Peter Weir - Društvo mrtvih pesnika (1989.)
Helly Cherry
Veličanstveno i poetično ostvarenje sjajnog australijskog reditelja Petera Weira, tvorca niza nezaboravnih filmskih klasika poput: Izlet na Hanging rock, Svedok, Zelena karta, Trumanov šou... Dead poets society predstavlja snažnu emotivnu priču o sazrevanju, pravim vrednostima, slobodi, lepotama umetnosti i borbi za vlastite ideale i snove... Romantičarska poezija i bunt unutar konzervativne i krute sredine ekskluzivne ,,New England – Welton“ škole (zaslepljene tradicijom i slavnom prošlošću), pedesetih godina prošloga veka, osnova su jedne tragične i dirljive priče, ispričane poezijom mladalačke energije, detinje nevinosti i lepotom kadrova koji svojom toplinom i snažnom emocijom boje ovaj nezaboravni film... Romantičarski duh mladosti i poetika njene borbe light motiv su ogoljene lirike koja čini osnovnu potku duhovnosti Virovog inspirativnog filmskog ostvarenja... Uz izvanrednu muzičku podlogu Maurice Jarra film se pretapa u lirske slapove prepune neke neobične razdraganosti, topline, prefinjenog humora i nepobedivost čovekove iskrene vere...
Piter Vir, kultni australijski filmski reditelj, umetnik je ponikao iz australijskog novog talasa, prepoznatljiv po majstorskom vođenju priča o odnosima ljudi i tehnologije, kao i slikanju portreta ljudi koji se nisu uklopili u vlastitu sredinu. Među brojne zasluge u svetu filma pripisuje mu se i promovisanje zvezda poput Harisona Forda, Mela Gibsona, Robina Vilijamsa i Džima Kerija. Svojim osobenim stilom obogatio je svetsku kinematografiju nizom klasika u poslednje četiri decenije vlastitog stvaralaštva. Prešao je dug put od australijskog underground stvaraoca u filmovima Izlet na Henging rok i Vodoinstalater, preko američke faze i klasika Svedok i Društvo mrtvih pesnika, do svetske slave i ulazak u hol velikana Zelenom kartom, Trumanovim šouom i filmom Master and commander. Magija australijske osobene kulture postala je delom svetske baštine zahvaljujući velikim delom Virovoj filmskoj estetici i kreativnosti.
Rođen je 21. avgusta 1944. u Sidneju, Novi Južni Vels, Australija, kao Peter Lindsay Weir. Zainteresovao se za film proučavajući umetnost na Univerzitetu u Sidneju. Nakon napuštanja Univerziteta sredinom šezdesetih pridružio se televizijskoj stanici ATN-7, gde je radio kao asistent proizvodnje. U tom periodu napravio je svoja prva dva kratka eksperimentalna filma, a potom i kratki dokumentarni film o siromašnom predgrađu Sidneja.... Bio je to uvod u jedinstvenu magiju pokretnih slika jednog osobenog umetnika, uvod u jedno od vanvremenskih dela u kojem se njegove čudesne, romantičarske vizije rastapaju u lirski zanos vizuelne simfonije...
Već u samom početku filma, suprotstavljajući osnove na kojima počivaju vrednosti škole, a potom njenih novih učenika Vir vešto nagoveštava liniju budućeg sukoba i borbe za slobodu mišljenja i ostale prave vrednosti... Dok su tradicija, čast, disciplina i uzvišenost osnovni stubovi školskog sistema koji se kao nepromenjiv postavlja iznad svih, ne vodeći mnogo računa o potrebama učenika, dotle su turobnost, čemernost, dekadencija i učmalost ,,vrednosti“ tj. ciničan odgovor učenika koji se ne uklapaju u kruta i beživotna pravila upravnika Nolana i tradicije škole. Kada se u priču uključi i novi profesor engleskog jezika i književnosti John Keating, bivši student škole(igra ga briljantni i neponovljivi Robin Williams) unoseći revolucionarni duh pesnika romantičara u beživotni i kruti nastavni program, sukob je veoma izvestan... Primenjujući u osnovi sasvim suprotne metode nastave u odnosu na zacrtane i ,,jedine moguće i ispravne“ on počinje da ,,ruši ugled škole i podriva njen autoritet“. Njegovi intrigantni časovi postaju ,,čudesna poezija života“, ,,waltwhitmanovsko“ ludilo anarhije i slobode izraza, tumačenja poezije, misli i duha... ,,Carpe diem“ (iskoristi dan) postaje osnova njegove filozofije koju svojom snažnom harizmom i stilom prenosi na grupu učenika... Misliti svojom glavom, iskoristiti dan i suprotstaviti se kreativnošću prolaznosti života, osvojiti slobodu izražavanja i mišljenja, biti svoj... Prelepi, melanholični i idilični jesenji kadrovi ustreptale prirode i okoline škole savršeno se uklapaju u novi, anarhični duh rađanja i osvajanja slobode, novu poeziju koja teče poput mladog vina iz srca i duše mladih, nesputanih ljudi...
,,Ponovo ćete naučiti misliti svojom glavom“, objašnjava profesor Keating. „Naučićete osetiti reči i jezik... Poeziju ne čitamo i ne pišemo zato što je zgodna. Pišemo je i čitamo jer smo ljudska bića, puna strasti... Reči i ideje mogu promeniti svet... Poezija, lepota, romansa, ljubav... zbog njih živimo“.
Pod snažnim duhovnim uticajem profesora Keatinga grupa učenika, predvođena Nealom Perryjem, obnavlja nekadašnje ,,Društvo mrtvih pesnika“, društvo ljubitelja poezije i romantike, umetnosti i lepote izraza... Krišom počinju da se okupljaju u nekadašnjoj indijanskoj pećini noću i čitaju poeziju, pre svega romantičara...
... Pošao sam u šumu kako bih osetio život
kako bih duboko udahnuo i ispio srž Života!
kako bih se udaljio od svega što sam život nije
a ne da, pred smrt otkrijem, da živeo nisam!...
U njima počinje da se rađa neki novi duh, shvatanje da stvari treba gledati na drugačiji način i osloboditi se... Bile su to burne i prelomne posleratne godine, bile su to godine rađanja buntovnog i snažnog rock and rolla...
Nažalost, metode profesora Keatinga vremenom sve više dolaze u sukob sa ,,stubovima“ sistema na kojima počiva ustaljeni rad škole – beživotan i krut... Stvari naglo kreću da se kotrljaju nizbrdo, naročito nakon samoubistva Neala Perryja, mladića koji se beskompromisno suprotstavio svojim odabirom zanimanja rigidnom ocu, koji ga je gledao kao poslušno vlasništvo za ispunjenje vlastitih ambicija i neostvarenih snova... Na trenutak, sva energija, polet i osvojena sloboda naglo su utihnuli u kadrovima zimskog krajolika, zatrpanog snegom i tragičnom belinom smrti nesretnog mladića... Očajan, gledajući u knjigu poezije koju su on i grupa učenika posle njega čitali na sastancima ,,društva mrtvih pesnika“, slaveći život i lepotu lirskog zanosa i osećanja, John Keating plače, sećajući se Perryja i njegovog vedrog, euforičnog duha...
Sistem svu krivicu svaljuje na njega i njegove ,,buntovne, nekomformističke i neortodoxne“ metode predavanja, njegovo rušenje kodeksa i stubova stabilnosti škole koji postoje čitav jedan vek... Keating na kraju odlazi, rigidni upravnik Nolan dolazi da ga ,,zameni“, ali...
Izuzetno dirljiva, romantična i iskreno emotivna priča o slobodi, umetnosti i pravim ljudskim i trajnim vrednostima, satkana od prelepe poetike i sazvučja večnih tonova čistote srca i duše... Umetničkih niti filmske lirike Petera Weira...
Delo Pitera Vira jedno je od retkih u današnjem svetu uniformnosti i isprazne komercijalizacije koje svojom originalnošću, idejom, misijom i iskrenošću sija u bezidejnosti opšteg sivila. Od početka dosledan samom sebi i vlastitoj ljudskoj i umetničkoj viziji, Vir pleni sofisticiranom filmskim jezikom, jedinstvenom atmosferom i duhom daleke, neistražene Australije čiju je esenciju predstavio svetu na više nego originalan način, u stilu nekomformiste sa oboda nepristupačne australijske pustinje. Sa oboda sveta koji se tiho gasi, sveta ljudi gde je jedini profit bio čista duša, deljenje sreće sa drugim i odsustvo bilo kakve pomisli na sebičnu, samoživu izopačenost.
Dragan Uzelac
Piter Vir, kultni australijski filmski reditelj, umetnik je ponikao iz australijskog novog talasa, prepoznatljiv po majstorskom vođenju priča o odnosima ljudi i tehnologije, kao i slikanju portreta ljudi koji se nisu uklopili u vlastitu sredinu. Među brojne zasluge u svetu filma pripisuje mu se i promovisanje zvezda poput Harisona Forda, Mela Gibsona, Robina Vilijamsa i Džima Kerija. Svojim osobenim stilom obogatio je svetsku kinematografiju nizom klasika u poslednje četiri decenije vlastitog stvaralaštva. Prešao je dug put od australijskog underground stvaraoca u filmovima Izlet na Henging rok i Vodoinstalater, preko američke faze i klasika Svedok i Društvo mrtvih pesnika, do svetske slave i ulazak u hol velikana Zelenom kartom, Trumanovim šouom i filmom Master and commander. Magija australijske osobene kulture postala je delom svetske baštine zahvaljujući velikim delom Virovoj filmskoj estetici i kreativnosti.
Rođen je 21. avgusta 1944. u Sidneju, Novi Južni Vels, Australija, kao Peter Lindsay Weir. Zainteresovao se za film proučavajući umetnost na Univerzitetu u Sidneju. Nakon napuštanja Univerziteta sredinom šezdesetih pridružio se televizijskoj stanici ATN-7, gde je radio kao asistent proizvodnje. U tom periodu napravio je svoja prva dva kratka eksperimentalna filma, a potom i kratki dokumentarni film o siromašnom predgrađu Sidneja.... Bio je to uvod u jedinstvenu magiju pokretnih slika jednog osobenog umetnika, uvod u jedno od vanvremenskih dela u kojem se njegove čudesne, romantičarske vizije rastapaju u lirski zanos vizuelne simfonije...
Već u samom početku filma, suprotstavljajući osnove na kojima počivaju vrednosti škole, a potom njenih novih učenika Vir vešto nagoveštava liniju budućeg sukoba i borbe za slobodu mišljenja i ostale prave vrednosti... Dok su tradicija, čast, disciplina i uzvišenost osnovni stubovi školskog sistema koji se kao nepromenjiv postavlja iznad svih, ne vodeći mnogo računa o potrebama učenika, dotle su turobnost, čemernost, dekadencija i učmalost ,,vrednosti“ tj. ciničan odgovor učenika koji se ne uklapaju u kruta i beživotna pravila upravnika Nolana i tradicije škole. Kada se u priču uključi i novi profesor engleskog jezika i književnosti John Keating, bivši student škole(igra ga briljantni i neponovljivi Robin Williams) unoseći revolucionarni duh pesnika romantičara u beživotni i kruti nastavni program, sukob je veoma izvestan... Primenjujući u osnovi sasvim suprotne metode nastave u odnosu na zacrtane i ,,jedine moguće i ispravne“ on počinje da ,,ruši ugled škole i podriva njen autoritet“. Njegovi intrigantni časovi postaju ,,čudesna poezija života“, ,,waltwhitmanovsko“ ludilo anarhije i slobode izraza, tumačenja poezije, misli i duha... ,,Carpe diem“ (iskoristi dan) postaje osnova njegove filozofije koju svojom snažnom harizmom i stilom prenosi na grupu učenika... Misliti svojom glavom, iskoristiti dan i suprotstaviti se kreativnošću prolaznosti života, osvojiti slobodu izražavanja i mišljenja, biti svoj... Prelepi, melanholični i idilični jesenji kadrovi ustreptale prirode i okoline škole savršeno se uklapaju u novi, anarhični duh rađanja i osvajanja slobode, novu poeziju koja teče poput mladog vina iz srca i duše mladih, nesputanih ljudi...
,,Ponovo ćete naučiti misliti svojom glavom“, objašnjava profesor Keating. „Naučićete osetiti reči i jezik... Poeziju ne čitamo i ne pišemo zato što je zgodna. Pišemo je i čitamo jer smo ljudska bića, puna strasti... Reči i ideje mogu promeniti svet... Poezija, lepota, romansa, ljubav... zbog njih živimo“.
Pod snažnim duhovnim uticajem profesora Keatinga grupa učenika, predvođena Nealom Perryjem, obnavlja nekadašnje ,,Društvo mrtvih pesnika“, društvo ljubitelja poezije i romantike, umetnosti i lepote izraza... Krišom počinju da se okupljaju u nekadašnjoj indijanskoj pećini noću i čitaju poeziju, pre svega romantičara...
... Pošao sam u šumu kako bih osetio život
kako bih duboko udahnuo i ispio srž Života!
kako bih se udaljio od svega što sam život nije
a ne da, pred smrt otkrijem, da živeo nisam!...
U njima počinje da se rađa neki novi duh, shvatanje da stvari treba gledati na drugačiji način i osloboditi se... Bile su to burne i prelomne posleratne godine, bile su to godine rađanja buntovnog i snažnog rock and rolla...
Nažalost, metode profesora Keatinga vremenom sve više dolaze u sukob sa ,,stubovima“ sistema na kojima počiva ustaljeni rad škole – beživotan i krut... Stvari naglo kreću da se kotrljaju nizbrdo, naročito nakon samoubistva Neala Perryja, mladića koji se beskompromisno suprotstavio svojim odabirom zanimanja rigidnom ocu, koji ga je gledao kao poslušno vlasništvo za ispunjenje vlastitih ambicija i neostvarenih snova... Na trenutak, sva energija, polet i osvojena sloboda naglo su utihnuli u kadrovima zimskog krajolika, zatrpanog snegom i tragičnom belinom smrti nesretnog mladića... Očajan, gledajući u knjigu poezije koju su on i grupa učenika posle njega čitali na sastancima ,,društva mrtvih pesnika“, slaveći život i lepotu lirskog zanosa i osećanja, John Keating plače, sećajući se Perryja i njegovog vedrog, euforičnog duha...
Sistem svu krivicu svaljuje na njega i njegove ,,buntovne, nekomformističke i neortodoxne“ metode predavanja, njegovo rušenje kodeksa i stubova stabilnosti škole koji postoje čitav jedan vek... Keating na kraju odlazi, rigidni upravnik Nolan dolazi da ga ,,zameni“, ali...
Izuzetno dirljiva, romantična i iskreno emotivna priča o slobodi, umetnosti i pravim ljudskim i trajnim vrednostima, satkana od prelepe poetike i sazvučja večnih tonova čistote srca i duše... Umetničkih niti filmske lirike Petera Weira...
Delo Pitera Vira jedno je od retkih u današnjem svetu uniformnosti i isprazne komercijalizacije koje svojom originalnošću, idejom, misijom i iskrenošću sija u bezidejnosti opšteg sivila. Od početka dosledan samom sebi i vlastitoj ljudskoj i umetničkoj viziji, Vir pleni sofisticiranom filmskim jezikom, jedinstvenom atmosferom i duhom daleke, neistražene Australije čiju je esenciju predstavio svetu na više nego originalan način, u stilu nekomformiste sa oboda nepristupačne australijske pustinje. Sa oboda sveta koji se tiho gasi, sveta ljudi gde je jedini profit bio čista duša, deljenje sreće sa drugim i odsustvo bilo kakve pomisli na sebičnu, samoživu izopačenost.
Dragan Uzelac