album je ako ne, do sada najbolje njegovo delo, a ono je, rame uz rame, sa prethodnikom nazvanim “Luciferian” i dokaz je da Timur Iskandarov suvereno pripada vrhovima death/folk podžanra alternativne srpske, ruske i svetske scene. “Infinigrammaton” je zanimljivo putovanje u samo podzemlje i natrag i pokazatelj da na njega i njegovu muziku i te kako možemo da se pouzdamo pri traženju nečeg većeg od puke zabave.

Bohemija – Nasmeši se i reši se?

Topao, nežan, pitak, emotivan i sposoban da iz slušaoca izvuče ono najlepše, najljudskije, da natera suzu da klizne niz obraz, osmeh da zasija na licu i otopi i najhladnije srce, drugi album po redu ovog niškog sastava donosi prvoklasan dream pop, chamber pop, power pop album koji oživljava Cocteau Twins duh, uz još mnogobrojne druge uticaje koji se protežu do amerikane, blugrasa, pa čak i do balkanskog melosa. Nezaobilazno slušalačko iskustvo i još jedna poslastica sa niške scene na kojoj poslednjih godina cvetaju mnogi divni cvetovi.

Dave Van Detta – A revelation retold

Ko ne zna da iza ovog projekta stoji Vrščanski multi-instrumentalista David Jerković ne bi nikad pogodio da ovo izdanje dolazi sa ovog podneblja jer je ovo po svim kriterijumima (svirački, muzički, produkciono, tekstualno) album koji bi trebao da dobije globalnu popularnost. Ali neće, jer je David ovo objavio sam, bez izdavačke kuće, bez reklame, distribucije i “širokih leđa”. Bez obzira na to, naša redakcija vam preporučuje ovo čudo od ploče. Naročito fanovima prog metala (Symphony X, Nevermore) i sympho black/deatha (Septic Flesh, Ethereal Darkness).

Reflection – Different Paths

Gornji Milanovac je uvek gajio žanrovski heterogene bendove i većinski su bili ili još uvek jesu na visini zadatka. Melodična hardkor četvorka okupljena pod imenom Reflection je svojim prvencem obezbedila mesto u toj reprezentaciji. Njihovo i te kako sveže izdanje ,,Different Paths“ je nešto najbolje što Srbija trenutno može da ponudi iz ovog domena, a razlog nije samo taj što su skoro pa usamljeni na listi stvaralaca ovakvog zvuka, nalik bendovima Have Heart, Miles Away i sličnim apostolima Bridge 9 Records-a, već i sama upečatljivost, kreativnost i kvalitet. Album je poprilično setan, ali da je drugačiji ne bi valjao. Pesme koje oslikavaju situaciju, a i same se nameću kao zaštitni znaci su ,,Never Care“, ,,Voices“ i “Leave It“. Definitivno nešto što je obeležilo godinu iza nas.


Buč Kesidi – Euforija

Ovo je bend koji je uspeo da skrene reflektor sa Beograda i spusti fokus na Pančevo. Ovo je bend koji je uspeo da se probije u slušalice kako izgubljenih srednjoškolaca, tako i srednovečnih domaćica. Ovo je bend čije pesme su nam se smučile, jer se svuda vrte, ali ih iznova i iznova slušamo jer su tako prokleto dobre. Ovo je bend koji je osvojio 2019-tu, evoluirajući od tročlanog sastava do „levorukog dvojca“, brzog na obaraču. Čak i da niste izašli iz kuće cele godine, morali ste negde da čujete kako „đuskanje ne pomaže“ ili „nema ljubavi u klubu, nema ljubavi“, jer je ovaj bend našao način da dopre do svih, ali ne putem banalnih, šokatnih videa i glupavih mem pesama, već kvalitetom, zavodljivošću, originalnim pristupom i očiglednim trudom, velikim uloženim trudom koji se prepoznaje u svakom od njihovih spotova, a sada, na kraju godine, i u celom albumu „Euforija“.
Ma kako to izgledalo, ovo je zaista konceptualni album koji se bavi pitanjem izlaska, vikenda u gradu, noćnog i post noćnog života mladih ljudi ili onih koji nisu previše omatoreli pa se i dalje sećaju svojih ljubavnih neuspeha. Bogatstvo ovog izdanja je u njegovoj komunikativnosti sa najširom publikom i dubinom za one koji žele da rone u pesmama. Ovo je album koji je krunisao dve glave pančevačkog elektro dua „Buč Kesidi“, prišivajući po jedan orden svakome ko je u njemu učestvovao, od producenta Milana Bjelice i Petra Pupića, preko studija „Krokodil“ u kojem je album snimljen, sve do „Kontra“ izdavača.
Da je ova lista uređena po popularnosti, „Euforija“ bi se našla na vrhu.

Zloslut – Sahar

Modernost, progresija, disonantnost proistekli iz reinvencije žanra od strane, pre svih, francuske škole black metala, inspirisali su beogradski sastav Zloslut da tu modernost udahne i primeni na svom trećem albumu, odnosno uhvati priključak sa savremenim žanrovskim tendencijama kada je reč o black metalu, otvarajući nova vrata i prozore ovdašnjoj publici i mladim izvođačima, utabavši im nove staze, i cementirajući tako svoj status jednog od najbitnijih black metal i uopšte metal sastava na ovim prostorima.

Poez11a – Talasi

Borski sastav POEZ11A je tokom 2019. godine započeo medijsko predstvaljanje svog muzičkog materijala sa njihovog EP albuma prvenca TALASI. Do sada su objavljena tri singla sa spotovima: Čekajući sreću, Talasi i Samo mi. Za četvrti singl SneEgom očekuje se spot. Album je snimljen u Studiju 11, u Boru. U pitanju je pop muzika začinjena dozom bluza i psihodelije. Tekstove pesama napisao je vokal i gitarista benda pesnik Ivan Ilić. U mesecu oktobru njihov singl „Talasi“ proglašen je hitom meseca u emisiji Bunt. Preporuka za ovaj bend i album koji sledi svakako jesu imena koja ovaj bend čine. U pitanju su vrsni muzičari koji su iza sebe ostavili trag i uticaj kroz neke ranije bendove u kojima su svirali (GoriBor, Stoned Heads, Bend Paje Vučkovića, Sevdah metal band, New Deal). Takođe, bend pored standardne ritam sekcije i gitare svoj zvuk i izraz upotpunjuje violinom, harmonikom, klavirom, tako da je punoća i raskoš zvuka ono što možete očekivati od benda Poez11a.

Sigma Epsilon – Svi putevi vode do smrti

Thrash metal i njegovi derivati i mešavine počinju da pate od 'zamora' materijala, što se najčešće ogleda na tekstualnom planu, jer i sam žanr ima svojevrsnu filozofiju, koja je sasvim u redu. Srećom, postoje bendovi kao beogradski Sigma Epsilon, koji svesno mešajući podžanrove, uspeva da se primakne autentičnosti i to upotpuni nestandardnim tekstovima, koji bi pre pristajali čitanju na nekoj književnoj večeri, nego pulsirajućem ritmu thrash/death-a. Ovaj mlad sastav se što se postave tiče iskristalisao ove godine, i njihov, najpre samizdat EP, dao je tračak nade delu redakcije koji je pesnički nastrojen, a s druge strane ne beži od reskog zvuka metala. Nadamo se da će saradnja sa izdavačem Miner Recordings doprineti da ne ostanu samo jedan od lokalnih bendova, već da će njihov rad podstaći druge i mlađe bendove da obrate pažnju i na tekstualni deo u pesmama koje predstavljaju publici, kao što to Sigma Epsilon čini, korak po korak.

Negative Slug – Knee Deep in Raw Sewage

Duboko ukorenjen u zvuku koji je svetu podario njuorleanški sastav Eyehategod ili recimo kalifornijski Noothgrush, uz grindcore, gore i death metal ubrzanja karekteristična za Soilent Green, zagrebački sastav pronašao je svoju formulu iz koje je izveo i svoj drugi album, uslovno rečeno dugosvirajući jer traje nešto više od dvadeset minuta. Bend je aktivan od 2015. godine i već je obogatio diskografiju mnoštvom EP izdanja, uz dva full-length albuma. Ako tražite autentičan sludge zvuk na ovim prostorima, ne tražite dalje.


Seine – 22

Verujemo da su konceptualna izdanja vrhunac muzičke forme, a čini se da je „Seine“ redak primer takvog muzičkog iskustva. „Sno Sna“, njihov prvi album, ostavio nas je nemim pred količinom utisaka i mogućnosti za proživljavanje albuma, dok nas je „22“ ugazio svojom hermetičnom zagledanošću u novčić, u bakarnu paricu koja u ovom albumu nezaustavljivo raste, toliko da prekriva planetu, pa i naslovnica podseća na neko ogromno, bakarno Sunce.
Ono što nam je obećala pesma „Nebo“ kao prvi singl sa tog albuma, menjalo se i preokretalo iz pesme u pesmu, da bi na kraju sa pesmom „El Zlo“ otišlo u neki iskrenuti elektro-trep. I to je još jedan od razloga zbog kojih mislimo da je ovaj album jedan od najvažnijih izdanja u 2019. godini, jer je „Seine“ jedan od retkih bendova koji vas svojom muzikom provedu kroz celovitu priču u kojoj osetite čitav spektar emocija, od euforije i poleta, do paranoje i zgađenosti.
Ako možemo nešto preko veze od Deda Mraza, voleli bsimo da nam 2020. godina donese još puno ovakvih albuma.

Nekroinverted – recEPt za PROLJEV

Sa samo tri pesme su osvojili deo srca redakcije, zaglušujućeg demo(no)likog punk metala, uz veoma popularne teme kao što su novi pogledi na hrišćanstva (da kažemo, kršćanstvo), zastarele ideologije i svakodnevici ića i pića. Ukoliko ste pomislili da se radi o nekom strogom black metal projektu, grdno ste se prevarili, momci iz Zagreba su frapantno neozbiljni, a opet, pesme pogađaju poentu sa eksplozijom ironije i tu-i-tamo crnog humora. Uz ludačke nastupe, svakako su osveženje na pomalo učmaloj metal sceni, gde je maltene ubijen svaki vid zabave. Nekroinverted to pokušavaju da promene, i nadamo se da će uspeti. Ah, da, i nastupaju kao predgrupa Nanowar of Steel-u. Toliko.

Nula - Pobjedimo laž

Bilo bi nezamislivo izostaviti ovo epohalno reizdanje jednog od najbitnijih punk albuma koji je indirektno ili možda direktno iznedrio čitave generacije pankera i pank bendova. Pobjedimo laž je kasetno izdanje kultnog punk benda Nula iz Šibenika koji ove godine slave 25 godina od izlaska ovog albuma. PDV Records su se svojski potrudili da ovo izdanje dočeka svetlost dana u pravom ruhu, a pored sjajno urađene duple ploče, ovo izdanje dolazi i sa posterom i propratnim fanzinom u kom se nalaze predgovor, tekstovi i grafike.

Šajzebiterlemon – Iza naših zidova

Prvenac mladog i energičnog trojca je došao kao pesnica u oko kada smo ih prvi put poslušali. Nakon živog nastupa na ovogodišnjem Outhide festivalu stvar je bila jasna. U pitanju je bend čije vreme tek dolazi. Energični post pank, bučniji i alternativniji gitarski zvuk je ono što u jednoj gruboj crti predstavlja njihov muzički izraz. Još jedan od kvalitetnih bendova koji se može uvrstiti u grupu novog talasa „mladih i divljih“ bendova. Na albumu se nalazi 8 numera a albumu su prethodila dva singla sa spotovima „O idolima“ i „Sneg“. „Iza naših zidova“ se redovno vrteo ove godine. To preporučujemo i vama.

My Tear – S/T

Teško je izabrati najslađe plodove revolucionarne izdavačke kuće iz Makedonije – Balkan Veliki. Kažemo revolucionarne izdavačke kuće, jer je to prvi lejbl koji je uspeo da nam skrene pažnju na taj deo sveta koji je tu, preko praga, ali se zbog potpune obustave kulturne razmene, čini dalekim koliko i Pakistan. Balkan Veliki je DJ Aleksandar Veliki koji je prejahao ovaj deo Evrope na nosačima zvuka. Iz njihove još veće izdavačke ponude teško je odabrati jedno izdanje koje je obeležilo godinu! Otimali smo se u redakciji ko će više da hvali i ljubi album „Втора младост, трета светска војна“, ali smo morali da ubeležimo i „My Tear“. Posle njihovog koncerta u Ljubitelju i dalje pamtimo pesmu „Čovek od staklo“ u njenoj živoj izvedbi. Nemamo šta drugo da vam kažemo osim da pustite da vas porobi Balkan Veliki.

_______

Redakcija Helly Cherry

Desya Lovorov, Nemanja Mitrović, Andrea Kane, Zoran Popnovakov, Đorđe Miladinović, Miljan Ristić, Aleksandar Petrović, Nenad Popović